U Beogradu će 6. oktobra biti premijerno prikazan film “Šišanje” mladog reditelja Stevana Filipovića. Film govori o odrastanju glavnog junaka, matematičkog genija Novice koji završava kao vođa skinhedsa.
“Šišanje”je žestoka kritika desnog esktremizma u srpskom društvu koji je najvidljiviji među fudbalskim navijačima. O tome da li je Srbija tolerantna prema narastajućem fašizmu među mladima, za naš program govori reditelj.
RSE: Scenario filma je napisan 2006. A kao da je pisan juče, s obzirom na ono sto se dogadjalo u poslednje vreme. U toku je sudjenje za ubistvo francuskom navijaču Brisu Tatonu, premijera filma će biti 6. oktobra, dakle četiri dana uoči Parade ponosa koja je takodje izazov za ekstremne desnicare.Da li vas je iznenadilo koliko se stvarnost “uklapa” u film ili vas ne iznenađuje, s obzirom da ste se uhvatili teme koja nije marginalna u ovom društvu?
Filipović: Nismo mi bili toliko pametni da sve to predvidimo, nego, na žalost, nije teško predvideti takve stvari u Srbiji.
RSE: Koje su to društvene okolnosti u kojima jedan mlad talentovan čovek, govorimo o glavnom liku Novici, postaje vodja nacista odnosno skinhedsa. Kako se dogadja proces fašizacije mladih?
Filipović: Kad ljudi ovde kažu neofašizam ili nacizam, oni misle isključivo na nemački nacizam, na kukaste krstove, hitlere
Ono što smo mi hteli da pokažemo je da hipertrofirani nacionalizam ima najviše veze sa problematičnim sistemom vrednosti koji može biti srpski, kao što može biti kineski ili izraelski, kao što je bio nemački.
RSE: Vi ste odrastali u 90-im i 2000-tim godinama. Kada je počeo rat, 1991. ste imali deset godina. Šta ste učili, odnosno saznavali u 90-im o tome šta je dobro a šta zlo, šta društveno poželjno a šta ne?
Filipović: Čini mi se da je taj proces čak manje problematičan za moju generaciju, koliko je za onu od '87-me, '88-me pa nadalje. Jer, mi smo makar videli u svetu oko sebe kakvi su rezultati takve nacionalističke politike. A sad ovi klinci rastu u svetu u kome znaju samo priče o tome. I onda je mnogo lakše manipulisati njima.
RSE: Rekli ste da je esktremizam društveno prihvatljiv u Srbiji. Da li je Srbija zaista veoma tolerantna prema ekstremno desnoj ideologiji?
Filipović: Dovoljno je, na primer, što je bila ekstremno desna klima u svim važnijim društvenim institucijama u Koštuničinom periodu. Sada to nije toliko ekstremno i toliko vidljivo, ali i dalje postoji ogroman stepen tolerancije prema tome. Problem je kada država misli da može da iskoristi takve grupe nasilnika, a ne misli da treba da se do kraja obračuna sa njima.
RSE: Govorite o paljenju američke ambasade u vreme proglašenja nezavisnosti Kosova, dokumentarni snimci tog nasilja su korišćeni u vašem filmu?
Filipović: To je najflagrantniji primer svega toga.
Problem je kada država misli da može da iskoristi takve grupe nasilnika, a ne misli da treba da se do kraja obračuna sa njima.
Rat nije prestao
RSE: Da li danas generiše fašizam u Srbiji isto ono što je generisalo u ratnim 90-im, i ako je tako, onda se postavlja pitanje da li je rat u regionu uopšte okončan?
Filipović: Nije prestao, utoliko što se društvo odnosno elite nisu obračunale sa glavnim uzrocima rata,odnosno sa nacionalizmom. A problem je u tome što je veći deo tih elita i danas na vlasti, u ovom ili onom obliku.
RSE: Vi ste dugo snimali film, da li ste imali finansijsku podršku države?
Filipović: Dugo smo ga snimali zato što nismo imali finansijsku podršku države, ova tema im iz nekog razloga nije bila zanimljiva. Mi smo podršku dobili tek kad je film snimljen,što je stvarno tužno.
RSE: Da li će se film prikazivati u regionu, u drugim državama, s obzirom na tematiku koja je sigurno zanimljiva na Balkanu i van Srbije?
Filipović: Ja se nadam. Posle sjajnih reakcija na Novom Zelandu od ekipe Gospodara prstenova koja je gledala film, videli smo da je tema mnogo internacionalnija nego što se to nama činilo, a pogotovo u regionu gde većina zemalja ima iste probleme.
RSE: Znači, očekujete pozive?
Filipović: Očekujemo pozive, da.
