Evropska centralna banka (ECB) podigla je kamatne stope po prvi put u 11 godina dok pokušava da kontroliše rastuću inflaciju u evrozoni.
ECB je povećala svoju ključnu kamatnu stopu za 0,5 procentnih poena i planira dalje povećanje ove godine.
Potrošačke cene porasle su za rekordnih 8,6 posto u 12 meseci do juna, jer su troškovi hrane, goriva i energije porasli.
To je znatno iznad ciljnih dva odsto ECB-a.
Rat u Ukrajini i problemi u lancu snabdevanja izazvani pandemijom korona virusa povećali su svakodnevne troškove širom evrozone, vršeći pritisak na domaćinstva.
Blok je ranjiv jer se u velikoj meri oslanja na Rusiju kada je reč o nafti i gasu.
Ove nedelje Evropska unija je pozvala zemlje članice da počnu sa racionalizacijom snabdevanja zbog bojazni da će Moskva zaustaviti isporuke gasa ove godine, što će izazvati dalje skokove cena.
Objašnjavajući svoju odluku da podigne stope u julu, predsednica ECB Kristin Lagard je rekla je: "Ekonomska aktivnost [u evrozoni] usporava. Neopravdana agresija Rusije na Ukrajinu je stalna kočnica za rast".
"Očekujemo da će inflacija još neko vreme ostati visoka zbog kontinuiranog pritiska cena energije i hrane", dodala je ona.
Banka je saopštila da će dalje povećanje stopa "biti primereno" i da će se za njihovo podizanje koristiti pristup "od sastanka do sastanka".
To dolazi nakon što su Banka Engleske i Federalne rezerve SAD podigle stope kako bi pokušale da obuzdaju rast cena.
Postoji zabrinutost da bi više stope mogle da gurnu zemlje u recesiju.
Zabrinutost zbog recesije doprinela je padu vrednosti evra na 20-ogodišnji minimum u odnosu na dolar, što utiče na povećanje već visokih cena energije i time dodatno otežava borbu ECB protiv inflacije.
Povećanje kamatnih stopa se smatra uobičajenom lekom za visoku inflaciju.
ECB je počela da smanjuje kamatne stope nakon finansijske krize 2008. kako bi stimulisala rast.
Međutim, ranije ove godine je nagovestila da planira da ih ponovo poveća, iako su ekonomisti očekivali povećanje od samo 0,25 procentnih poena u julu.
Izvor: BBC
