Kako je Filip Korać, koga policija karakteriše kao bliskog saradnika kriminalca Luke Bojovića, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić kao "jednog od najopasnijih ljudi u Srbiji" skinut sa Interpolove poternice?
Viši sud u Beogradu u utorak je saopštio da je 13. decembra prošle godine povukao poternicu protiv Filipa Koraća, nakon što ih je Više javno tužilaštvo obavestilo da je 11. decembra usled nedostatka dokaza obustavljena istraga u kojoj se Korać sumnjičio za podstrekavanje na ubistvo Blaža Đurovića, u oktobru 2018. godine u beogradskom naselju Voždovac.
"Teško je komentarisati rad Tužilaštva i suda zato što mi zapravo ne znamo sa čime oni raspolažu, da li su postojali dokazi. Predsednik Srbije tvrdi suprotno - opet ne znamo po kom osnovu", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Bojana Jovanović iz Mreže za istraživanje kriminala i korupcije KRIK, redakcije koja je pratila "slučaj Korać".
Odluku tužilaštva i suda predsednik Srbije je u utorak, 14. januara iskoristio kao povod za kritiku pravosudnih organa. Vučić je rekao je da ga "brine" odluka tužilaštva, uz opasku da je Filip Korać "jedan od najopasnijih ljudi u Srbiji".
"I kad ga (Koraća) imate za umešanost u ubistvo, onda će neko iz tužilaštva da vam kaže, iako znam da ću zbog ovoga da budem kritikovan, neko će u tužilaštvu da se pojavi da vam kaže – 'nisu procesne pretpostavke u potpunosti ispunjene i ne možemo da damo status zaštićenog svedoka čoveku koji kaže da mu je Filip Korać platio ubistvo i da je on bio taj koji je to uradio'. Sav teret, svake odluke, mora da prihvati Vučić, a mi ćemo svi samo da tražimo od države, i da trljamo ruke, a ti, Vučiću, preuzmi sav rizik na sebe. Iz kože bih iskočio ponekad", rekao je Vučić u utorak.
Dan kasnije, 15. januara je ocenio "javnost zna" da je Korać najveći distributer narkotika i da organizuje ubistva, ali da mu nije jasno kako "nikada nema dovoljno dokaza za to".
Bojana Jovanović naglašava da su izjave predsednika opasne i da predstavljaju pritisak na pravosuđe.
"Da li te informacije cure iz istrage? Predsednik nema prava da poseduje takve informacije, naročito ne da ih iznosi u javnost. A sa druge strane, mi novinari uopšte nismo sigurni da li su te informacije o kojima je predsednik pričao potkrepljene nekim dokazima ili nisu, odnosno da li predsednik samovoljno izlazi i nekog karakteriše kao kriminalca, ili zapravo postoje neki dokazi koji nisu dostupni javnosti", kaže Jovanović.
Reagovalo udruženje tužilaca
Više javno tužilaštvo do objave teksta nije odgovorilo na upit RSE u kojem smo tražili obrazloženje odluke o obustavljanju istrage protiv Koraća zbog podstrekavanja na ubistvo, kao i odgovor na pitanje da li Tužilaštvo tereti Koraća za neka druga krivična dela.
A na jučerašnju Vučićevu izjavu o okončanju postupka protiv Filipa Koraća reagovalo je Udruženje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije.
U odgovoru za RSE, Lidija Komlen Nikolić iz predsedništva tog udruženja navodi da oni "već 18 godina, bez izuzetka kritikuju javno istupanje javnih funkcionera, ne praveći razliku kojoj stranačkoj opciji pripadaju", te da ne postoji "nijedan razlog da to i ovaj put ne ponove".
"Naglašavamo da su u konkretnom slučaju, Republički javni tužilac i predsednik Vrhovnog saveta sudstva dužni, da u skladu sa svojim Ustavnim i zakonskim ovlašćenjima reaguju u pogledu javnog istupanja Predsednika Republike", stoji u odgovoru Lidije Komlen Nikolić.
Kriminal i politički poeni
Vučićeve izjave u medijima o Filipu Koraću, ali i Dragoslavu Kosmajcu, kojeg je upravo predsednik Srbije 2014. godine označio kao "najvećeg narko dilera", a koji je 2018. godine oslobođen za dela za koja ga je teretilo tužilaštvo – utaju poreza i nelegalno knjiženje zemljišta, za novinarku KRIK-a su "dobijanje političkih poena".
"Dakle, kada kažete da imate jednog velikog kriminalca, da je za njim raspisana poternica, da ste blizu toga da ga strpate u zatvor, da ga osudite – to sve može da posluži za dobijanje nekih političkih poena, naročito kada pogledamo šta se kasnije desi. Da godinu dana kasnije imamo potpuno drugačiju situaciju i da je istraga obustavljena. Mi smo sličnu situaciju imali i sa slučajem Dragoslava Kosmajaca kada je predsednik izašao i govorio da je on najveći narko diler na Balkanu, a na kraju nismo imali nikakvu istragu koja bi dokazala i pokazala da je Dragoslav Kosmajac zapravo diler", ističe Jovanović.
Ko je Filip Korać?
Za Filipa Koraća javnost u Srbiji prvi put je čula u januaru 2019. godine, kada je ministar policije Nebojša Stefanović rekao da je on u policijskim dokumentima označen kao desna ruka kriminalca Luke Bojovića, vođe "zemunskog klana", koji u Španiji služi 18-ogodišnju zatvorsku kaznu zbog organizovanja kriminalne grupe, prikrivanja krivičnih dela, posedovanja oružja i falsifikovanja dokumenata.
Stefanović je tada rekao da je za Koraćem raspisana crvena Interpolova poternica.
"U tom trenutku ministar Stefanović nije zapravo želeo da otkrije o kom krivičnom delu je reč, kasnije se saznalo da je to podstrekavanje na ubistvo. Koraćevo ime, evo već godinu dana nije se pominjalo u javnosti i sada ponovo imamo celu tu priču o njemu, jer je istraga obustavljena", kaže Bojana Jovanović.
Istraga protiv Koraća započeta je u januaru 2019. godine zbog navodnog podstrekavanja na ubistvo Blaža Đurovića, koji je u oktobru 2018. godine ubijen u svom automobilu marke BMW na Voždovcu. Za likvidaciju su optuženi Nemanja Ivanov i Darko Vesković i suđenje je u toku. Oni su negirali optužbe i na sudu su rekli da nije tačno da ih je Korać podstrekao na ubistvo.
Mediji su prenosili da je ubijeni Đurović bio član crnogorskog kriminalnog "kavačkog klana" sa kojim je u ratu "škaljarski" kriminalni klan.
"Policijska dokumentacija i dokumentacija Bezbednosno-informativne agencije (BIA) pokazuju, opisuju Koraća kao osobu koja je veoma bliska kriminalcu Luki Bojoviću i kao osobu koja je bliska 'škaljarskom' kriminalnom klanu. Postoje informacije o nekim njegovim kriminalnim vezama, ali i dalje nemamo nikakvu istragu. Filip Korać nikada nije osuđivan u Srbiji zbog bilo kog krivičnog dela, dakle nikada se pravosnažno nije dovodio u vezu sa drogom, ne postoji nijedan sudski spis", podseća Jovanović.
Rat "škaljarskog" i "kavačkog" klana traje od 2014. zbog sukoba oko droge. Nakon što su počela ubistva i kriminalni obračuni, sve ozbiljnije kriminalne grupe iz Srbije i Crne Gore su se priklonile jednoj od ove dve grupe, piše u izveštaju BIA o sukobu klanova, čiju kopiju poseduje KRIK.
"Ono što je KRIK utvrdio jeste da su pripadnici 'škaljarskog' kriminalnog klana na meti srpske policije, odnosno da postoje veze srpske policije i suparničkog 'kavačkog' klana. Mi smo primetili da se više hapse pripadnici škaljarskog klana, da su oni na meti, da se u javnosti više govori o njima, da se oni predstavljaju kao 'kriminalniji' u odnosu na ovaj drugi klan", kaže Jovanović.
Prema podacima iz Crne knjige mafijaških ubistava, zajedničkog projekta KRIK-a i RSE, od 2012. godine na teritorijama Srbije i Crne Gore dogodilo se 157 ubistava koja imaju odlike mafijaških likvidacija. Pravosnažno je rešeno tek 13 slučajeva, dok su počinioci nepoznati u čak 92 slučaja. Tokom 2019. godine, bilo je 14 ubistava sa karakteristikama mafijaških likvidacija.
Facebook Forum