Šta radi Srpsko-ruski humanitarni centar u Nišu, još jednom je Srbiju upitala Evropska unija, deset godina nakon što je na jugu države otvoren centar koji je predmet sporenja Rusije i Zapada.
Dok je Moskva humanitarni centar opisivala kao "najznačajniji na Balkanu" za reagovanje na vanredne situacije i elementarne nepogode, zapadne države su sumnjale da se radi o pokušaju uspostavljanja vojne baze.
A Evropska komisija je objašnjenje od Beograda zatražila u novom godišnjem izveštaju - najvažnijem dokumentu u kojem se ocenjuje napredak država kandidata za članstvo u EU.
"Srbija treba da informiše EU o aktivnostima centra u Nišu i njegovoj integraciji u sistem upravljanja vanrednim situacijama", stoji u izveštaju, objavljenom 8. novembra.
"Srpski balans između Rusije i Zapada se ne lomi na NIS-u (Naftna industrija Srbije u većinskom ruskom vlasništvu), već na Nišu", slikovito ukazuje Vuk Vuksanović iz nevladinog Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.
Od početka ruske invazije na Ukrajinu, Zapad traži od vlasti u Beogradu da uvedu sankcije Rusiji, što Srbija za sada odbija.
Deo opozicije i javnosti u Srbiji pozivao je u proteklih godinu i po dana da se Srpsko-ruski humanitarni centar zatvori.
"Sve što je vezano za Rusiju u Srbiji, pod dodatnom je lupom zbog rata u Ukrajini", dodaje Vuksanović u izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE).
'Saradnja Srbije i Rusije samo koliko Zapad dozvoli'
Posebnu pažnju tokom godina izazivao je zahtev Rusije da Srbija osoblju Centra dodeli diplomatski status.
Reč je o specijalnom statusu koji za sobom povlači određene privilegije, poput slobode kretanja, ne samo u Srbiji već i u regionu, kao i imunitet u slučaju počinjenog krivičnog dela na teritoriji Srbije.
Vlasti za sada takav status u vezi s ovim Centrom nisu odobrile.
"Ne verujem da su diplomatski status mogli da dobiju ni pre rata u Ukrajini, a tek sada neće", stav je Vuka Vuksanovića.
"Srbija je okružena državama članicama NATO i Evropske unije i saradnja Beograda i Moskve može da se odvija samo u onoj meri u kojoj Zapad to dozvoljava", dodaje on.
Vlada Srbije i Srpsko-ruski humanitarni centar nisu odgovorili na pitanja RSE o radu centra, niti šta se dešava sa zahtevom da osoblje dobije diplomatski status.
'Ne duplirati ulogu EU u civilnoj zaštiti'
Brisel u poslednjem izveštaju ukazuje da Srbija treba da obezbedi da Srpsko-ruski humanitarni centar u Nišu "ne duplira ulogu Koordinacionog centra Evropske komisije za hitne slučajeve".
Centar poput niškog, na osnovu međudržavnog sporazuma sa Rusijom, ne postoji u državama članicama Evropske unije.
Srbija je, kao kandidat za članstvo u EU, deo evropskog mehanizma civilne zaštite i u više navrata je koristila pomoć – na primer, tokom pandemije korona virusa ili razornih majskih poplava 2014. godine.
Za sektor civilne zaštite u Srbiji od 2014. godine do danas iz Brisela je stiglo više od 250 miliona evra pomoći, navodi se na sajtu delegacije EU u Srbiji.
Evropska komisija u poslednjem izveštaju podseća da je protekle godine Srbija kroz međunarodni mehanizam pomagala drugim državama – na primer, slala je spasioce u Tursku nakon razornog zemljotresa, a paketi humanitarne pomoći poslati su Ukrajini.
"Ako Srbija ima koristi od mehanizma EU za hitne slučajeve, ne samo da reaguje na svoje krize, nego i da pruža pomoć drugim zemljama, zaista ne znam onda kako ruski centar funkcioniše", smatra Vuk Vuksanović.
Kako centar radi nakon zapadnih sankcija?
Istraživač nevladinog Beogradskog centra za bezbednosnu politiku kao ključnu prepreku za rad Centra u Nišu vidi zapadne sankcije Rusiji.
"Pitanje je kako Centar može sada da funkcioniše, kada su vazdušni prostor i teritorija Evropske unije, u okruženju Srbije, zatvoreni za ruske avione i sličnu opremu", dodaje Vuksanović.
Ocenjuje i da sam Centar ima "više političku ulogu", nego što predstavlja "naročitu bezbednosnu pretnju".
"Centar je više bio deo srpske politike balansiranja i pokušaja da zaplaši Zapad Rusijom. A Rusima je to bilo korisno da pokazuju simbolično prisustvo na Balkanu i da iritiraju Zapad", rekao je on.
Nakon ruske invazije i zapadnih sankcija, prema rečima Vuksanovića, Srbija je Kremlju bitna za stvaranje političke slike da nije "totalno izbačena sa Balkana i da i dalje postoje Vlade u Evropi koje nisu prekinule komunikaciju i spremne su da sarađuju sa njima".
To kao problem vidi Evropska unija u poslednjem izveštaju o Srbiji.
Pored opomena da se nije usaglasila ni sa jednom restriktivnom merom protiv Rusije, Brisel ukazuje i da je Srbija održala odnose na visokom nivou sa Moskvom, što "dovodi u pitanje njen strateški put".
Šta (ni)je radio Centar protekle godine?
U aprilu 2022. Srpsko-ruski humanitarni centar je obeležio deceniju postojanja.
Predstavljajući rezultate, saopštili su da su tokom deset godina obučili "oko 3.000 pripadnika službi za reagovanje u vanrednim situacijama iz zemalja balkanskog regiona".
"Pripadnici centra su učestvovali u otklanjanju velikog broja vanrednih situacija prirodnog i tehnogenog karaktera, pružana je pomoć za formiranje kampova tokom migrantske krize, kao i u borbi protiv širenja virusa COVID-19", nabrojao je, pored ostalog, Centar.
Međutim, osim obuka i treninga, druge aktivnosti Centra su slabo vidljive na njihovom zvaničnom sajtu.
RSE je analizirao saopštenja iz 2022. i 2023. godine, u kojima se navodi da su u Centru organizovane obuke vatrogasaca, spasilaca, učenika srednjih škola, kao i zaposlenih u Naftnoj industriji Srbije koja je u većinskom ruskom vlasništvu.
Tako su, na primer, predavači iz Sankt Petersburga održali "obuku na daljinu" spasiocima MUP-a Srbije, za potragu i spasavanje na planinskim rekama.
"Na daljinu" je organizovana i obuka za gašenje požara u železničkim tunelima i podzemnim objektima.
Objavljen je englesko-srpsko-ruski rečnik na temu vanrednih situacija, a Centar je izvestio i o posetama diplomata iz Rusije i Belorusije, i kako su učestvovali u obeležavanju slave grada Niša.
Koliko je osoblje Centra angažovano u vanrednim situacijama u Srbiji, nije poznato.
Među poslednjim elementarnim nepogodama koje su zadesile Srbiju, bile su snažne oluje i orkanski udari vetra tokom tri julska dana - 19, 20. i 21. jula.
Troje ljudi je poginulo od posledica oluje, nekoliko je povređeno, a najveću materijalnu štetu pretrpela je pokrajina Vojvodina.
Samo u Novom Sadu oluja je oštetila više obdaništa, škola, bolničkih zgrada, pijaca i parkova, a građani su prijavili štetu na više od 350 objekata i automobila.
Sa sajta Srpsko-ruskog humanitarnog centra nije poznato da li su oni učestvovali u spasavanju građana ili sanaciji štete.
Mesec dana ranije, u junu 2023. godine je zbog poplava proglašena vanredna situacija u preko 50 gradova i opština u Srbiji.
Mnoge od njih su na jugu i istoku Srbije, u blizini Niša gde je smešten Centar.
Prema informacijama sa sajta, oni su 14. juna opštini Sokobanja dostavili četiri pumpe za sušenje prostorija, a 22. juna dve takve pumpe dostavljene su opštini Kruševac.
Nije poznato da li je bilo drugih aktivnosti Srpsko-ruskog humanitarnog centra u saniranju posledica poplava.
Nakon curenja amonijaka u Pirotu, Centar 'nisu ni zvali'
Pored elementarnih nepogoda, u proteklom periodu ostala je upamćena i ekološka nezgoda na pruzi kod Pirota na jugu Srbije u decembru 2022, kada su iz šina iskliznule cisterne sa amonijakom.
Prema procenama firme koja je vlasnik tovara, iscurilo je oko 20 tona tog štetnog gasa koji izaziva probleme sa disanjem.
Zbog simptoma trovanja, hospitalizovano je više od 50 osoba, koje nisu bile životno ugrožene.
U Pirotu, koji je od niškog Centra udaljen 70 kilometara, tog dana uvedena je vanredna situacija, evakuisan je prostor oko pruge gde se nesreća dogodila, a škole, vrtići i javne ustanove nisu radili.
U narednom periodu sanirane su posledice ove havarije.
Novinari Južnih vesti, regionalnog medija sa juga Srbije, upitali su tada Centar da li učestvuju u sanaciji u Pirotu, ali odgovor nisu dobili.
Ministarka ekologije Irena Vujović rekla je tada da Srpsko-ruski humanitarni centar "nisu ni zvali".
Kosovo optužuje Centar za umešanost u napad u Banjskoj
Poslednje optužbe na račun Srpsko-ruskog humanitarnog centra u Nišu izneo je ministar policije Kosova Dželjalj Svečlja (Xhelal Sveçla), nakon oružanog napada na kosovsku policiju u Banjskoj.
On je u intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE) 1. oktobra rekao da postoje obaveštajne informacije o umešanosti elemenata "direktno povezanih sa Rusijom" u napad.
Za Srpsko-ruski humanitarni centar je naveo da je to "obaveštajni centar preko kojeg špijuniraju ceo region", u kojem se odvijaju "razne vežbe, bilo za obaveštajne službe, bilo za terenske operacije".
"Verujemo da je i ovaj centar uključen u napad", izjavio je Svečlja.
Vlasti u Srbiji, niti Srpsko-ruski humanitarni centar, nisu reagovali na ove navode.
Srbija je u više navrata negirala bilo kakvu umešanost u incidente u Banjskoj gde je u napadu naoružane grupe Srba na kosovsku policiju ubijen je jedan policajac, a nekoliko ranjeno. U razmeni vatre su ubijena i trojica napadača srpske nacionalnosti.
Odgovornost za napad preuzeo je Milan Radoičić, doskorašnji potpredsednik Srpske liste, vodeće partije kosovskih Srba koja uživa podršku vlasti u Beogradu.
Protiv njega se u Srbiji i na Kosovu vode odvojene istrage.
Deset godina kontroverzi
Glavne zamerke Zapada tokom deset godina postojanja Centra odnosile su se na to bi on mogao da bude ispostava za špijunske aktivnosti Kremlja i odgovor Rusije na proširenje EU i širenje NATO-a na Zapadnom Balkanu.
U junu 2017, tadašnji visoki zvaničnik Stejt dipartmenta Hojt Brajan Ji (Hoyt Brian Yee) rekao je da su SAD zabrinute zbog izgradnje ruskog centra u Srbiji i potencijalnog specijalnog statusa osoblja.
"Ne verujemo da Rusija ima dobre namere da pomogne Balkanu da ide ka EU", rekao je tada Ji.
On je dodao da Centar u Nišu, blizu granice sa Kosovom, gde SAD imaju oko 600 američkih vojnika i 4.000 pripadnika NATO mirovnih snaga, nije pozitivan pomak:
"Važno je, i to uverenje delimo sa Vladom Srbije, da Srbija ima potpunu kontrolu nad svojom teritorijom i svega što je na njoj. Ako dozvoli Rusiji da oformi centar za špijunažu, izgubiće kontrolu nad delom svoje teritorije", istakao je Ji.
Na to je reagovala premijerka Ana Brnabić. Ona je krajem juna 2017. izjavila da je to pitanje "previše ispolitizovano".
Srpsko-ruski humanitarni centar formiran je na osnovu sporazuma vlada Srbije i Rusije iz 2009. godine i u zajedničkoj je nadležnosti Ministarstva za vanredne situacije Rusije i MUP-a Srbije.
