Predsednik Evropske komisije Jean Claude Juncker je u godišnjem govoru o stanju Unije povrdio da je mesto Zapadnog Balkana u EU i pozvao zemlje članice da regionu pruže opipljivu persektivu članstva.
“Ukoliko želimo stabilnije susedstvo moramo ponuditi kredibilu perspektivu proširenja zemljama Zapadnog Balkana. Tokom ovog mandata Evropske komsije i Evropskog parlamenta neće biti novog proširenja jer uslovi za prijem nisu ispunjeni. Ali u budućnosti Evropska unija će imati više od 27 zemalja članica”, izjavio je Juncker.
Godišnji Govor o stanju u Uniji je najvažniji evropski događaj. Juncker je u govoru naglasio da je vladavina prava u slučaju zemalja u proširenju, prioritet i fokus u pristupnom procesu. Međutim, on je isključio mogućnost da Turska postane članica, u bliskoj budućnosti.
- Pročitajte: BiH stagnira, problemi isti godinama I Tregoures - Pogrešna je mantra Brisela da Vučić stabilizuje region I Šta je Zaev doneo Makedoniji
Poruka Balkanu je prvi pozitivan signal koji je Jean Claude Juncker uputio zemljama regiona od kad je on na čelu EU institucija. Prilikom preuzimanja mandata 2014. godine, najavio je da u toku roka dok je on na čelu Evropskih institucija (2014-2019), neće biti prijema novih članica i time zatvorio debatu o daljem proširenju Unije.
Govoreći o stanju unutar Unije, Jean Claude Juncker je zatražio od svih da se iskoristi trenutak jačanja jedinstva i privrednog rasta. On je izneo načela na kojima će se ubuduće zasnivati Unija: slobodi, jednakosti i vladavini prava.
Osvrćući se na migraciju - na najneuralgičnije pitanje za celu Uniju– predsednik Evropske komisije je podvukao kako su evropske zemlje dale azil za 720.000 izbeglica, što je tri puta više nego Australija Kanada i SAD zajedno. On je pozvao zemlje članice da pokažu solidarnost i kolektivnu odgovornost oko ovog pitanja uz poruku da “Evropska unija nije tvrđava već kontinent solidarnosti”.
Govoreći o odlasku Britanije iz Evropske unije, Jean Claude Juncker je ocenio da će 30. mart 2019. godine biti kako se izrazio “tužan trenutak naše (evropske) istorije”, ali da se odluka britanskog naroda mora ispoštovati.
Hahn: EU zabrinuta stanjem ljudskih prava u Turskoj
Prethodno je evropski komesar nadležan za susednu politiku i pristupne pregovore Johanes Hahn ocenio da tursko društvo prolazi kroz teške godine, stoga je težak i odnos Brisela prema tamošnjim vlastima. On je naglasio da je Evropska unija veoma zabrinuta stanjem ljudskih prava u Turskoj.
Na debati u Evropskom parlamentu o odnosima između EU i Turske, evropski komesar je upozorio zvaničnu Ankaru da Brisel neće ostati ravnodušan na konstantan pritisak na kritičke glasove u zemlji.
“Mi ne možemo, nećemo i nastavićemo da ne ignorišemo ove trenutne negativne događaje”, rekao je Hahn osvrćući se na poslednja hapšenja aktivista ljudksih prava u Turskoj, među kojima ima i državljana Evropske unije.
Međutim, bez obzira na nastalu situaciju i na zaoštravanje odnosa sa EU, Turska za Evropsku uniju prema rečima Johannesa Hahna, jeste sused i “ključni igrač u strateškom region za EU”.
“Mi smo partneri, ponekad teški partneri, ali sarađujemo zajedno u mnogim teškim pitanjima koja su fundamentalna kako za EU tako i za Tursku, počev od kontraterorizma, emigracije pa do Sirije”, izjavio je Hahn.
Johannes Hahn se zalaže za nastavak dijaloga sa zvaničnicima Ankare, kojeg ocenjuje da je od suštinske važnosti. On tvrdi da u dijalogu sa Turskom Brisel nastavlja da traži poštovanje najviših demokratskh standarda kojima se posvetila kao zemlja kandidat za EU i kao članica Saveta Evrope. Evropski komesar je mišljenja da je dijalog sa Ankarom neophodan i zato što to traže čak i većina aktivista za ljudska prava i predstavnici civilnog društva. Stoga, prema njemu, ovo treba imati u obzir posebno kada se razmatraju budući briselski koraci u odnosima sa Ankarom.
- Pročitajte: Čavušoglu: EU pravi greške prema Turskoj I Erdogan traži oproštaj od Boga, no hoće li mu oprostiti i Turska? I Četiri neugodna pitanja o pokušaju puča u Turskoj
Turska je od 1995. godine zemlja kandidat za punopravno članstvo u EU, istovremeno zemlja koja najduže uživa taj status u istoriji EU. Pristupni pregovori između Brisela i Ankare su počeli tek 2005. godine. Prošle godine, posle pokušaja puča, došlo je do zastoja, a Evropski parlament je u novembru 2016. pozvao na suspenziju pregovora. U toku debate u utorak uveče, predstavnici svih politčkih grupacija u Evropskom parlamentu su zatražili suspenziju pristupnih pregovora sa Turskom.
Šefovi država i vlada EU će na samitu u oktobru razmatrati dalji odnos sa zvaničnom Ankarom.
Facebook Forum