Finska premijerka Sana Marin priznala je poraz u nedelju na parlamentarnim izborima, pošto je opoziciona desničarska Nacionalna koaliciona partija (NCP) odnela pobedu.
NCP je osvojio 48 od 200 mesta u parlamentu, za dlaku ispred nacionalističke Finske partije sa 46 mesta i socijaldemokrata sa 43 mesta, pokazuju izborni podaci Ministarstva pravde sa svim prebrojanim listićima.
„Dobili smo najveći mandat“, rekao je lider NCP-a Petteri Orpo u govoru sledbenicima, obećavajući da će „popraviti Finsku“ i njenu ekonomiju.
On će dobiti prvu priliku da formira koaliciju kako bi dobio većinu u parlamentu.
"Dobili smo podršku, dobili smo više mesta (u parlamentu). To je odlično dostignuće, čak i ako danas nismo završili prvi", rekla je premijerka u obraćanju članovima stranke.
Marin, 37, najmlađu premijerku na svetu koja je preuzela dužnost 2019. godine, obožavaoci širom sveta smatraju milenijumskim uzorom novim progresivnim liderima, ali se kod kuće suočila sa kritikama zbog javne potrošnje njene vlade.
Iako je i dalje veoma popularna među mnogim Fincima, posebno umerenim mladim ljudima, bila je trn u oku delu konzervativaca zbog odvajanja iz budžeta na penzije i obrazovanje koje smatraju neštedljivim.
NCP je prednjačio u anketama skoro dve godine, iako se njegovo vođstvo istopilo poslednjih meseci. Obećali su da će obuzdati potrošnju i zaustaviti rast javnog duga, koji je dostigao nešto više od 70 odsto BDP-a od kada je Marin preuzela dužnost 2019.
Orpo je rekao da će pregovarati sa svim grupama kako bi dobio većinu u parlamentu, dok je Marin rekla da njeni socijaldemokrati mogu vladati sa NCP, ali neće ići u vladu sa Finskom partijom.
Marin je nazvala Finsku partiju "otvoreno rasističkom" tokom debate u januaru - optužba koju je nacionalistička grupa odbacila.
Glavni cilj Finske partije je da smanji ono što je lider Riika Pura nazvao „štetnom“ imigracijom iz zemalja u razvoju van Evropske unije. Takođe poziva na politiku štednje za suzbijanje deficita potrošnje, stav koji deli sa NCP.
Najznačajniji od Marininih spoljnopolitičkih akcija bio je njen pritisak, zajedno sa predsednikom Saulijem Niinistom, da zemlja napravi prekretnicu u politici tražeći članstvo u NATO nakon ruske invazije na Ukrajinu.
Taj proces je sada skoro završen, a očekuje se da će se Helsinki pridružiti u roku od nekoliko dana nakon što je svih 30 članica Zapadnog odbrambenog saveza odobrilo pristupanje.
