Evropska unija je postigla sporazum o prvom koraku ka korišćenju profita od zamrznute ruske imovine kako bi pomogla u plaćanju obnove ratom razorene Ukrajine, rekli su zvaničnici.
Ambasadori EU saglasili su se oko plana za izdvajanje dobiti iz ruske imovine kako bi se ona na kraju iskoristila za plaćanje rekonstrukcije Ukrajine, saopštilo je kasno u ponedeljak belgijsko predsedništvo Evropskom unijom na mreži X.
Okvirni dogovor, postignut u ponedeljak kasno uveče, tek treba da bude formalno odobren, ali se smatra prvim korakom ka korišćenju nekih od 200 milijardi evra sredstava ruske centralne banke u EU kako bi se pomoglo u obnovi Ukrajine.
Sporazum je usledio posle duge debate kako koristiti rusku državnu imovinu koju su zapadne institucije blokirale odmah pošto je Moskva pokrenula invazija na Ukrajinu pre skoro dve godine.
EU je zamrznula oko 200 milijardi evra (220 milijardi dolara) sredstava ruske centralne banke, pri čemu oko 90 odsto tih sredstava drži međunarodna depozitna organizacija Euroclear, sa sedištem u Belgiji.
Jednostavno konfiskovanje celog tog novca i njegovo ulaganje u rekonstrukciju Ukrajine ne smatra se opcijom, jer bi to moglo da uzdrma međunarodna tržišta i potkopa evro.
Neke zemlje, posebno Belgija, predložile su uvođenje vanrednog poreza na zamrznuta sredstva koja bi Kijevu mogla da donesu oko tri milijarde evra godišnje.
Iako se korišćenje zamrznute ruske imovine, koja je sada neiskorišćena, čini kao praktičan korak, mnogi strahuju da bi to mogla naštetiti položaju EU na globalnim finansijskim tržištima.
Evropska komisija je iznela predlog po kojem bi vlasnici depozita poput Eurocleara prvo morali da odvoje kamate ili profite od zamrznutu imovinu i da ih čuvaju.
Drugi predlog je iznet kasnije kako bi ti profiti mogli biti prebačeni u fond koji bi bio prosleđen Kijevu.
Ambasador Litvanije u EU Arnoldas Pranckevičijus (Pranckevicius) rekao je da je preliminarni sporazum postignut noćas "veoma važna i dugo očekivana odluka".
On je, međutim, dodao da je to tek početak puta i da se sada očekuje predlozi Evropske komisije kako iskoristiti profite za rekonstrukciju Ukrajine i početi diskusiju o zapleni samih sredstava.
Početkom meseca, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski pozvao je na "snažnu" odluku ove godine da se zamrznuta sredstva u zapadnim bankama "usmere u odbranu od ruskog rata i za obnovu" Ukrajine.
Pitanje zamrznute ruske imovine ide dalje od EU, pošto je Brisel delovao u dogovoru s članicama grupe G7 industrijski razvijenih zemalja kako bi zamrznuo rusku imovinu.
SAD žele kolektivnu odluku G7 o tome kako iskoristiti ruski novac.
Diplomate kažu da se Vašington sve više zalaže za potpunu konfiskaciju svih zamrznutih ruskih sredstava, ali da su Evropljani to odbili.
Pitanja zamrznutih sredstava dolazi u inače teškom trenutku za Ukrajinu, pošto nastavak podrške Zapada nailazi na političke prepreke i u Vašingtonu i u Briselu.
U SAD, opozicioni republikanci blokiraju dalja američka sredstva i oružje za Ukrajinu u manevrima oko unutrašnjih pitanja, posebno migracija.
U Evropskoj uniji, Mađarska – čiji je lider Viktor Orban blizak ruskom predsedniku Vladimiru Putinu – blokirala je finansijski paket pomoći Kijev od 50 milijardi evra.
Na samitu u Briselu u četvrtak ponovo će se razmatrati to pitanje u nadi da će se ubediti Mađarsku da odustane od veta.
Procenjeni ukupni troškovi obnove Ukrajine iznose najmanje 411 milijardi dolara (380 milijardi evra), navodi se u zajedničkoj proceni koju su u martu prošle godine objavile Svetska banka, Evropska komisija i Ujedinjene nacije.
Izvori: AFP, AP
