Dok u Evropskoj uniji raste ogorčenost zbog kašnjenja s uvođenjem vakcinacije protiv korona virusa, Srbija je ubrzala taj proces i postigla najveću stopu inokulacije u Evropi po glavi stanovnika.
Ali ta balkanska država - kandidat za članstvo u bloku - ne koristi vakcine proizvedene na Zapadu.
Srbija se, umesto toga, okrenula kineskom Sinopharmu, postavši prva evropska zemlja koja je iskoristila cepiva te kompanije, a njeni susedi spremni su da slede primer Beograda, piše britanski Fajnenšel times (Financial Times, FT).
„Svet je pogodio santu leda, poput Titanika, a bogati i najbogatiji spasavaju samo sebe i svoje najmilije“, rekao je prošle nedelje predsednik Srbije Aleksandar Vučić, opravdavajući svoju odluku o kupovini kineskih i ruskih vakcina, istovremeno pregovarajući o ugovorima za cepiva koja je odobrila Evropska unija, podseća britanski list.
Isključene iz Evrope, balkanske zemlje koje teže članstvu u EU, u potrazi za vakcinama protiv korona virusa, okrenule su se Rusiji i Kini, piše Fajnenšel tajms.
List podseća da je EU zapadnobalkanskoj šestorki obezbedila 70 miliona evra za nabavku vakcina, ali da zbog problema s nabavkom u Evropi četiri zemlje tek treba da dobiju prve doze nekoliko meseci nakon početka cepljenja u drugim.
Frustrirane, neke sada gledaju na istok prema Rusiji i Kini kako bi se snabdele, dok pojedini zvaničnici upozoravaju da bi to moglo naštetiti i kredibilitetu EU u regionu.
"Neko bi mogao iskoristiti situaciju i reći da su Kina i Rusija te koje pomažu kad je teško, dok zapadne vlade ne uspevaju", navodi FT izjavu jednog neimenovanog zvaničnika u Severnoj Makedoniji.
Za razliku od većine regionalnih lidera, kako piše FT, moćni srpski predsednik negovao je bliske odnose s Pekingom i Moskvom u tandemu s procesom pristupanja EU.
To je oneraspoložilo Brisel i Vašington, ali je Srbija, zemlja od sedam miliona stanovnika, već dobila više od milion doza vakcina, a još milion će stići pre početka marta, piše FT i dodaje da pristup Beograda dobija na snazi među ostalim zemljama u regionu koje su se uzdale u plan distribucije EU.
Susedno Kosovo i Bosna i Hercegovina, kao i NATO saveznici Severna Makedonija i Crna Gora, još nisu dobili ni jednu dozu. Zvaničnici u Skoplju i Podgorici najavili su prošle nedelje da će kupiti vakcine od Rusije i Kine.
"Želeli smo da uzmemo zapadne vakcine, da pokažemo gde mi kao zemlja pripadamo i u početku isključili mogućnost pregovara s Rusima i Kinezima", rekao je za FT jedan zvaničnik Severne Makedonije, dodajući da njegova vlada sada ima problem da objasni kašnjenje.
Prema njegovim rečima, bilo bi teško objasniti ljudima zašto se čeka na tri vakcine koje je odobrila EU, kad u Evropi postoje zemlje, poput Mađarske, koje uzimaju kinesku vakcinu.
Crnogorska ministarka zdravlja Jelena Borovinić Bojović rekla je da će, osim nedavno potpisanog ugovora za 150.000 kineskih vakcina, tražiti 50.000 doza ruske vakcine Sputnjik V.
Bosanska vlada je sredinom januara saopštila da započinje pregovore s Moskvom, Pekingom i Fajzerom (Phizer/BioNTech), navodi FT i dodaje da su obe zemlje čekale da dobiju vakcine preko programa Kovaks (Covax).
List podseća i da je EU izuzela Balkan od nove zabrane izvoza cepiva u zemlje izvan EU, ali je nesposobnost bloka da pošalje čak i simbolične doze zemljama koje teže članstvu izazvala razočaranje.
"Nisu očekivali da će ih dobiti istovremeno sa zemljama članicama EU, ali očekivali su nekakvu jasnu vremensku liniju... i sada se osećaju kao da su napušteni", rekao je Adi Ćerimagić, iz nevladine organizacije Evropska inicijativa za stabilnost.
U Albaniji, međutim, istorijsko nepoverenje u Kinu i Rusiju nadmašuje razočaranje u Evropu, piše FT i dodaje da je Albanija pre tri decenije izašla iz jedne od najrepresivnijih evropskih diktatura, iza koje je dugi niz godina stajao Peking.
Kako podseća FT, Premijer Edi Rama rekao je da će se kloniti nabavke ruskih ili kineskih vakcina zbog trajne opreznosti, ali i da je razočaran što njegova zemlja, koja je ušla u NATO 2009, nije dobila ni simbolične doze vakcine kroz mehanizme EU.
