"Rekao bih da je mladima danas bolje, ali ovo je tek početak velike priče", rekao nam je student Vedran Kašić iz Hrvatske koji sa svojim kolegama iz Nemačke, Belgije, Norveške, Rumunije, Švedske, Poljske, Mađarske i Srbije, ukupno njih oko stotinu, učestvuje na tribini "Evropa budućnosti".
Diskusiju organizuje "EU info point Novi Sad" u glavnom gradu Vojvodine.
“Mladi tek sad počinju da preuzimaju politiku i dobiju mogućnost da učestvuju u donošenju odluka, primjera radi, u Hrvatskoj za lokalne izbore se raspravljalo o smjernicama za izborne liste na kojima bi mladi u budućnosti morali biti obavezno zastupljeni u 20 posto - u suprotnom bi sve stranke morale plaćati kazne”, navodi Kašić primer koji bi po njemu bio koristan za podsticanje uključivanja mladih u promene za kojima Evropa vapi.
Da su promene nužne pokazuju i podaci Evropskog zavoda za statistiku. Danas u Evropskoj uniji (EU) živi skoro 170 miliona građana ispod 30 godina starosti. Zabrinjava podatak iste evropske institucije da je 20 odsto njih nezaposleno.
U godinama kada raste populizam na Starom kontinentu, ovi problemi postaju izraženiji i pogubniji po društvenu stabilnost.
Student Dejan Panov iz Nemačke misli da je trenutno najveći izazov produbiti povezanost među članicama Evropske unije, posebno nakon Brexita. Kako on dodaje, Evropa nije podeljena, ali razlike postoje, a rešenje vidi u regionalizaciji:
"Moramo podržati regione. Treba da poštujemo lokalnu kulturu, a mislim da je EU poslednjih godina zaboravila da vodi računa o regionima. I moramo razumeti da EU ne mora baš sve naše probleme da reši. Zato imamo lokalnu vlast. Oni su bliski građanima i moraju raditi sa njima na rešavanju problema", smatra Panov.
Populizam najveći problem
Anka Dumitra iz Rumunije kaže da ideja o Evropi u više krugova je realnost. Kako ističe, to Evropa mora imati na umu u susret neizbežnim reformama:
"Ovo je dobra ideja i ovo je zapravo činjenica. Mi danas imamo zemlje na različitim nivoima razvijenosti. Primera radi, u Rumuniji tek se sad gradi jedinstveni sistem autoputeva, dok na Zapadu to je već davno tako. Različitost postoji i to moramo uzeti u obzir", kaže sagovornica RSE.
Njeno mišljenje ne deli učesnica skupa iz Mađarske Katalin Aranj. Ona kaže da bi to dovelo do lošijeg položaja onih koji su na margini Evrope:
"Ovakva Evropa u istom krugu sa Nemačkom, Francuskom, Italijom i sa ostalim razvijenim zemljama imala bi negativne uticaje na manje razvijene zemlje, i to predstavlja problem", konstatuje Katalin Aranj.
Student Džovan Briganti u Novi Sad stigao je iz politički podeljene Belgije. Kako kaže, najveću pretnju za Evropu predstavlja populizam i to kao rezultat neuspeha obrazovnog sistema.
"Populizam raste tamo gde je obrazovni sistem neuspešan. Rast podrške populističkim strankama je još jedan razlog da obrazovanje uradi više na svom polju. Smatram da je to veliki izazov za demokratiju i signal političarima da moraju uložiti više u zajednicu i da moraju biti kooperativniji", kaže Džovan.
Strah od rastućeg populizma u Evropi je i u Norveškoj izražen, ističe Sande Delp Horn, student iz te skandinavske države:
"Borba protiv populizma je veliki izazov za Evropu. U našoj zemlji oni najviše koriste migrantsku krizu da bi pridobili birače. Mnogi političari moraju da se menjanju, da ukorače u 21. vek. Populisti jako dobro znaju kako raditi sa medijima, kako doći do birača", kaže on.
Ideje onih čije vreme dolazi su neophodne na kontinentu koji je ušao u složene rasprave o političkim, ekonomskim i društvenim okvirima uopšte u kojima će ovi ljudi živeti.
Facebook Forum