Preliminarni podaci za prva dva meseca ove godine potvrdili su ranije strepnje Fiskalnog saveta Srbije, tela koje ocenjuje kredibilitet fiskalne politike zemlje. Deficit će, prema njihovim procenama, prerasti predviđenih 3,6 odsto bruto-domaćeg proizvoda i, kako stvari stoje dostići 4,5, možda čak i pet odsto. Naime, u januaru i februaru, budžetski deficit je iznosio 35 milijardi dinara, odnosno oko 312 miliona evra, a najveći “krivac” je, pre svega, smanjenje javnih prihoda, posebno poreza na dodatu vrednost, dok su javni rashodi, u načelu, bili pod kontrolom.
Ipak, prema rečima predsednika Saveta Pavla Petrovića, fiskalni tokovi se pogoršavaju i prosta računica pokazuje da bi sadašnjom dinamikom, dug do kraja godine mogao prerasti i 200 milijardi dinara, nešto manje od dve milijarde evra. Podsećanja radi, planirani manjak je iznostio 122 milijarde dinara, odnosno nešto više od milijardu evra.
“Stoga mislimo da bi vlada morala da reaguje i spreči ovakav razvoj događaja”, kaže Petrović.
Ispravna reakcija bilo bi sprovođenje neophodnih reformi, dodaju u Fiskalnom savetu. Istina, Vlada Srbije je svojom Fiskalnom strategijom za 2013. godinu i predvidela reforme u različitim oblastima – preduzeća u restruktuiranju, javna preduzeća, promene u sistemu subvencija, reforme zarada, zapošljavanja, penzijskog sistema, socijalne politike… Međutim, prema rečima Vladimira Vučkovića iz Fiskalnog saveta, postoji veliki rizik da ti planovi ne budu sprovedeni na vreme.
“Evo, od Fiskalne strategije je prošlo tri meseca, a nema gotovo ni jednog konkretnog plana, predloga, mere koji bi išli u pravcu usvajanja i primene onoga što je zapisano u Fiskalnoj strategiji. Bitno je sve to uraditi na vreme. U suprotnom, ponovo ćemo imati neke iznuđene, “ad hoc” mere, da se seče preko kolena kada je već kasno za neke ozbiljnije reforme i smišljenje sistemske zahteve, a te mere po pravilu ne daju rezultate i mi imamo negativno iskustvo sa svim tim”, rekao je Vučković.
Zabrinjava visoki deficit
Fiskalni savet istovremeno upozorava i da bi loše reagovanje na deficit, moglo da se odrazi na rast javnog duga.
“On je sa 49,5 odsto na kraju prethodne godine, skočio na 63 odsto ove godine”, dodaje Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta.
A samo dva dana pre izveštaja tog tela, ministar finansija Mlađan Dinkić iznenadio je javnost izjavom da je u januaru, na nivou konsolidovanog računa budžeta, ostvaren suficit od 3,8 milijardi dinara, što je oko 34 miliona evra, te da je, usled toga, moguća prevremena otplata dela spoljnog duga Srbije.
Predsednik fiskalnog saveta, Pavle Petrović, ukazuje međutim da to nije i pokazatelj povoljnih kretanja državnih finansija.
“Nije neuobičajeno da se u januaru pojavi suficit konsolidovane države. Zapravo, u svakoj godini, od 2008. do danas, osim 2012. godine, konsolidovana država je imala suficit u januaru mesecu. Ukupan zaključak na osnovu ovog suficita u januaru 2013. jeste da on uošte ne ukazuje na neka povoljna kretanja, on samo ukazuje na uobičajena kretanja u januaru mesecu, znači na osnovu toga ne možemo da zaključimo da se stvari dobro razvijaju”, dodaje Petrović i upozorava da “ono što je zabrinjavajuće, jeste visok deficit republike u prva dva meseca”.
Zaključak Fiskalnog saveta jeste da ključ za izbegavanje krize javnog duga leži u značajnom smanjanju deficita u narednoj, 2014. godini. Za to, međutim, još uvek ne postoji spreman plan.
Ipak, prema rečima predsednika Saveta Pavla Petrovića, fiskalni tokovi se pogoršavaju i prosta računica pokazuje da bi sadašnjom dinamikom, dug do kraja godine mogao prerasti i 200 milijardi dinara, nešto manje od dve milijarde evra. Podsećanja radi, planirani manjak je iznostio 122 milijarde dinara, odnosno nešto više od milijardu evra.
“Stoga mislimo da bi vlada morala da reaguje i spreči ovakav razvoj događaja”, kaže Petrović.
Ispravna reakcija bilo bi sprovođenje neophodnih reformi, dodaju u Fiskalnom savetu. Istina, Vlada Srbije je svojom Fiskalnom strategijom za 2013. godinu i predvidela reforme u različitim oblastima – preduzeća u restruktuiranju, javna preduzeća, promene u sistemu subvencija, reforme zarada, zapošljavanja, penzijskog sistema, socijalne politike… Međutim, prema rečima Vladimira Vučkovića iz Fiskalnog saveta, postoji veliki rizik da ti planovi ne budu sprovedeni na vreme.
“Evo, od Fiskalne strategije je prošlo tri meseca, a nema gotovo ni jednog konkretnog plana, predloga, mere koji bi išli u pravcu usvajanja i primene onoga što je zapisano u Fiskalnoj strategiji. Bitno je sve to uraditi na vreme. U suprotnom, ponovo ćemo imati neke iznuđene, “ad hoc” mere, da se seče preko kolena kada je već kasno za neke ozbiljnije reforme i smišljenje sistemske zahteve, a te mere po pravilu ne daju rezultate i mi imamo negativno iskustvo sa svim tim”, rekao je Vučković.
Zabrinjava visoki deficit
Fiskalni savet istovremeno upozorava i da bi loše reagovanje na deficit, moglo da se odrazi na rast javnog duga.
“On je sa 49,5 odsto na kraju prethodne godine, skočio na 63 odsto ove godine”, dodaje Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta.
A samo dva dana pre izveštaja tog tela, ministar finansija Mlađan Dinkić iznenadio je javnost izjavom da je u januaru, na nivou konsolidovanog računa budžeta, ostvaren suficit od 3,8 milijardi dinara, što je oko 34 miliona evra, te da je, usled toga, moguća prevremena otplata dela spoljnog duga Srbije.
Predsednik fiskalnog saveta, Pavle Petrović, ukazuje međutim da to nije i pokazatelj povoljnih kretanja državnih finansija.
“Nije neuobičajeno da se u januaru pojavi suficit konsolidovane države. Zapravo, u svakoj godini, od 2008. do danas, osim 2012. godine, konsolidovana država je imala suficit u januaru mesecu. Ukupan zaključak na osnovu ovog suficita u januaru 2013. jeste da on uošte ne ukazuje na neka povoljna kretanja, on samo ukazuje na uobičajena kretanja u januaru mesecu, znači na osnovu toga ne možemo da zaključimo da se stvari dobro razvijaju”, dodaje Petrović i upozorava da “ono što je zabrinjavajuće, jeste visok deficit republike u prva dva meseca”.
Zaključak Fiskalnog saveta jeste da ključ za izbegavanje krize javnog duga leži u značajnom smanjanju deficita u narednoj, 2014. godini. Za to, međutim, još uvek ne postoji spreman plan.