Proširenje trenutno nije prioritet EU

Dobar poznavalac balkanskih prilika, profesor Florijan Biber sa Univerziteta u Grazu, analizira odluku Evropskog savjeta o statusu zemalja u regionu koje pretenduju da postanu članice EU, govori o tome koliko proces proširenja opterećuju interni problemi Evropske unije, koliko najavljena ekonomska recesija i previranja u okviru unije mogu uticati na porast euroskeptizicma na Balkanu, te da li EU i na koji način može da djeluje u slučaju poslednjih dešavanja u Mađarskoj.

RSE: Crna Gora je nedavno dobila uslovan datum za početak pregovora. O statusu kandidata za Srbiju ponovo će se raspravljati u martu, a BiH je u ovom trenutku na regionalnom začelju, ako govorimo o procesu evropskih integracija. Da li su poruke odaslate nakon sastanka Evropskog savjeta realna slika stanja u državama regiona?

Biber: Poruka nije poruka samo o stanju u zemljama regiona već je takođe slika EU unutar nje same i velikog otpora nekih članica prema malo bržem procesu evropskih integracija zemalja Zapadnog Balkana i to je više vezano za ekonomsku krizu unutar Unije. Lideri EU su veoma zabrinuti zbog ekonomske situacije u Grčkoj, Italiji, Španiji. Odluke u vezi sa Crnom Gorom, Srbijom i BiH naravno da su vezane za stanje u regionu, sa nekim krizama i nedovoljno brzim napretkom neke od zemalja ali je nesporna želju EU da se angažuje na planu proširenja.

RSE: Da li su se prioriteti pomjerili, da li su sada u fokusu interne nestabilnosti? Mislite li da će se to možda promijeniti?

Biber: Ako sada gledate na krizu i konflikt - sa jedne strane nalazi se Velika Britanija, a sa druge Njemačka i Francuska – on je pokazao da glavni izvor energije unutar EU jesu upravo Njemačka i Francuska. Velika Britanija je uvijek bila za proširenje EU ali iz sebičnih motiva, jer nikada nije željela neki visoki stepen integracija i mislila je da je jedini način kojim se to osigurava proširenje Unije. Meni se čini da su te ključne članice, Njemačka i Francuska, sada više fokusirane na spašavanje EU i eura i ali nisam siguran da to znači da su protiv proširenja. To nije prioritet.

RSE: Kada već pominjete Francusku i Njemačku, postoje nezvanične informacije da te države imaju svoje zemlje favorite u regionu. Tako se govorilo da Njemačka lobira za Crnu Goru, Francuska za Srbiju.

Biber: Mislim da se ove dvije zemlje, iako imaju svoje favorite u regionu, sada više fokusiraju na probleme unutar EU.

RSE: Zemlje u regionu su manje više opterećene političkim problemima. Stanje dodatno komplikuje loša ekonomska situacija. Vidimo sada da i EU ima ekonomske probleme. Koliko će to uticati na proces evropskih integracija zemalja u regionu, eventualno na porast euro skepticizma u ovim državama?

Biber: Euroskepticizam je normalan proces ako se to tumači kao proces da se EU vidi više realno nego kroz neke nade. To je često viđeno u prošlosti, mnogi su na EU gledali kao na san gdje se ekonomska situacija automatski poboljšava preko noći. To je mnogo zdraviji pogled na EU iz zemalja regiona ukoliko ne preraste u nešto što je protiv EU. Moramo da budemo realni i da kažemo da, kao što je situacija u Grčkoj, EU ne može da riješi sve probleme unutar sebe same i članstvo nije nešto što će da riješi sve ekonomske i sve demokratske probleme. Ali najvažnija poruka koja se često zaboravlja jeste da članstvo nije kraj procesa. Članstvo je mnogo manje važno od tog procesa koji će promijeniti i ekonomski i politički sistem u zemljama koje se pridruže. Na primjer, uslovi za članstvo Grčke su bili mnogo manji i zato je taj proces bio mnogo slabiji u Grškoj nego u Bugarskoj i Rumuniji. Grčka je na neki način dokaz da je taj proces veoma važan za transformaciju zemlje i ako se to preskoči direktno članstvo ne mora ništa da znači za dobro stanje te zemlje.

RSE: Poslednji primjer kolapsa vidljiv je i u Mađarskoj, u kojoj je iz novog Ustava izbačena republika, a uveden bog, uz još čitav niz kontroverznih mjera, koje je Evropska komisija kritikovala. Kako komentarišete poslednja dešavanja u toj zemlji?

Biber: Postoje dva problema sa ustavom Mađarske; prvi da je usvojen sa dvotrećinskom većinom, bez konsenzusa sa opozicijom što je loš znak za demokratiju, a drugi problem je u suštini – taj ustav slabi demokratske institucije, parlament, sistem pravde. To očigledno nije ustav koji je u skladu sa najboljom evropskom praksom.

Ovih dana je EK dala dosta primedbi na ustav, ali tu postoji problem što EK nema široka ovlašćenja da tumači politički sistem u zemljama članicama EU. Ne postoji onaj nadzor koji postoji nad zemljama koje žele da postanu članice EU. Jedan od osnovnih principa jeste da zemlja članica EU mora da bude demokratska, ali sama definicija je mnogo manje konkretna. Postoji institucija u Beču koja se bavi ljudskim pravima i ona tumači da li je svaka zemlja ispunila svoje obaveze u tom smislu. Oni su se aktivirali u slučaju Mađarske zbog ozbiljno problematičnih zakona kao što je novčana i zatvorska kazna za beskućnike i sl.

EU nije spremna da se bavi nedostatkom demokracije u svojim zemljama. Imali smo sličan primjer i u Austriji prije 10 godina kada je na vlast u koaliciji došla stranka Jerga Hajdera. EU jeste uvela sankcije ali je to bila improvizacija jer ona nema mehanizme kako kazniti članicu koja se ponaša nedemokratski i krši osnovna načela EU.

RSE: Da li je zbog poslednjih dešavanja ugrožen položaj Mađarske u EU?

Biber: Ugrožen je demokratski sistem u Mađarskoj, ako je on ugrožen, ugrožen je i položaj Mađarske u EU. EU je manje više ćutala oko svega ovoga jer se bavila problemom rješavanja ekonosmke krize poslednjih nekoliko mjeseci. Sadašnja mađarska vlada ima dosta propusta i u smislu vladavine finansijskog sistema. Ta kombinacija lošeg upravljanja budžetom plus problem demokratije sigurno će ojačati interes EU za Mađarsku i pojačati pritisak. Ne mogu da predvidim scenario gde bi Mađarska bila izbačena iz EU, to nije realno. Jaka većina građana Mađarske jeste za EU i njeno izbacivanje ni jedna vlada ne bi mogla da preživi.

RSE: Dan nakon stupanja na snagu Ustava, na ulice je izašlo skoro 100.000 ljudi. Prvi put su protestovali zajedno opozicija i nevladine organizacije. Zašto se toliko čekalo na proteste?

Biber: Jedan problem je to što je opozicija jako slaba. Glavna opoziciona stranka je Socijalistička stranka koja je izgubila legitimitet zbog loše reakcije na krizu i velikog broja slučajeva korupcije. Nema organizacija koje bi mogle da vode proteste protiv Orbanove vlade. S druge strane, ustav je dosta komplikovana stvar u smislu da dosta građana nije u stanju da vidi do kog nivoa on ugrožava vladavinu prava i demokratski sistem. Ljudi očekuju poboljšanje u ekonomskom smislu, i oni su spremni da prihvate neki sistem koji možda na prvi pogled izgleda manje demokratski. To je čest problem u ekonomskoj krizi.

RSE: Koliko je Orbanova vlada napravila povoljan okvir za jačanje nacionalizma u Mađarskoj?

Biber: U Mađarskoj postoji jak nacionalizam, najprije prema Romima. Orban je došao na vlast zbog nacionalizma i populizma koji koristi i Jobik stranka. Orban pokušava da smanji uticaj Jobika jer želi jedini na desnici. Međutim, u razgovoru sa mojim prijateljima u Mađarskoj koji su liberalne orijentacije, saznao sam da je jedina opozicija trenutno koja zna da formuliše svoje stavove Jobik.

RSE: Da li to znači da desnica u Mađarskoj nema alternativu?

Biber: Da, trenutno desnica u Mađarskoj nema kvalitetnog oponenta. Nije to nešto trajno. Jako je loše za svaku demokratiju ako ne postoji alternativa i ubeđen sam da će se ona razvijati, ali za sada ne postoji neka alternativa iz obične političke stranke, centra, leve opcije koja bi mogla da formira neku opciju i da dobije dovoljno glasova na izborima. To jeste glavni problem. Dok se to ne desi, Orban će biti u situaciji da ima podršku društvu da vodi svoju politiku.

RSE: Da li je to jedan od razloga što desnica sve češće dolazi na vlast u zemljama EU?

Biber: Nisam siguran. Trenutno, svaka vlada koja je na vlasti ima velike šanse da izgubi na izborima zbog ekonomske krize. Ne verujem da veliki broj ljudi glasa za desne političke stranke jer one nude najatraktivniji program, nego zato što su stranke koje su bile u vreme najjače krize na vlasti uglavnom bile socijaldemokratske. Recimo, velika je šansa da će Sarkozi izgubiti na izborima. To je više glasanje protiv vlade jer nije bila uspješna do sada u reagovanjima u ekonomskoj krizi. Ljudi žele intervenciju države ali nisu zadovoljni lošom ekonomskom politikom i to vidim kao evropski trend.

RSE: Da se vratimo na zemlje Zapadnog Balkana. BiH je pred Novu godinu, nakon 15 mjeseci, konačno dobila Vijeće ministara.

Biber: Žao mi je što BiH nije osvojila zlatnu medalju za najduže čekanje formiranja vlasti u Evropi. To će ipak biti Belgija. Šalu na stranu, mislim da je to jako skroman rezultat. To nije bio dogovor o programu nego o tome ko će dobiti koje mjesto opet po principu etniciteta. Najvažnije je da taj ministar bude Hrvat, Srbin ili Bošnjak, kvalifikacije nisu važne. To je veliki poraz za predsjednika SDP Zlatka Lagumdžiju, u smislu da nije uspio da promijeni političku dinamiku u BiH i on je sada dio igre. Njegova stranka se ne razlikuje od druge etnonacionalističke stranke u BiH. To slabi njegov legitimitet.

RSE: Hoće li formiranje vlasti ubrzati evrointegracije u BiH?

Biber: Ja se plašim da će BiH stagnirati u evrointegracijama. Plašim se da će BiH biti sporija od ostalih zemalja koje idu ka članstvu u EU.

RSE: Mnogi analitičari za stanje u BiH i izraženu secesionističku retoriku Milorada Dodika, jednim dijelom krive činjenicu da je on ima podršku zvaničnog Beograda. Kakva je uloga Srbije u stanju u BiH?

Biber: To su jako komplikovani odnosi. Srbija može da utiče i pozitivno i negativno pogotovo vezano za podršku Miloradu Dodiku koji četiri godine igra negativnu ulogu u BiH. Postoje mogućnosti da Srbija pokuša da poboljša odnose unutar BiH, a to su mogućnosti koje Srbija do sad nije dovoljno koristila jer je sadašnja vlada davala veliku podršku Dodiku. To nije pozitivna uloga. Na formalnom nivou Srbija ima dobre odnose sa BiH, ali postoje i drugi nivo koji govori da ona ima prilično negativne efekte po odnose unutar BiH. Možda Srbija razmisli da li je to u njenom interesu.

RSE: S druge strane, vlasti u Srbiji zbog situacije na sjeveru Kosova i drugih problema, nisu dobile kandidaturu za članstvo u EU. Kako gledate na koketiranje zvaničnog Beograda sa podrškom barikadama, a zatim uskraćivvanjem te podrške dva dana pred odluku o kandidaturi?

Biber: Meni se čini da politika Srbije nije sasvim jasna što se tiče Kosova i da je naravno sadašnja vlada pod pritiskom druge političke stranke. Opštine koje su se zalagale za referendum su iz opozicije i to koriste da vrše pritisak na vlast u Srbiji. Vlada Srbije je barikade podržavala do određene mjere jer je to bio način da se vrši pritisak na Kosovo, ali oni su platili visoku cijenu za podršku. Smanjuje se prostor da Vlada Srbije vodi politiku “i Kosovo i EU”. Dolazi sve brže vreme odluke do koje je mere Srboja ima u interesu da podržava tvrdu struju na Kosovu po svaku cenu iako je ta cena znači nedodirljiv status kandidata i pogoršanje odnosa sa zemljama EU.