Kako su gusari otkrili elektromagnetno polje, da li je zaista moguće napraviti perpetuum mobile i kako ljubav deluje na naš mozak – samo su neka od pitanja na koje ćete odgovor naći ako posetite Festival nauke koji je 5. decembra otvoren u Beogradu pod sloganom “Superheroji nauke”. Već sedam godina, koliko postoji, ova fešta pokušava da kroz igru i zabavu približi javnosti različite naučne discipline.
Na stotine osnovaca ispunilo je u četvrtak od ranog prepodneva zgradu bivše robne kuće “Kluz”, jednu od nekoliko lokacija na kojima se do 8. decembra održava Festival nauke pod sloganom. Na štandovima na kojima rade entuzijastični studenti i učenici vidimo bogat laboratorijski inventar: epruvete ispunjene crvenim, žutim ili zelenim tekućinama, mikroskope, kompjutere, uzorke stena, biljaka i životinja…
Na jednom od štandova zatičemo Ivana Avdića, koji je već četiri godine deo tima Festivala nauke. Ovoga puta objašnjava okupljenima na koji način su pirati dali svoj doprinos nauci.
“Ja im objašnjavam kako su uz pomoć kompasa, krećući se po moru i prateći zvezdu severnjaču pirati primetili da im kompas ‘igra’ levo-desno. To je zato što sole pod vodom imamo stene koje su nastale vulkanskim erupcijama i hlađenjem i koje u sebi sadrže puno minerala. Zbog tih minerala i stena imamo te promene magnetskog polja”, kaže Avdić te dodaje:
“Drago mi je što ima mnogo zainteresovane dece. Možete da vidite decu kod koje baš možete da primetite da su predodređena da se bave naukom.”
Ono što je zaštitni znak Festivala nauke jeste da teorijske zakone sprovodi u praksi. Tako učenici Farmaceutsko-fizioterapeutske škole pokazuju okupljenima kako da od lekovitog bilja naprave set za prvu pomoć na bazi lekovitog bilja, dok na drugom štandu možete čuti kako da pretvorite jedan oblik energije u drugi.
Neki od posetilaca podelili su sa nama svoje utiske:
Nešto što je počelo kao ideja nekoliko entuzijasta, pretvorilo se u jedan od najvećih festivala u ovom delu Evrope. Samo ove godine, na Festivalu nauke učestvuje više od 550 naučnika iz 52 institucije, zajedno sa gostima iz Švedske, Estonije, Francuske i Hrvatske.
“Danas je ovo najveći festival nauke u regionu”, kaže direktorka manifestacije Ana Jovanović. “Veći je i u odnosu na mnoge evropske festivale, a po uzoru je na naš festival nauke do sada samo u Srbiji napravljeno 27 manjih školskih i srednjoškolskih festivala. Mislim da to dobvoljno govori.”
Šetajući zgradom “Kluza” nailazimo na svojevrsnu maketu pećine. Iznad naših glava vise improvizovani stalaktiti, a speleološkinja Tijana Petrović objašnjava nam šta sve možemo naučiti na njenom štandu.
“Napravili smo dečji model pećine da bi mogli da vide kako izgledaju stalaktiti i stalagmiti. Na poslednjem delu štanda se bavimo biologijom pećine – razotkrivamo mitove o slepim miševima koji ne piju krv, ne mrse se u kosu i nisu slepi, iako se tako zovu”, ističe ova mlada speleološkinja.
Iako je program prilagođen svim uzrastima, izgleda da je Festival nauke privukao najveći broj školaraca. Među posetiocima je i nastavnica jedne beogradske škole, koja je dovela svoj razred:
Osim u ovom prostoru, festival će biti održan i u Studentskom kulturnom centru, Galeriji Narodne banke, Naučnom centru Muzeja nauke i tehnike, i u novom prostoru – na mestu bivšeg "Eurosalona".
Na stotine osnovaca ispunilo je u četvrtak od ranog prepodneva zgradu bivše robne kuće “Kluz”, jednu od nekoliko lokacija na kojima se do 8. decembra održava Festival nauke pod sloganom. Na štandovima na kojima rade entuzijastični studenti i učenici vidimo bogat laboratorijski inventar: epruvete ispunjene crvenim, žutim ili zelenim tekućinama, mikroskope, kompjutere, uzorke stena, biljaka i životinja…
Na jednom od štandova zatičemo Ivana Avdića, koji je već četiri godine deo tima Festivala nauke. Ovoga puta objašnjava okupljenima na koji način su pirati dali svoj doprinos nauci.
“Ja im objašnjavam kako su uz pomoć kompasa, krećući se po moru i prateći zvezdu severnjaču pirati primetili da im kompas ‘igra’ levo-desno. To je zato što sole pod vodom imamo stene koje su nastale vulkanskim erupcijama i hlađenjem i koje u sebi sadrže puno minerala. Zbog tih minerala i stena imamo te promene magnetskog polja”, kaže Avdić te dodaje:
“Drago mi je što ima mnogo zainteresovane dece. Možete da vidite decu kod koje baš možete da primetite da su predodređena da se bave naukom.”
Ono što je zaštitni znak Festivala nauke jeste da teorijske zakone sprovodi u praksi. Tako učenici Farmaceutsko-fizioterapeutske škole pokazuju okupljenima kako da od lekovitog bilja naprave set za prvu pomoć na bazi lekovitog bilja, dok na drugom štandu možete čuti kako da pretvorite jedan oblik energije u drugi.
Neki od posetilaca podelili su sa nama svoje utiske:
Nešto što je počelo kao ideja nekoliko entuzijasta, pretvorilo se u jedan od najvećih festivala u ovom delu Evrope. Samo ove godine, na Festivalu nauke učestvuje više od 550 naučnika iz 52 institucije, zajedno sa gostima iz Švedske, Estonije, Francuske i Hrvatske.
“Danas je ovo najveći festival nauke u regionu”, kaže direktorka manifestacije Ana Jovanović. “Veći je i u odnosu na mnoge evropske festivale, a po uzoru je na naš festival nauke do sada samo u Srbiji napravljeno 27 manjih školskih i srednjoškolskih festivala. Mislim da to dobvoljno govori.”
Šetajući zgradom “Kluza” nailazimo na svojevrsnu maketu pećine. Iznad naših glava vise improvizovani stalaktiti, a speleološkinja Tijana Petrović objašnjava nam šta sve možemo naučiti na njenom štandu.
“Napravili smo dečji model pećine da bi mogli da vide kako izgledaju stalaktiti i stalagmiti. Na poslednjem delu štanda se bavimo biologijom pećine – razotkrivamo mitove o slepim miševima koji ne piju krv, ne mrse se u kosu i nisu slepi, iako se tako zovu”, ističe ova mlada speleološkinja.
Iako je program prilagođen svim uzrastima, izgleda da je Festival nauke privukao najveći broj školaraca. Među posetiocima je i nastavnica jedne beogradske škole, koja je dovela svoj razred:
Osim u ovom prostoru, festival će biti održan i u Studentskom kulturnom centru, Galeriji Narodne banke, Naučnom centru Muzeja nauke i tehnike, i u novom prostoru – na mestu bivšeg "Eurosalona".