Evropski sud za ljudska prava presudio je da ruski zakon o "stranim agentima" krši Evropsku konvenciju o ljudskim pravima, navodeći da je zakon "proizvoljan" i da se primenjuje na "prekomerno širok i nepredvidiv način".
Sudu se obratilo 107 organizacija za ljudska prava, predstavnika ruskog civilnog društva i medija, uključujući i Ruski servis Radija Slobodna Evropa (RFE/RL), kao i organizaciju Memorial.
Sud je 22. oktobra presudio da je zakon nametnuo "stroge restrikcije" na aktivnosti tužilaca i utvrdio da njihovo označavanje "stranim agenatima" predstavlja "uznemiravanje."
Sud je ukazao i da zakon "stigmatizuje, obmanjuje i primenjuje se na previše opsežan i nepredvidiv način".
Sud smatra da je cilj zakona da "kazni i zastraši, a ne da odgovori na navodnu potrebu za transparentnošću ili legitimnim imperativom nacionalne bezbednosti".
Zaključilo je i da su tim zakonom fizičkim licima koja su podnela tužbu, povređene slobode izražavanja, udruživanja i prava na poštovanje privatnog i porodičnog života.
Ruski zakon, uveden 2012. i proširen 2022. godine, zahteva od organizacija koje primaju strana sredstva da se registruju kao "strani agenti", čije su posledice inspekcije, drakonske kazne i ograničenja aktivnosti.
Sud je naveo da javno mnjenje u Rusiji povezuje termin "strani agent" sa "izdajnicima" i "špijunima", stigmatizujući one koji su tako označeni.
Sud se pozvao na "očigledno nesrazmerne sankcije, uključujući proizvoljne novčane kazne ili čak raspuštanje" organizacija smatrajući da "takva ograničenja imaju zastrašujući efekat na javni diskurs i građanski angažman".
Time se "stvara atmosfera sumnje i nepoverenja prema nezavisnim glasovima i potkopavaju sami temelji demokratskog društva", navodi Sud.
Ruski servis RFE/RL kažnjen je sa više od 16 miliona evra zbog nepoštovanja zahteva za označavanje "stanim agnetom".
Ruske vlasti su pojačale sprovođenje zakona, zamrznuvši bankovne račune i blokirajući web stranice Ruskog servisa RFE/RL nakon što je Rusija započela punu invaziju na Ukrajinu 2022. godine.
Evropski sud je naložio Rusiji da plati Rusom servisu RFE/RL 60.000 evra kao nadoknadu troškova i 950.000 evra na ime odštete.
Predsednik RFE Stiven Kapus (Stephen Capus) pozdravio je odluku suda.
"Novinarstvo nije zločin, i zadovoljavajuće je videti da Evropski sud za ljudska prava to priznaje kao pitanje međunarodnog prava", naveo je on u saopštenju. "Kao što je Evropski sud utvrdio u svojoj današnjoj presudi, moskovske zakone o 'stranom agentu' je drsko osmislila vlada da kriminalizuje slobodu govora i spreči nezavisne novinare da rade svoj posao".
Rusi "zaslužuju pristup istinitim informacijama o svojoj zemlji", dodao je Kapus.
Sud je takođe kritikovao raspuštanje istaknutih organizacija kao što su Memorial i Pokret za ljudska prava pod izgovorom kršenja propisa o "stranim agentima." Ovi zakoni su ograničili ne samo njihove javne aktivnosti, već i učešće u izbornom procesu i pristup državnoj podršci.
I pored isključenja iz Saveta Evrope 2022. godine nakon početka invazije Moskve na Ukrajinu, Rusija je još uvek obavezna da poštuje odluke Evropskog suda u slučajevima koji su se dogodili pre njenog isključenja.
Međutim, Moskva je donela zakone koji sprečavaju sprovođenje odluka Evropskog suda izdatih nakon njenog isključenja, dodatno komplikujući uticaj ove presude.
RFE/RL saopštava da će nastaviti svoj rad uprkos ruskoj represiji. Biro u Moskvi je zatvoren 2022. godine, a mnogi novinari su označeni kao "strani agenti."
U 2023. godini, moskovski sud je proglasio bankrot Ruskog servisa RFE/RL, ali organizacija i dalje pruža vesti milionima ruskih građana iz inostranstva, održavajući svoju uređivačku nezavisnost uz finansijsku podršku američkog Kongresa.
