Mnogo više izazova
Švedska se sada suočava sa mnogo većim izazovima nego tokom predsedavanja pre osma godina kada su ostale zapamćene jedino demonstracije u vreme samita EU u Geterburgu. Ona počinje predsedavanje sa novim sazivom Evropskog parlamenta koji je konstituisan nakon izbora u junu, a na jesen je očekuje i formiranje Evropske komisije.
Jedan od izazova koji očekuje Švedsku jeste proces ratifikacije Lisabonskog ugovora, od koga zavisi dalja reforma evropskih insituticija. U Irskoj, koja je na prvom referendumu 2006. godine odbacila taj sporazum, u oktobru će biti organizovan novi referendum, pošto je EU toj zemlji ispunila određene zahteve.
Globalna ekonomska kriza i klimatske promjene
Evropska centralna banka Ništa manje važno pitanje jeste globalna ekonomska kriza, koja, uprkos nekim optimističnim prognozama, po mišljenju švedskog premijera Fredrika Reinfeldta još nije obuzdana. Evropska Centralna banka je saopštila da će do kraja 2010 morati da otpiše 202 milijardi evra dugova finansijskih institucija. Javni dug u eurozoni iznosiće sledeće godine 83 odsto domaćeg društvenog proizvoda, za razliku od 66 procenta u 2007. Švedska se zalaže za dovođenje u red finansijskog sektora I obuzdavanje velikog budžetskog deficita zbog čega može doći u sukob sa Francuskom.
Stokholm se takođe nada da će izgraditi jedinstveni evropski stav na konferenciji UN-a o klimatskim promenama u Kopenhagenu u decembru, kada će od učesnika biti zatraženo da pristanu na suštinske rezove emisije opasnih gasova do 2012.
U poređenju s Protokolom iz Kjotoa nužno je "krenuti od koalicije spremnih zemalja na koje otpada samo 30 posto globalne emisije na rešenje koje u principu pokriva sve zemlje", izjavio je švedski premijer Reinfeldt.
"To zahteva od svih zemalja, pre svih od Sjedinjenih Država i Kine, da promene svoja razmišljanja o tome i prilagode svoje ekonomije", zaključio je švedski premijer.
Podrška Zapadnom Balkanu
Švedska je najavila podršku pridruživanju Zapadnog Balkana EU i viznoj liberalizaciji za zemlje tog regiona. Zvanični Stokholm smatra da je bitno da se ceo region "pokrene napred" u pridruživanju, ali da se zemlje regiona neće kretati istom brzinom već na osnovu ispunjenih kriterijuma.
Povodom izjave švedskog premijera Reinfeldta da je EU vrlo podeljena oko proširenja, šef diplomatije Karl Bilt je rekao da se to ne odnosi na hrvatski slučaj.
EU - EU Visa, un"Lideri EU su zaokupljeni oko pitanja Lisabonskog ugovora, ekonomske i finansijske krize i stoga je zamah za proširenje oslabio."
Švedska se zalaže za ukidanje viza za građane Zapadnog Balkana, a odluka o tome se očekuje do kraja njenog predsedavanja EU, pošto preporuku Evropske komisije, koja se očekuje u julu, pojedinačno odobre članice EU.
Najveću promenu u politici prema Zapadnom Balkanu predstavlja stav Švedske da je granični spor između Hrvatske i Slovenije, zbog koga su hrvatski pristupni pregovori sa EU blokirani, bilateralno pitanje u koje se, kao predsedavajuće EU, neće mešati. Ona je najavila da će nastojati da utvrdi da li je za napredovanje Srbije u pridruživanju EU dovoljan zaključak da je Beograd značajno poboljšao saradnju s Haškim tribunalom. Taj zaključak, koji je predstavio glavni tužilac Serž Bramerc, podržali su u junu šefovi diplomatija EU, ali je unutar EU izostao konsenzus o odmrzavanju prelaznog sporazuma i eventulane ratifikacije SSP.
Švedska će, kako je najavljeno, u vezi s Kosovom zauzeti "pragmatičan pristup", imajući u vidu da ima nekoliko članica koje ne priznaju Kosovo.
Ona je najavila da će biti brzo pokrenuta procedura razmatranja zahteva Albanije i Crne Gore za početak pregovora o članstvu u Uniji, dok će se u slučaju Makedonije, sačekati novi izveštaj Evropske komisije na jesen.
Švedska se sada suočava sa mnogo većim izazovima nego tokom predsedavanja pre osma godina kada su ostale zapamćene jedino demonstracije u vreme samita EU u Geterburgu. Ona počinje predsedavanje sa novim sazivom Evropskog parlamenta koji je konstituisan nakon izbora u junu, a na jesen je očekuje i formiranje Evropske komisije.
Jedan od izazova koji očekuje Švedsku jeste proces ratifikacije Lisabonskog ugovora, od koga zavisi dalja reforma evropskih insituticija. U Irskoj, koja je na prvom referendumu 2006. godine odbacila taj sporazum, u oktobru će biti organizovan novi referendum, pošto je EU toj zemlji ispunila određene zahteve.
Globalna ekonomska kriza i klimatske promjene
Stokholm se takođe nada da će izgraditi jedinstveni evropski stav na konferenciji UN-a o klimatskim promenama u Kopenhagenu u decembru, kada će od učesnika biti zatraženo da pristanu na suštinske rezove emisije opasnih gasova do 2012.
U poređenju s Protokolom iz Kjotoa nužno je "krenuti od koalicije spremnih zemalja na koje otpada samo 30 posto globalne emisije na rešenje koje u principu pokriva sve zemlje", izjavio je švedski premijer Reinfeldt.
"To zahteva od svih zemalja, pre svih od Sjedinjenih Država i Kine, da promene svoja razmišljanja o tome i prilagode svoje ekonomije", zaključio je švedski premijer.
Podrška Zapadnom Balkanu
Švedska je najavila podršku pridruživanju Zapadnog Balkana EU i viznoj liberalizaciji za zemlje tog regiona. Zvanični Stokholm smatra da je bitno da se ceo region "pokrene napred" u pridruživanju, ali da se zemlje regiona neće kretati istom brzinom već na osnovu ispunjenih kriterijuma.
Povodom izjave švedskog premijera Reinfeldta da je EU vrlo podeljena oko proširenja, šef diplomatije Karl Bilt je rekao da se to ne odnosi na hrvatski slučaj.
Švedska se zalaže za ukidanje viza za građane Zapadnog Balkana, a odluka o tome se očekuje do kraja njenog predsedavanja EU, pošto preporuku Evropske komisije, koja se očekuje u julu, pojedinačno odobre članice EU.
Najveću promenu u politici prema Zapadnom Balkanu predstavlja stav Švedske da je granični spor između Hrvatske i Slovenije, zbog koga su hrvatski pristupni pregovori sa EU blokirani, bilateralno pitanje u koje se, kao predsedavajuće EU, neće mešati. Ona je najavila da će nastojati da utvrdi da li je za napredovanje Srbije u pridruživanju EU dovoljan zaključak da je Beograd značajno poboljšao saradnju s Haškim tribunalom. Taj zaključak, koji je predstavio glavni tužilac Serž Bramerc, podržali su u junu šefovi diplomatija EU, ali je unutar EU izostao konsenzus o odmrzavanju prelaznog sporazuma i eventulane ratifikacije SSP.
Švedska će, kako je najavljeno, u vezi s Kosovom zauzeti "pragmatičan pristup", imajući u vidu da ima nekoliko članica koje ne priznaju Kosovo.
Ona je najavila da će biti brzo pokrenuta procedura razmatranja zahteva Albanije i Crne Gore za početak pregovora o članstvu u Uniji, dok će se u slučaju Makedonije, sačekati novi izveštaj Evropske komisije na jesen.
