U Evropskom parlamentu posle podne počinje rasprava o ubrzanju procesa ukidanja viza EU za putovanje državljana Srbije, Crne Gore i Makedonije, nakon što predsednik EP Jerži Buzek predloži poslanicima da se na dnevni red uvede i rasprava o izvještaju o viznoj liberalizaciji za zemlje zapadnog Balkana. Posle debate, poslanici u EP će glasati sutra pre podne.
Buzek je za list Večernje novosti, uoči današnjeg stavljanja na dnevni red rasprave o izvještaju o viznoj liberalizaciji, izjavio da balkanske zemlje sada stoje u redu za članstvo u Evropskoj uniji.
"Danas smo u mnogo boljoj situaciji nego što je to bio slučaj prije deset ili petnaest godina. Možemo slobodno da kažemo da je ideja evropskih integracija pobedila u ovom delu Evrope", izjavio je Buzek Večernje novosti, naglasivši da je ovo takođe veliki trijumf ideje EU.
Buzek je istovremeno ocenio da je za zemlje zapadnog Balkana veoma teško da ostvare sve uslove neophodne za prijem u članstvo, zbog čega bi, možda, kako je rekao, trebalo sačekati malo duže.
"Ali i dalje je to ideja koja nam pomaže da održimo balans, stabilnost i mir u ovom regionu. EU treba generalno da bude zainteresovana za integracije. Čak je i čekanje na prijem u EU veoma dobro. Moje stanovište je da treba da mislimo o budućim integracijama i drugih zemalja zapadnog Balkana, a ne samo Hrvatske", napomenuo je Buzek.
Parlament u ogromnoj većini podržava viznu liberalizaciju, a stav evroposlanika će imati važan konsultativni značaj za mišljenje Saveta ministara zemalja članica EU, kada, najverovatnije poslednjeg dana novembra, budu konačno odlučivali o ukidanju viza.
Učesnici konferencije "Da li se putevi EU i zapadnog Balkana razdvajaju", koja je juče održana u Briselu, istakli su da postoji jasna perspektiva članstva u EU za sve države regiona i da je politika proširenja u podjednakom interesu Unije i Zapadnog Balkana.
Iz Ministarstva inostranih poslova Crne Gore saopšteno je da je tokom skupa naglašen je značaj ispunjavanja potrebnih uslova i potpuna primjena evropskih standarda kao ključni preduslov za članstvo.
Tokom konferencije u Briselu, koja se održava u organizaciji "Fridrih Ebert fondacije" na kojoj su između ostalih učestvovali zvaničnici zemalja Zapadnog Balkana, razmatrana su aktuelna pitanja koja se odnose na "evro-skepticizam" i "zamor od proširenja", dalju dinamiku evropskih integracija, perspektivu članstva zemalja zapadnog Balkana, konkrente mere koje mogu osnažiti njihove reformske napore i ojačati kredibilitet EU.
U debati je istaknut značaj vizne liberalizacije kao transparentnog procesa koji je EU približio građanima ovog dela Evrope i otvorio novu fazu evropskih integracija na tim prostorima, a naglašena je i potreba efikasnijeg korištenja instrumenata regionalne saradnje i rješavanja postojećih bilateralnih pitanja uz puno uvažavanje principa dobrosusedstva.
DO 2014. JEDINO HRVATSKA U EU?
Predsednik Srbije Boris Tadić podržao je juče inicijativu grčkog premijera Jorgosa Papandreua da zemlje zapadnog Balkana do 2014. godine postanu članice Evropske unije.
Srpski ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić, obrazlažući najavu o mogućoj kandidaturi Srbije za članostvo u EU je rekao da će Srbiji trebati između pet i sedam godina da ispuni sve tehničke kriterijume za punopravno članstvo, a da je podnošenje kandidature politički korak koji nema veze sa dinamikom ispunjavanja tih kriterijuma.
Dopisnica RSE iz Brisela Gjeraqina Tuhina ocenjuje da je je nerealno očekivati da će bilo koja zemlja zapadnog Balkana osim Hrvatske biti punopravni član do 2014.godine.
“Bez obzira na političku volju, što je rekao i vaš ministar Jeremić, je pitanje tehnike i kalendara koji jednostavno ne dozvoljava da još neka zemlja do 2014. bude zemlja EU“, kaže Tuhina i podseća da je Hrvatska pri okončanju pristupnih pregovora, te da će postati član za maksimalno dve godine.
„Ostale zemlje su dosta daleko i u kalendarskom smislu sve to traje možda čak i više od sedam godina“, smatra Tuhina.
Buzek je za list Večernje novosti, uoči današnjeg stavljanja na dnevni red rasprave o izvještaju o viznoj liberalizaciji, izjavio da balkanske zemlje sada stoje u redu za članstvo u Evropskoj uniji.
"Danas smo u mnogo boljoj situaciji nego što je to bio slučaj prije deset ili petnaest godina. Možemo slobodno da kažemo da je ideja evropskih integracija pobedila u ovom delu Evrope", izjavio je Buzek Večernje novosti, naglasivši da je ovo takođe veliki trijumf ideje EU.
Buzek je istovremeno ocenio da je za zemlje zapadnog Balkana veoma teško da ostvare sve uslove neophodne za prijem u članstvo, zbog čega bi, možda, kako je rekao, trebalo sačekati malo duže.
"Ali i dalje je to ideja koja nam pomaže da održimo balans, stabilnost i mir u ovom regionu. EU treba generalno da bude zainteresovana za integracije. Čak je i čekanje na prijem u EU veoma dobro. Moje stanovište je da treba da mislimo o budućim integracijama i drugih zemalja zapadnog Balkana, a ne samo Hrvatske", napomenuo je Buzek.
Parlament u ogromnoj većini podržava viznu liberalizaciju, a stav evroposlanika će imati važan konsultativni značaj za mišljenje Saveta ministara zemalja članica EU, kada, najverovatnije poslednjeg dana novembra, budu konačno odlučivali o ukidanju viza.
Učesnici konferencije "Da li se putevi EU i zapadnog Balkana razdvajaju", koja je juče održana u Briselu, istakli su da postoji jasna perspektiva članstva u EU za sve države regiona i da je politika proširenja u podjednakom interesu Unije i Zapadnog Balkana.
Iz Ministarstva inostranih poslova Crne Gore saopšteno je da je tokom skupa naglašen je značaj ispunjavanja potrebnih uslova i potpuna primjena evropskih standarda kao ključni preduslov za članstvo.
Tokom konferencije u Briselu, koja se održava u organizaciji "Fridrih Ebert fondacije" na kojoj su između ostalih učestvovali zvaničnici zemalja Zapadnog Balkana, razmatrana su aktuelna pitanja koja se odnose na "evro-skepticizam" i "zamor od proširenja", dalju dinamiku evropskih integracija, perspektivu članstva zemalja zapadnog Balkana, konkrente mere koje mogu osnažiti njihove reformske napore i ojačati kredibilitet EU.
U debati je istaknut značaj vizne liberalizacije kao transparentnog procesa koji je EU približio građanima ovog dela Evrope i otvorio novu fazu evropskih integracija na tim prostorima, a naglašena je i potreba efikasnijeg korištenja instrumenata regionalne saradnje i rješavanja postojećih bilateralnih pitanja uz puno uvažavanje principa dobrosusedstva.
DO 2014. JEDINO HRVATSKA U EU?
Predsednik Srbije Boris Tadić podržao je juče inicijativu grčkog premijera Jorgosa Papandreua da zemlje zapadnog Balkana do 2014. godine postanu članice Evropske unije.
Srpski ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić, obrazlažući najavu o mogućoj kandidaturi Srbije za članostvo u EU je rekao da će Srbiji trebati između pet i sedam godina da ispuni sve tehničke kriterijume za punopravno članstvo, a da je podnošenje kandidature politički korak koji nema veze sa dinamikom ispunjavanja tih kriterijuma.
Dopisnica RSE iz Brisela Gjeraqina Tuhina ocenjuje da je je nerealno očekivati da će bilo koja zemlja zapadnog Balkana osim Hrvatske biti punopravni član do 2014.godine.
“Bez obzira na političku volju, što je rekao i vaš ministar Jeremić, je pitanje tehnike i kalendara koji jednostavno ne dozvoljava da još neka zemlja do 2014. bude zemlja EU“, kaže Tuhina i podseća da je Hrvatska pri okončanju pristupnih pregovora, te da će postati član za maksimalno dve godine.
„Ostale zemlje su dosta daleko i u kalendarskom smislu sve to traje možda čak i više od sedam godina“, smatra Tuhina.
