Izveštajem o napretku za Srbiju Evropska komisija (EK) preporučila je otvaranje dva nova klastera u pristupnim pregovorima sa Srbijom, što će biti prvi put nakon dve godine da ċe se Srbiji otvoriti nova poglavlja.
EK ocenjuje da su ispunjena prelazna merila za klaster 3 - Konkurentnost i rast i klaster 4 - Zelena agenda i održiva povezanost.
Radi se o izveštaju u okviru paketa proširenja, najvažnijeg dokumenta za države koje nastoje da se jednog dana priključe evropskom bloku. Paket proširenja koji sadrži izveštaje eksperata EK za svaku državu pojedinačno u utorak (17. oktobra) je predstavio evropski komesar za proširenje Oliver Varhelyi (Varelji) – autor paketa.
Paket se odnosi na šest zemalja Zapadnog Balkana (Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Kosovo, Severna Makedonija i Srbija), kao i Tursku.
Izveštaji za sve države, kao i u prethodnim godinama, prikazuju sivu sliku stanja, naročito u ključnim poljima, poput vladavine prava. Nepredak u ovom polju je ključan kako bi svaka zemlja napredovala u pristupnom procesu.
Sporazum sa Kosovom hitan i ključan korak
Kada je u pitanju dalji napredak ka EU, ocenjuje se hitan i ključan korak postizanje sveobuhvatnog pravno obavezujućeg sporazuma o normalizaciji odnosa sa Kosovom.
„Takav sporazum je hitan i ključan kako bi Kosovo i Srbija mogli da napreduju na svojim evropskim putevima”, stoji u izveštaju.
U dokumentu se naglašava da Srbija treba da uloži dalje značajne napore u sprovođenju svih prošlih sporazuma sa Kosovom i doprinese postizanju sveobuhvatnog pravno obavezujućeg sporazuma o normalizaciji odnosa.
Kada je u pitanju saradnja sa drugim državama, navodi se da je Srbija generalno ostala posveċena bileteralnim odnosima, da aktivno učestvuje u regionalnoj saradnji, ali da su odnosi sa Crnom Gorom „obeleženi stalnim tenzijama”.
Što se tiče spoljnih odnosa, međutim, ukupni obrasci Srbije u usklađivanju sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU ostali su uglavnom nepromenjeni. Navodi se kako je veliki broj akcija Srbije bio u suprotnosti sa stavovima EU o spoljnoj politici. U 2020. stopa usklađenosti Srbije sa relevantnim izjavama visokog predstavnika u ime odluka EU i Saveta iznosila je 56%, ali je porasla na 61% od avgusta 2021.
Kada je u pitanju ispunjenje političkih kriterijuma, navodi se da su Skupština Srbije i političke snage nastavile da se uključuju u međustranački dijalog koji vodi Evropski parlament ali da je “politička klima ostala polarizovana”. Od svih relevantnih aktera traži se da se angažuju konstruktivno i sprovedu mere koje su u septembru 2021. godine odredili kofacilitatori iz Evropskog i srpskog parlamenta tokom međustranačkog dijaloga.
Osvrċuċi se na rad Skupštine Srbije, izveštaj navodi da je zbog najavljenih izbora za proleċe 2022. godine, Skupština značajno smanjila upotrebu hitnih procedura i usvojila novi kodeks ponašanja poslanika.
“Međutim, tokom parlamentarnih rasprava i dalje se koristio zapaljivi jezik protiv političkih protivnika i predstavnika drugih institucija koji izražavaju različita politička gledišta. Svi političari trebali bi se suprotstaviti govoru mržnje i doprineti političkom dijalogu o reformama vezanim za EU, posebno o osnovama demokratije i vladavine prava”, navodi se u dokumentu.
Potrebni uverljivi rezultati istraga, gonjenja i presuda
Ograničen napredak eksperti EK utvrdili su na polju borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala.
„Broj optužnica i broj prvostepenih presuda za slučajeve korupcije na visokom nivou dodatno se smanjio u odnosu na prethodne godine”, ističe se u dokumentu i dodaje da Srbija bi trebala da poveća napore u otklanjanju ovih nedostataka i pojača sprečavanje korupcije.
Takođe kada je u pitanju borba protiv organizovanog kriminala se naglašava da Srbija tek treba da ponudi uverljive rezultate efikasnih istraga, krivičnih gonjenja i pravosnažnih presuda u ozbiljnim predmetima organizovanog kriminala, uključujući finansijske istrage koje vode ka zamrzavanju i oduzimanju imovine stečene kriminalom. U dokumentu se podvlači da je smanjen broj persuda za organizovani kriminal, u upoređenju sa pethodnom izveštajnom godinom (2019. godina).
„Srbija treba da prilagodi svoj pristup od jednog zasnovanog na predmetima do strategije protiv organizacija, i od usredsređivanja na predmete male ili srednje važnosti do predmeta visokog profila sa ciljem razbijanja velikih i međunarodno rasprostranjenih organizacija i oduzimanje imovine”, zaključuje se u dokumentu.
Vezano s tim i u oblasti reforme pravosudnog sistema napredak je bio ograničen.
Od vlasti se traži da temeljno revidiraju sistem imenovanja sudija i vrednovanja rada sudija i tužilaca, nakon usvajanja ustavnih amandmana. Cilj je, kako se konstatuje, omogućiti zapošljavanje i napredovanje sudija i tužilaca na osnovu zasluga, „budući da trenutni pravni okvir ne pruža dovoljne garancije protiv potencijalnog političkog uticaja na pravosuđe”.
Napadi na novinare 'zabrinjavajući fenomen'
Ponovo ograničen napredak konstatuje se i u pogledu slobode izražavanja.
U dokumentu se potvrđuje da se nastavljaju verbalni napadi na novinare od strane visokih zvaničnika, da i dalje postoje slučajevi pretnji i nasilja, te da je ovaj fenomen „zabrinjavajuċi”.
Spominje se činjenica da se većina medijskih udruženja povukla iz grupe za bezbednost novinara u martu 2021, navodeći kao razlog govor mržnje i klevete protiv novinara i predstavnika civilnog društva, uključujući i šefa poslaničke grupe vladajuće stranke u parlamentu.
„Ovi verbalni napadi u Parlamentu dogodili su se čak i nakon što je u decembru 2020. usvojen kodeks ponašanja. Sveukupno okruženje za neometano ostvarivanje slobode izražavanja potrebno je dodatno ojačati u praksi”, stoji u izveštaju.
Takođe u oblasti refome i javne uprave Srbija je zabeležila ograničen naredak. Navodi se da još uvek mora da obezbedi zapošljavanje zasnovano na zaslugama i smanjenje prekomernog broja vršioca dužnosti.
Facebook Forum