Mada je posao u formiranju multietničkih sudova na severu Kosova započet optimistično, ali i sa dosta teških i otvorenih pitanja, šef misije Eulexa Iv De Kermabon u Beogradu nije još uvek pronašao rešenje kako će Srbija ispuniti njegova očekivanja o formiranju sudova u sredinama gde Srbi čine većinski deo stanovništva, pre svega u severnom delu Kosovske Mitrovice.
Politička odluka Beograda da imenuje sudije srpskih sudova na Kosovu, dodatno je zakomplikovala odnose unutar još uvek podeljenog pravosudnog sistema Kosova.
Mada pitanje u okviru kog pravnog sistema će funkcionisati srpski pravosudni organi, odnosno Okružni sud u severnoj Kosovskoj Mitrovici, nisu bili dominantna tema razgovora šef misije Eulexa Iv De Kermabona i ministra za Kosovo Gorana Bogdanovića, državni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen kaže da je stav Beograda po tom pitanju jasan:
"Sve vreme mi tvrdimo, odnosno Republika Srbija da pitanje teritorijalne nadležnosti, dvostepenosti suda, primena prava, nisu politička nego tehnička pitanja, Ako je zaista tako da mi ovde se zaista ne bavimo ni statusom Kosova, nego se bavimo zaštitom građana i ljudskih prava i u tom smislu će to biti pitanja za ovu tehničku misiju, gde će se ona dalje otvarati, ali je konstatovano da su to prve stvari koje moraju da se reše."
Do proglašenja nezavisnosti, 17. februara 2008. godine u UNMIK Okružnom sudu u severnom delu Mitrovice radilo je nekoliko albanskih i srpskih sudija. Nakon proglašenja nezavisnosti, Albanci su prestali da dolaze, a oko 200 srpskih radnika tražilo je protestima povratak u sud.
Tek dolasakom Euleksa, decembra 2008, sud je ponovo počeo da funkcioniše, ali isključivo sa sudijama Euleksa. Trenutno je prisutno sedam sudija i tužilaca Euleksa, a sprovedeno je tek nekoliko suđenja.
Međusobna razmena dokumenata faktički već pune dve godine stoji i bez takve saradnje pravosudnih organa ne može doći ni do zaštite ljudskih prava i naravno borbe protiv kriminala.
EU ne stoji iza Fejtovog plana
Yves de KermaboneSrbija svoje pravosudno prisustvo na Kosovu temelji na ustavnoj i zakonskoj mreži sudova, ali i pozivajući se na Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN. Boško Ristić, predsednik Odbora za pravosuđe Skupštine Srbije:
"Republika Srbija je svojim zakonima definisala mrežu sudova, između ostalog, Srbija na Kosovu ima Viši i Osnovni sud u Kosovskoj Mitrovici, dok je za upravne sporove nadležan sud za Upravne sporove a za privredne sporove Privredni sud u Nišu. Tako da srpsko pravosuđe funkcioniše na celoj teritoriji Srbije u skladu sa objektivnim okolnostima i mogućnostima, koje su stvorene rezolucijom 1244."
Dva sudska sistema koja rade istovremeno i pokrivaju istu oblast, teško da mogu da budu efikasna. Euleks službeno ne priznaje niti podržava takozvane paralelne strukture na Kosovu. Srpski sudovi nisu legitimni na Kosovu jer ih UNMIK ne priznaje. Međutim još jedno pitanje odnosno plan za integraciju severa Kosova, koji su pripremile Međunarodna civilna kancelarija i Vlada Kosova, predstavlja problem u odnosima Beograda i međunarodnih predstavnika, kaže ministar Bogdanović:
"Dotakli smo se bezbednosti na samom Kosovu i Metohiji. Razgovarali smo o planu Pitera Fejta gde je gospodin Kermabon istakao da Evropska unija ne stoji iza toga, da EULEX ne stoji iza toga da ne podržavaju bilo kakav oblik nasilja ili nametnutog rešenja, što se tiče severa Kosova. Bilo je reči i o snabdevanju struje."
Misija EU pokušava da pomogne osnaživanje kosovskih institucija u oblasti vladavine prava, tako što bi se vratile sudije i tužioci iz redova srpske i albanske zajednice u Okružni sud u severnom delu Kosovske Mitrovice.
Beograd i Euleks će formirati radne grupe koje će se baviti tehničkim pitanjima u oblasti carina, pravosuđa i policije. Sastanci grupa biće intenzivirani narednih nedelja, a u radu neće učestvovati predstavnici Albanaca.
Politička odluka Beograda da imenuje sudije srpskih sudova na Kosovu, dodatno je zakomplikovala odnose unutar još uvek podeljenog pravosudnog sistema Kosova.
Mada pitanje u okviru kog pravnog sistema će funkcionisati srpski pravosudni organi, odnosno Okružni sud u severnoj Kosovskoj Mitrovici, nisu bili dominantna tema razgovora šef misije Eulexa Iv De Kermabona i ministra za Kosovo Gorana Bogdanovića, državni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen kaže da je stav Beograda po tom pitanju jasan:
"Sve vreme mi tvrdimo, odnosno Republika Srbija da pitanje teritorijalne nadležnosti, dvostepenosti suda, primena prava, nisu politička nego tehnička pitanja, Ako je zaista tako da mi ovde se zaista ne bavimo ni statusom Kosova, nego se bavimo zaštitom građana i ljudskih prava i u tom smislu će to biti pitanja za ovu tehničku misiju, gde će se ona dalje otvarati, ali je konstatovano da su to prve stvari koje moraju da se reše."
Do proglašenja nezavisnosti, 17. februara 2008. godine u UNMIK Okružnom sudu u severnom delu Mitrovice radilo je nekoliko albanskih i srpskih sudija. Nakon proglašenja nezavisnosti, Albanci su prestali da dolaze, a oko 200 srpskih radnika tražilo je protestima povratak u sud.
Tek dolasakom Euleksa, decembra 2008, sud je ponovo počeo da funkcioniše, ali isključivo sa sudijama Euleksa. Trenutno je prisutno sedam sudija i tužilaca Euleksa, a sprovedeno je tek nekoliko suđenja.
Međusobna razmena dokumenata faktički već pune dve godine stoji i bez takve saradnje pravosudnih organa ne može doći ni do zaštite ljudskih prava i naravno borbe protiv kriminala.
EU ne stoji iza Fejtovog plana
"Republika Srbija je svojim zakonima definisala mrežu sudova, između ostalog, Srbija na Kosovu ima Viši i Osnovni sud u Kosovskoj Mitrovici, dok je za upravne sporove nadležan sud za Upravne sporove a za privredne sporove Privredni sud u Nišu. Tako da srpsko pravosuđe funkcioniše na celoj teritoriji Srbije u skladu sa objektivnim okolnostima i mogućnostima, koje su stvorene rezolucijom 1244."
Dva sudska sistema koja rade istovremeno i pokrivaju istu oblast, teško da mogu da budu efikasna. Euleks službeno ne priznaje niti podržava takozvane paralelne strukture na Kosovu. Srpski sudovi nisu legitimni na Kosovu jer ih UNMIK ne priznaje. Međutim još jedno pitanje odnosno plan za integraciju severa Kosova, koji su pripremile Međunarodna civilna kancelarija i Vlada Kosova, predstavlja problem u odnosima Beograda i međunarodnih predstavnika, kaže ministar Bogdanović:
"Dotakli smo se bezbednosti na samom Kosovu i Metohiji. Razgovarali smo o planu Pitera Fejta gde je gospodin Kermabon istakao da Evropska unija ne stoji iza toga, da EULEX ne stoji iza toga da ne podržavaju bilo kakav oblik nasilja ili nametnutog rešenja, što se tiče severa Kosova. Bilo je reči i o snabdevanju struje."
Misija EU pokušava da pomogne osnaživanje kosovskih institucija u oblasti vladavine prava, tako što bi se vratile sudije i tužioci iz redova srpske i albanske zajednice u Okružni sud u severnom delu Kosovske Mitrovice.
Beograd i Euleks će formirati radne grupe koje će se baviti tehničkim pitanjima u oblasti carina, pravosuđa i policije. Sastanci grupa biće intenzivirani narednih nedelja, a u radu neće učestvovati predstavnici Albanaca.
