Evro i dalje pada, jer investitori još nisu uvereni u delotvornost plana irske vlade o drastičnoj štednji.
Vrednost zajedničke evropske valute je dostigla skoro 1.33 u odnosu na američki dolar, što je pad više od tri centa samo ove sedmice.
Cilj četvorogodišnjeg plana irske vlade je da uštedi 15 milijardi evra kroz smanjenje potrošnje i rast poreza. No, to očigledno nije bilo dovoljno da uveri investitore da će se stabilizovati ekonomske prilike.
Irska vlada takođe pregovara sa EU i Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) o paketu spasavanja u iznosu od oko 85 milijardi evra.
Irski budžetski deficit je najviši u evrozoni. Vlada očekuje da će ekonomija rasti sledeće godine po stopi od 2-2.5 procenta, a 3.5-4.5 odsto 2012.
Međutim, rejting agencija „Standard i Pur“ (Standard & Poor) ne očekuje bilo kakav rast irske privrede u naredne dve godine.
Pojedini investitori smatraju da treba dati prednost stimulisanju segmenata privrede u kojima postoji mogućnost rasta a ne smanjenju troškova.
Grčka privreda na klimavim nogama
Postoji i skepticizam da li će irski parlament odobriti na sednici 7. decembra vladin plan štednje.
Rast prinosa na obveznice irske vlade takođe ukazuje na opadanje poverenja investitora u ekonomiju ove zemlje.
Takođe, rastu i prinosi po osnovu obveznica na dug španske vlade. Sve je to dodatni pritisak na evro.
MMF i EU su smatrali da su u maju rešili finansijske probleme kada su odobrili 150 milijiardi dolara za pomoć grčkoj privredi, što je bio deo fonda od hiljadu milijardi dolara za podršku članicama evrozone koje se suočavaju sa finansijskim teškoćama.
Imajući u vidu takvu zaštitu, niko se ne bio usudio da se kladi, odnosno dovede u pitanje evropsku finansijsku stabilnost, piše “Njujork tajms” (The New York Times).
No, šest meseci kasnije grčka privreda je i dalje na klimavim nogama, a irska finansijska kriza je pokazala da preventivno delovanje MMF i EU nije bilo ni ubedljivo niti efikasno, kako se tada mislilo.
Recept za spasavanje Grčke, a sada Irske, ima suštinski problem. On ne uvažava činjenicu da se ove duboko zadužene zemlje neće oporaviti sve dok ne smanje ogromni javni dug, koji u oba slučaja iznosi neverovatnih 150 procenata njihovog bruto domaćeg proizvoda u periodu od tri ili četiri godine. Ukupni spoljni dug Irske, javni i privatni, deset puta je veći od njenog društvenog proizvoda!
Otpis dugova
Rast privrede može da pomogne, ali problem je što privrede Grčke i Irske stagniraju. Drakonske mere štednje kao cena za dobijanje pomoći samo će pogoršati stanje, ocenjuje “Njujork tajms”. Irska je obećala da će smanjiti budžetski deficit na 3 odsto do 2014. godine sa sadašnjih 32 procenta.
Osim ako im ne bude omogućeno restruktuiranje dugova – produženjem roka za isplatu ili smanjivanjem glavnice – ekonomije Grčke i Irske će hramati godinama. Svaki novi slučaj, na primer finansijski problemi u Portugaliji, samo će pojačati oprez investitora.
Otpis dugova nije pominjan u razgovorima o pomoći Grčkoj, zbog toga što duguje mnogo novca bankama iz drugih zemalja Evropske Unije. Irska duguje još više. U ovom trenutku niko ne govori o restruktuiranju dugova. Umesto toga, EU i MMF verovatno će upumpati dodatne milijarde evra u irske banke, ocenjuje “Njujork tajms”.
Prisiljavanje poverilaca da progutaju otpis duga, takođe nosi veliki rizik. To bi uzdrmalo balance mnogih evropskih banaka, što bi zastrašilo investiture, privremeno sprečilo pristup ostalih slabih zemalja tržištu obveznica. Postoje načini da se umanje ovi rizici istovremenim rešavanjem problema svih krhkih ekonomija.
Poverioci u irskim bankama mogli bi se naći pod pritiskom da zamene dug za kapital, čime bi se smanjila zaduženost ovih finansijskih institucija. MMF i EU mogu da ubrizgaju kapital u pojedine banke koje ne mogu da ga dobiju na tržištu, kao i da podupru vlade dok im se ne omogući pristup privatnim finansijama.
To neće biti lako, naročito ako pomoć bude potrebna mnogo većim zemljama kao što je Španija. No, uprkos rizicima, ovaj pristup može ponuditi jedini put ka trajnoj solventnosti ovih zemalja, kao i dugoročnu stabilnost za evro, zaključuje „Njujork tajms“.
Vrednost zajedničke evropske valute je dostigla skoro 1.33 u odnosu na američki dolar, što je pad više od tri centa samo ove sedmice.
Cilj četvorogodišnjeg plana irske vlade je da uštedi 15 milijardi evra kroz smanjenje potrošnje i rast poreza. No, to očigledno nije bilo dovoljno da uveri investitore da će se stabilizovati ekonomske prilike.
Irska vlada takođe pregovara sa EU i Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) o paketu spasavanja u iznosu od oko 85 milijardi evra.
Irski budžetski deficit je najviši u evrozoni. Vlada očekuje da će ekonomija rasti sledeće godine po stopi od 2-2.5 procenta, a 3.5-4.5 odsto 2012.
Međutim, rejting agencija „Standard i Pur“ (Standard & Poor) ne očekuje bilo kakav rast irske privrede u naredne dve godine.
Pojedini investitori smatraju da treba dati prednost stimulisanju segmenata privrede u kojima postoji mogućnost rasta a ne smanjenju troškova.
Grčka privreda na klimavim nogama
Postoji i skepticizam da li će irski parlament odobriti na sednici 7. decembra vladin plan štednje.
Rast prinosa na obveznice irske vlade takođe ukazuje na opadanje poverenja investitora u ekonomiju ove zemlje.
Takođe, rastu i prinosi po osnovu obveznica na dug španske vlade. Sve je to dodatni pritisak na evro.
Niko se ne bio usudio da se kladi, odnosno dovede u pitanje evropsku finansijsku stabilnost, piše “Njujork tajms”
MMF i EU su smatrali da su u maju rešili finansijske probleme kada su odobrili 150 milijiardi dolara za pomoć grčkoj privredi, što je bio deo fonda od hiljadu milijardi dolara za podršku članicama evrozone koje se suočavaju sa finansijskim teškoćama.
Imajući u vidu takvu zaštitu, niko se ne bio usudio da se kladi, odnosno dovede u pitanje evropsku finansijsku stabilnost, piše “Njujork tajms” (The New York Times).
No, šest meseci kasnije grčka privreda je i dalje na klimavim nogama, a irska finansijska kriza je pokazala da preventivno delovanje MMF i EU nije bilo ni ubedljivo niti efikasno, kako se tada mislilo.
Recept za spasavanje Grčke, a sada Irske, ima suštinski problem. On ne uvažava činjenicu da se ove duboko zadužene zemlje neće oporaviti sve dok ne smanje ogromni javni dug, koji u oba slučaja iznosi neverovatnih 150 procenata njihovog bruto domaćeg proizvoda u periodu od tri ili četiri godine. Ukupni spoljni dug Irske, javni i privatni, deset puta je veći od njenog društvenog proizvoda!
Otpis dugova
Rast privrede može da pomogne, ali problem je što privrede Grčke i Irske stagniraju. Drakonske mere štednje kao cena za dobijanje pomoći samo će pogoršati stanje, ocenjuje “Njujork tajms”. Irska je obećala da će smanjiti budžetski deficit na 3 odsto do 2014. godine sa sadašnjih 32 procenta.
Osim ako im ne bude omogućeno restruktuiranje dugova – produženjem roka za isplatu ili smanjivanjem glavnice – ekonomije Grčke i Irske će hramati godinama. Svaki novi slučaj, na primer finansijski problemi u Portugaliji, samo će pojačati oprez investitora.
Otpis dugova nije pominjan u razgovorima o pomoći Grčkoj, zbog toga što duguje mnogo novca bankama iz drugih zemalja Evropske Unije. Irska duguje još više. U ovom trenutku niko ne govori o restruktuiranju dugova. Umesto toga, EU i MMF verovatno će upumpati dodatne milijarde evra u irske banke, ocenjuje “Njujork tajms”.
Prisiljavanje poverilaca da progutaju otpis duga, takođe nosi veliki rizik. To bi uzdrmalo balance mnogih evropskih banaka, što bi zastrašilo investiture, privremeno sprečilo pristup ostalih slabih zemalja tržištu obveznica. Postoje načini da se umanje ovi rizici istovremenim rešavanjem problema svih krhkih ekonomija.
Poverioci u irskim bankama mogli bi se naći pod pritiskom da zamene dug za kapital, čime bi se smanjila zaduženost ovih finansijskih institucija. MMF i EU mogu da ubrizgaju kapital u pojedine banke koje ne mogu da ga dobiju na tržištu, kao i da podupru vlade dok im se ne omogući pristup privatnim finansijama.
To neće biti lako, naročito ako pomoć bude potrebna mnogo većim zemljama kao što je Španija. No, uprkos rizicima, ovaj pristup može ponuditi jedini put ka trajnoj solventnosti ovih zemalja, kao i dugoročnu stabilnost za evro, zaključuje „Njujork tajms“.