Na ovogodišnjem Evrosongu u Oslu, poznatijem kao “Pesma Evrovizije”, Srbiju će predstavljati kompozitor Goran Bregović i pevač koji će, po odluci Radio televizije Srbije, najuspešnije interpretirati jednu od njegove tri pesme, specijalno komponovane za ovo takmičenje.
Kriterijume za novi model izbora svog predstavnika na Evrosongu – značajno autorsko ime, zapaženi rezultati i najviši profesionalni standardi – čelni ljudi RTS-a prepoznali su u Goranu Bregoviću, čoveku nesumnjive sposobnosti za trajanje na vrhu, bilo da je reč rock and roll angažmanu, koketiranju sa klasikom ili, trenutno važećim, etno varijacijama za svadbe i sahrane. Iako, po sopstvenom priznanju, nikad nije radio ovakavu vrstu muzike, Bregović poručuje:
“Pisaću vesele pjesme, jer mislim da na Evroviziji… tako zamišljam, pisaću vesele i jednostavne pjesme.”
Izbor jednog kompozitora, tri pesme i najuspešnijeg interpretatora, koji već praktikuju pojedine zemlje je, po procenama organizatora najekomičniji, ali bi, istovremeno, trebalo da stavi i tačku na spletkarenja i skandale koje je donosio dosadašnji festivalski model – Beovizija.
“Izbor Gorana je Bregovića je nesumnjivo pravo RTS-a”, ocenjuje jedan od nekadašnjih učesnika Evrovizije kompozitor Kornelije Kovač. Iako nema informacije o tome da li je, eventualno, bio u konkurenciji za izbor kompozitora, Kovač kaže da ga takve priredbe više ne zanimaju:
“Mislim da sam, već, dobio dovoljno nagrada u životu. Nagrada je, uopšte, otići na Evroviziju. A drgo, jednostavno, ne želim više da učestvujem u bilo kakvim stvarima, zabavno-muzičkim događajima, posle kojih uvek, i obavezno, nastaju takve polemike o sumnjama, nameštanju, zlobi, zavisti … koje se pojave odjedanput kod svih koji imaju pravo glasa, jer o sportu i muzici ima svako pravo da kaže šta misli.”
NE MORA BITI FOLKLOR
Komentarišući izbor Bregovića, Kovač kaže da je velika greška, ukoliko se računa na njegovu etno varijantu:
Marija Šerifović dovela je Evroviziju u Beograd“Sa čime smo mi pobedili na Evroviziji? To nije etno pesma! To je Vladimir Grajić, kompozitor! To je pop muzika Marije Šerifović! Znači, ona nas je predstavljala. Nismo morali da idemo sa folklorom, kako bi neko verovao da Srbija ima samo folklor, ili da je to najbolje kod nas.”
U kontekstu velikih očekivanja od popularnog kompozitora, Kovač podseća na jedan njegov neuspeli evrovizijski angažman:
“Goran je radio, već, za Severinu u Hrvatskoj, pa je tu isto bio folklor u pitanju. Međutim, to nije prošlo.”
Iako je u pojedinim trenucima svog postojanja Evrovizija najavljivala afirmaciju definitivnih vrednosti, misleći pre svega na planetarni debi švedske grupe ABBA, rok kritičar Petar Popović o ovoj manifestaciji ima sledeće mišljenje:
“To je, makar za mene, sirotinjska zabava globalnih razmera.”
Uprkos takvom stavu, Petar Popović smatra da bi Bregović, ipak, mogao da ostavi značajnog traga na ovom takmičenju, u skladu sa svojom potrebom za eksperimentima i novim izazovima:
“Bregović je jedina osoba na ovim prostorima koja pristaje da radi takve stvari i da svoju karijeru, i svoju prošlost, dovodi u sumnju. Upravo je on ojačao na takvim proveravanjima. Ja mislim da čoveku takve biografije to, uopšte, ne treba. A s druge strane, poznavajući Bregovića, evo gotovo, četrdeset godina, ja znam da je to jedini izazov koji mu je preostao, jer je sve ostalo, već, imao i napravio. Njemu jedinu nedostaje da se dokaže u toj kič varijanti. Inače, kiču on ceo život teži. To mu je uvek alibi da kaže – “Ja se bavim kičom”. Sad mu fali da svoju karijeru, u okviru proslave šezdeset godina svog života, zaokruži bavljenjem parternom gimnastikom, odnosno, muzikom za koju niko ne vidi da ima šansu.”
Kriterijume za novi model izbora svog predstavnika na Evrosongu – značajno autorsko ime, zapaženi rezultati i najviši profesionalni standardi – čelni ljudi RTS-a prepoznali su u Goranu Bregoviću, čoveku nesumnjive sposobnosti za trajanje na vrhu, bilo da je reč rock and roll angažmanu, koketiranju sa klasikom ili, trenutno važećim, etno varijacijama za svadbe i sahrane. Iako, po sopstvenom priznanju, nikad nije radio ovakavu vrstu muzike, Bregović poručuje:
“Pisaću vesele pjesme, jer mislim da na Evroviziji… tako zamišljam, pisaću vesele i jednostavne pjesme.”
Izbor jednog kompozitora, tri pesme i najuspešnijeg interpretatora, koji već praktikuju pojedine zemlje je, po procenama organizatora najekomičniji, ali bi, istovremeno, trebalo da stavi i tačku na spletkarenja i skandale koje je donosio dosadašnji festivalski model – Beovizija.
“Izbor Gorana je Bregovića je nesumnjivo pravo RTS-a”, ocenjuje jedan od nekadašnjih učesnika Evrovizije kompozitor Kornelije Kovač. Iako nema informacije o tome da li je, eventualno, bio u konkurenciji za izbor kompozitora, Kovač kaže da ga takve priredbe više ne zanimaju:
“Mislim da sam, već, dobio dovoljno nagrada u životu. Nagrada je, uopšte, otići na Evroviziju. A drgo, jednostavno, ne želim više da učestvujem u bilo kakvim stvarima, zabavno-muzičkim događajima, posle kojih uvek, i obavezno, nastaju takve polemike o sumnjama, nameštanju, zlobi, zavisti … koje se pojave odjedanput kod svih koji imaju pravo glasa, jer o sportu i muzici ima svako pravo da kaže šta misli.”
NE MORA BITI FOLKLOR
Komentarišući izbor Bregovića, Kovač kaže da je velika greška, ukoliko se računa na njegovu etno varijantu:
U kontekstu velikih očekivanja od popularnog kompozitora, Kovač podseća na jedan njegov neuspeli evrovizijski angažman:
“Goran je radio, već, za Severinu u Hrvatskoj, pa je tu isto bio folklor u pitanju. Međutim, to nije prošlo.”
Iako je u pojedinim trenucima svog postojanja Evrovizija najavljivala afirmaciju definitivnih vrednosti, misleći pre svega na planetarni debi švedske grupe ABBA, rok kritičar Petar Popović o ovoj manifestaciji ima sledeće mišljenje:
“To je, makar za mene, sirotinjska zabava globalnih razmera.”
Uprkos takvom stavu, Petar Popović smatra da bi Bregović, ipak, mogao da ostavi značajnog traga na ovom takmičenju, u skladu sa svojom potrebom za eksperimentima i novim izazovima:
“Bregović je jedina osoba na ovim prostorima koja pristaje da radi takve stvari i da svoju karijeru, i svoju prošlost, dovodi u sumnju. Upravo je on ojačao na takvim proveravanjima. Ja mislim da čoveku takve biografije to, uopšte, ne treba. A s druge strane, poznavajući Bregovića, evo gotovo, četrdeset godina, ja znam da je to jedini izazov koji mu je preostao, jer je sve ostalo, već, imao i napravio. Njemu jedinu nedostaje da se dokaže u toj kič varijanti. Inače, kiču on ceo život teži. To mu je uvek alibi da kaže – “Ja se bavim kičom”. Sad mu fali da svoju karijeru, u okviru proslave šezdeset godina svog života, zaokruži bavljenjem parternom gimnastikom, odnosno, muzikom za koju niko ne vidi da ima šansu.”
