Rezolucija o Srbiji o kojoj je raspravljao Evropski parlament ukazuje na napredak koji je zemlja postigla u oblasti ekonomskih reformi, saradnje u regionu i pregovora o članstvu u EU, ali i na pomanjkanje napretka u praksi kad je reč o nezavisnosti pravosuđa od politike, slobode medija i pomanjkanja napretka u borbi protiv korupcije.
Predlagač rezolucije i izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Dejvid Mekalister istakao je da je Srbija na pravom putu ka Evropskoj uniji i predložio otvaranje dva nova poglavlja ovog meseca.
„Srbija nema samo evropsku perspektivu, Srbija ima evropsku budućnost. Zemlja se nedvosmisleno približava Evropskoj uniji, do sada je otvorila 8 poglavlja i privremeno zatvorila dva. Snažno preporučujem komesaru Johanesu Hanu, kome bih još jednom zahvalio za njegovo izvanrednu posvećenost i angažman u regionu, da najavi ove nedelje u Beogradu, da će ovog meseca biti otvorena dva nova poglavlja“.
Mekalister je podsetio da je ključ uspeha Srbije u evrointegracijam napredak u poglavljima 23 i 24, da su vlasti Srbije postigli izvestan pomak u pravosuđu, ali je izrazio zabrinutost zbog pomanjkanja napretka u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala.
Mekalister je takođe izneo kritičke primedbe u oblasti slobode izražavanja i odnosa vlasti prema medijima.
On je pohvalio doprinos Srbije regionalnim i susedskim odnosima i podsetio da evrointegracije Srbije u potpunosti zavise od napretka u odnosima sa Kosovom:
„Ne radi se se samo o postizanju sporazuma nego o njihovoj implementaciji. Čim Srbija dobije novog premijera, a Kosovo stabilnu vladu, obe strane treba da se usredsrede na realizaciju već postignutih dogovora. Obe strane, i Priština i Beograd, treba da naprave jasne korake i pokažu posvećenost i kredibilnost“, istakao je Mekalister.
Evropski komesar za proširenje i susedsku politiku Johanes Han pohvalio je napredak Srbije u ekonomskoj sferi, u reformi administracije i iskazanu volju vlasti za nastavak dijaloga sa Kosovom. Pozdravio je i poziv predsednika Aleksandra Vučića na unutrašnji dijalog o Kosovu. Ukazao je na potrebu da javnost Srbije stekne jasniju predstavu o tome da je Evropska unija najveći strateški partner Srbije:
„EU je partner Srbije broj jedan. To važi i kad je u pitanju nepovratna pomoć: dve milijarde evra je donirala Srbiji od 2007. godine, što je mnogo više nego što je donirala bilo koja druga zemlja na svetu. To zaslužuje da se zna“, istakao je Johanes Han.
Mnogi evroposlanici, među njima i Tanja Fajon, slovanačka parlamentarka iz Grupe socijalista, uz pohvale Srbiji na postignutom napretku, ukazali su i na jaz između uspeha Srbije na papiru i onoga što govore njeni građani:
„Kad sam razgovarala sa mladima u Srbiji, oni su mi rekli da je gotovo nemoguće dobiti posao bez članske karte vladajuće partije ili davanja mita partijskom funkcioneru, a nevladine organizacije ukazuju na stalno unazađivanje vladavine prava ili na pravno nerešene slučajeve, kao što je nelegalno rušenje u beogradskoj četvrti Savamali. Takođe sam informisana o pretnjama predstavnicima medija i istraživačkim novinarima, kao i o tome da su neki od njih fizički napadani“, istakla je Fajon i naglasila da ovakve pojave ne treba da se prećutkuju i da takva Srbija ne treba da uđe u evropsku porodicu.
I drugi evroposlanici, uz pohvale Srbiji za do sada ostvareno na putu evrointegracija, pozvali su vlasti u da rešavaju slučajeve preteranog korišćenja policijske sile prema građanima. Izrazili su zabrinutost zbog spornih događaja u beogradskoj četvrti Savamala, posebno kad je reč o rušenju privatne imovine, i zatražili da to brzo bude sudski rasvetljeno.
Evroposlanici su ponovo izrazili zabrinutost zbog izostanka napretka slobode izražavanja i povodom autocenzure u medijima gde je, kako je ocenjeno, došlo do pogoršanja situacije.
U rezoluciji EP je veliki prostor dat pitanju slobode izražavanja i nezavisnosti medija, a od vlasti u Srbiji je zatraženo da javno i neopozivo osudi sve napade, obezbede odgovarajuća sredstva za efikasniju istragu napada na novinare i medije da bi počinioci bili privedeni pravdi.
Evropski parlament je pozdravio učešće Beograda u međunarodnim vojno-policijskim misijama Evropske unije, ali ponovo poziva Srbiju, saglasno zahtevima njenog statusa kandidata za članstvo, da postepeno usaglasi svoju spoljnu i bezbednosnu politiku s EU, uključujući politiku prema Rusiji.
U rezoluciji i raspravi je naglašeno da je Srbija i dalje konstruktivno opredeljena za odnose s drugim zemljama u procesu priključivanja EU i susednim članicama Unije, i rečeno da bilateralna pitanja treba rešavati saglasno međunarodnom pravu, kao i da rešavanje takvih problema ne sme ugroziti pregovore o članstvu s EU.
