Evropski savet još jednom je naglasio hitnost postizanja "opipljivog napretka" u rešavanju otvorenih sporova na Zapadnom Balkanu i posebno istakao dijalog Beograda i Prištine koji bi za cilj trebalo da ima "normalizaciju odnosa" između Srbije i Kosova.
U nacrtu zaključaka koje je predsednik saveta Šarl Mišel (Charles Michel) pripremmio pred sastanak zakazan za 23. i 24. jun, pozdravlja se dogovor koji su lideri Bosne i Hercegovine postigli 12. juna u Briselu.
Dogovor je, kako se ocenjuje, neophodan za "stabilnost i puno funkcionisanje zemlje", kao i "odgovor na težnje naroda".
U dokumentu u koji je Radio Slobodna Evropa (RSE) imala uvid, pozivaju se politički lideri u BiH da što brže sprovedu preuzete obaveze i ocenjuje se da će njihova implementacija omogućiti zemlji da napreduje ka statusu kandidata za članstvo u EU.
U nacrtu se podseća i na značaj reformi u zemljama Zapadnog Balkana, posebno u oblasti vladavine prava. Podvlače se nezavisnost i efikasnost pravosuđa, borba protiv korupcije, te garantovanje manjinskih prava.
Evropski savet, kako se navodi, posvećeno je nedvosmislenoj perspektivi članstva Zapadnog Balkana i poziva na ubrzanje tog procesa "zasnovanog na zaslugama".
Tema sastanka biće i pregovori Bugarske i Severne Makedonije, međutim, još uvek se ne precizira kakav će tačno biti zaključak o ovom pitanju.
S druge strane, pozdravlja se ispunjavanje kriterijuma Hrvatske da usvoji evro 1. januara 2023.
Savet bi trebalo da diskutuje i o strateškoj predlogu za pokretanje Evropske političke zajednice (European Political Community).
Ideja je, naime, da se ponudi nova koordinaciona platforma za sve evropske zemlje. Ona bi, kako se navodi, mogla da se tiče Zapadnog Balkana, ali i zemalja Istočnog partnerstva.
Kandidati za članstvo u EU na Zapadnom Balkanu su Albanija, Severna Makedonija, Crna Gora i Srbija. Bosna i Hercegovina i Kosovo su potencijalni kandidati.
