Podnošenje aplikacije za članstvo Srbije u Evropskoj uniji trebalo bi da bude urađeno uz konsultacije sa Evropskom komisijom, ali pre toga treba učiniti nekoliko koraka, poručuju ponovo srpskim vlastima predstavnici Evropske komisije i Evropskog parlamenta, povodom učestalih najava Beograda, da bi takav zahtev uskoro mogao da bude podnet.
Poslednja sugestija ovog tipa stiže, upravo, iz Beograda, sa pete Konferencije odbora za evropske integracije zemalja procesa stabilizacije i pridruživanja jugoistočne Evrope, kojoj uz parlamentarce iz 15-ak država regiona, prisustvuju i predstavnici Evropske komisije i parlamenta.
“Sa aplikacijom ne treba žuriti, jer se ne radi o predaju aplikacije, već o dobijanju pozitivnog odgovora”, poručuje Jelko Kacin, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju, "koji mora ojačati proevropske snage, povećati ambicije u ovom regionu i ubrzati taj proces. Znači, aplikacija na smije biti korak koji zaustavlja Srbiju, nego mora biti korak koji ubrzava Srbiju i na neki način je unapređuje u motor približavanja cijelog regiona.”
Direktor Direktorata za zemlje zapadnog Balkana pri Evropskoj komisiji Pjer Mirel smatra, da bi Srbija, pre donošenja takve odluke, trebalo da se konsultuje sa evropskim partnerima:
“Ja sam uvek govorio, da taj momenat podnošenja zahteva za članstvo u Evropskoj uniji mora biti određen u bliskoj saradnji i sa Predsedništvom, u tom trenutku, Evropske unije i sa Evropskom komisijom. Međutim, ja ne znam i ne vidim, kako bi taj zahtev mogao da bude podnet u trenutku kada Prelazni sporazum još uvek nije deblokiran.”
“Motivacija za eventualno podnošenje aplikacije je da se, na određen način, ponovo deklariše privrženost evropskom putu”, smatra predsednik Evropskog pokreta u Srbiji Živorad Kovačević, ali naglašava da podnošenje aplikacije, ni na koji način, ne može da ubrza taj put:
“ To sve zavisi od konsenzusa među članicama. Jedino mudro je, raditi na tom konsenzu i sačekati da se on ostvari, pa onda ići kroz otvorena vrata.”
Osvrćući se na najave o eventualnoj aplikaciji, Jelko Kacin primećuje da one stižu iz samo jedne stranke u Srbiji:
“ Ja mislim da je to pitanje srpske budućnosti i da na to pitanje prvo mora odgovarati koalicija, zatim Vlada, ali da tu mora biti uključena i opozicija.”
U najavama o podnošenju aplikacije prednjače dvojica ministara iz redova Demokratske stranke, zadužena za međunarodna pitanja - Vuk Jeremić i Božidar Đelić.
"BAČKI RUČAK OBIČAN IMA SVOJ RED LOGIČAN"
U skupštinskom odboru nadležnom za evropske integracije, prema rečima njegovog predsednika Lasla Varge - o ovoj temi do sada nije bilo reči:
“ U ovom trenutku ne postoji stav Odbora oko podnošenja kandidature za članstvo u EU. Moj je lični stav da to treba sačekati do trenutka, kada u EU bude uspostavljen konsenzus, dakle, kada ni jedna država članica ne bude protiv tog poteza Srbije. Mislim da bi u tom trenutku trebalo podneti kandidaturu."
Stav Srpske radikalne stranke ostaje jasan i, još uvek, nepomenjen.
“Srpska radikalna stranka je protiv ulaska Srbije u EU i zato postoje i politički i ekonomski razlozi. Smatramo da Srbiji nije mesto u takvom društvu. Ono što Srbija treba da radi jeste da jača veze sa Ruskom Federacijom, sa Kinom, sa svim onim državama koje je prihvataju kao ravnopravnog partnera u međunarodnim odnosima,” kaže Aleksandar Martinović iz SRS-a.
I na drugom polu ovakvih stavova - Liberalno demokratskoj partiji – smatraju da još uvek nije vreme za podnošenje kandidature, a o takvim najavama Ivan Andrić, funkcioner stranke, kaže:
“ To su neozbiljne najave. Nije suština u podnošenju kandidature, već u prihvatanju. Ja sam siguran da će razum, tako da kažem, prevladati i da niko neće podnositi kandidaturu pre nego što se odmrzne Trgovinski sporazum, odnosno Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Kako sada stvari stoje, velike su šanse da se početkom decembra odmrzne taj sporazum , čime bi se otvorio put Srbiji da podnese kandidaturu.”
Ili kako je to slikovito opisao Kovačević: “ Ima jedan bećarac koji kaže: Bački ručak običan, običan, ima svoj red logičan, logičan."
Treba taj red pratiti. Prvo je “beli Šengen”, koji je, manje više, gotov. Onda je odmrzavanje, a kad postoji konsenzus i spremnost Evropske unije i njenih članica za to, onda dođe kandidatura,” kaže Kovačević ukazujući na jedan, posebno komplikovan, deo procesa:
“ Ratifikovanje tog sporazuma u parlamentima. Pazite, u parlamentima zemalja članica! Prema tome, taj proces se ne može iz Beograda požurivati.”
Poslednja sugestija ovog tipa stiže, upravo, iz Beograda, sa pete Konferencije odbora za evropske integracije zemalja procesa stabilizacije i pridruživanja jugoistočne Evrope, kojoj uz parlamentarce iz 15-ak država regiona, prisustvuju i predstavnici Evropske komisije i parlamenta.
“Sa aplikacijom ne treba žuriti, jer se ne radi o predaju aplikacije, već o dobijanju pozitivnog odgovora”, poručuje Jelko Kacin, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju, "koji mora ojačati proevropske snage, povećati ambicije u ovom regionu i ubrzati taj proces. Znači, aplikacija na smije biti korak koji zaustavlja Srbiju, nego mora biti korak koji ubrzava Srbiju i na neki način je unapređuje u motor približavanja cijelog regiona.”
Direktor Direktorata za zemlje zapadnog Balkana pri Evropskoj komisiji Pjer Mirel smatra, da bi Srbija, pre donošenja takve odluke, trebalo da se konsultuje sa evropskim partnerima:
“Ja sam uvek govorio, da taj momenat podnošenja zahteva za članstvo u Evropskoj uniji mora biti određen u bliskoj saradnji i sa Predsedništvom, u tom trenutku, Evropske unije i sa Evropskom komisijom. Međutim, ja ne znam i ne vidim, kako bi taj zahtev mogao da bude podnet u trenutku kada Prelazni sporazum još uvek nije deblokiran.”
“Motivacija za eventualno podnošenje aplikacije je da se, na određen način, ponovo deklariše privrženost evropskom putu”, smatra predsednik Evropskog pokreta u Srbiji Živorad Kovačević, ali naglašava da podnošenje aplikacije, ni na koji način, ne može da ubrza taj put:
“ To sve zavisi od konsenzusa među članicama. Jedino mudro je, raditi na tom konsenzu i sačekati da se on ostvari, pa onda ići kroz otvorena vrata.”
Osvrćući se na najave o eventualnoj aplikaciji, Jelko Kacin primećuje da one stižu iz samo jedne stranke u Srbiji:
“ Ja mislim da je to pitanje srpske budućnosti i da na to pitanje prvo mora odgovarati koalicija, zatim Vlada, ali da tu mora biti uključena i opozicija.”
U najavama o podnošenju aplikacije prednjače dvojica ministara iz redova Demokratske stranke, zadužena za međunarodna pitanja - Vuk Jeremić i Božidar Đelić.
"BAČKI RUČAK OBIČAN IMA SVOJ RED LOGIČAN"
U skupštinskom odboru nadležnom za evropske integracije, prema rečima njegovog predsednika Lasla Varge - o ovoj temi do sada nije bilo reči:
“ U ovom trenutku ne postoji stav Odbora oko podnošenja kandidature za članstvo u EU. Moj je lični stav da to treba sačekati do trenutka, kada u EU bude uspostavljen konsenzus, dakle, kada ni jedna država članica ne bude protiv tog poteza Srbije. Mislim da bi u tom trenutku trebalo podneti kandidaturu."
Stav Srpske radikalne stranke ostaje jasan i, još uvek, nepomenjen.
“Srpska radikalna stranka je protiv ulaska Srbije u EU i zato postoje i politički i ekonomski razlozi. Smatramo da Srbiji nije mesto u takvom društvu. Ono što Srbija treba da radi jeste da jača veze sa Ruskom Federacijom, sa Kinom, sa svim onim državama koje je prihvataju kao ravnopravnog partnera u međunarodnim odnosima,” kaže Aleksandar Martinović iz SRS-a.
I na drugom polu ovakvih stavova - Liberalno demokratskoj partiji – smatraju da još uvek nije vreme za podnošenje kandidature, a o takvim najavama Ivan Andrić, funkcioner stranke, kaže:
“ To su neozbiljne najave. Nije suština u podnošenju kandidature, već u prihvatanju. Ja sam siguran da će razum, tako da kažem, prevladati i da niko neće podnositi kandidaturu pre nego što se odmrzne Trgovinski sporazum, odnosno Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Kako sada stvari stoje, velike su šanse da se početkom decembra odmrzne taj sporazum , čime bi se otvorio put Srbiji da podnese kandidaturu.”
Ili kako je to slikovito opisao Kovačević: “ Ima jedan bećarac koji kaže: Bački ručak običan, običan, ima svoj red logičan, logičan."
Treba taj red pratiti. Prvo je “beli Šengen”, koji je, manje više, gotov. Onda je odmrzavanje, a kad postoji konsenzus i spremnost Evropske unije i njenih članica za to, onda dođe kandidatura,” kaže Kovačević ukazujući na jedan, posebno komplikovan, deo procesa:
“ Ratifikovanje tog sporazuma u parlamentima. Pazite, u parlamentima zemalja članica! Prema tome, taj proces se ne može iz Beograda požurivati.”
