Nekoliko desetina hiljada ljudi izašlo je u petak veče na ulice Minska protestujući protiv policijskog nasilja poslednjih dana.
U nastojanju da ublaže nezadovoljstvo naroda, vlasti su oslobodile najmanje dve hiljade uhapšenih demonstranata koji protestuju zbog neregularnih predsedničkih izbora u nedelju na kojima je predsednik Aleksandar Lukašenka proglasio pobedu, ali se sada suočava sa najvećim izazovom u svojoj 26-to godišnjoj vladavini.
Mnogi od oslobođenih zatvorenika izneli su "zastrašujuća svedočenja" o mučenju i pretnji silovanjem, što, prema oceni Amnesti Internešenel (Amnesty International) sugeriše da se radi o "masovnoj torturi".
Kako javlja AP, na centralnom Trgu nezavisnosti okupilo se 20 hiljada građana. Desetak vojnika koji štite obližnje vladine zgrade spustili su svoje štitove što su demonstranti protumačili kao znak solidarnosti.
Istovremeno, radnici širom Belorusije izašli su iz fabričkih krugova tražeći obustavljanje nasilja nad demonstrantima i ponavljanje izbora.
Lukašenka je ponovo optužio demonstrante da su "marionete" stranih sila, ali je naložio policiji da ne upotrebljava prekomernu silu. On negira da su izbori bili neregularni.
Istovremeno, njegova glavna rivalka Svetlana Tihanovskaja, koja se u međuvremenu sklonila u Litvaniju, pozvala je na ponovno prebrojavanje glasova, kao i na nove mirne demonstracije u celoj zemlji, preneo je Bi-Bi-Si (BBC).
"Ne ostanite po strani", rekla je Tihanovskaja, predlažući formiranje opšteg veća koje će raditi na prenošenju vlasti.
Ministri EU su na sastanku u petak najavili uvođenje sankcija, ali konkretne mere tek treba da se razrade.
Nemačka: EU će uvesti sankcije Belorusiji
Nemački ministar inostranih poslova Hajko Mas, zemlje koja predsedava EU, izjavio je da će evropski blok uvesti nove sankcije zvaničnicima Belorusije odgovornima za nasilje nad građanima koji protestuju zbog neregularnih predsedničkih izbora u nedelju.
Na sastanku šefova diplomatija EU u petak, prema jednom diplomati na koga se poziva Rojters, doneta je odluka da ministarstva inostranih poslova zemalja članica pripreme spisak osoba koje bi trebalo staviti na crnu listu, što je prvi korak ka uvođenju sankcija.
"To što se dešava u Belorusiji u poslednjih nekoliko dana je potpuno neprihvatljivo i traži jasnu reakciju EU," rekao je Mas novinarima.
Najmanje šest zemalja je za uvođenje širokog spektra sankcija. Taj blok predvode Austrija, Švedska i Nemačka. Istovremeno, Poljska, Češka Republika, Danska i baltičke zemlje takođe pozivaju na posredovanje između Lukašenke i opozicije.
Poljska se pribojava ukrajinskog scenarija
Poljski ministar inostranih poslova Jacek Čaputovič je rekao da treba utvrditi precizne koji su beloruski zvaničnici bili uključeni u prebrojavanje glasova i odgovorni za nasilje.
"Mi…treba da nađemo pažljivu ravnotežu između pritiska i angažovanja sa beloruskim predsednikom Lukašenkom. Smatramo da EU treba da preuzme ulogu posrednika što je pre moguće", naveo je Čaputovič u zajedničkom pismu sa još pet drugih šefova diplomatije u koji je Rojters imao uvid.
Varšava je oprezna da se ne ponovi situacija sa protestima u Kijevu 2013. i 2014. godine, koje su EU i SAD podržavale, a Rusija ih onda iskoristila kao izgovor za aneksiju Krima od Ukrajine a potom podržala proruske separatist na istoku te zemlje.
Mađarska je vodeći skeptik prema sankcijama, za čije uvođenje je potrebna jednoglasan odluka svih članica EU.
Međutim, diplomate navode da bi se zvanična Budimpešta saglasila sa užim spiskom lica kojima bi bilo zabranjeno putovanje u EU i zamrznuta sva imovina koju imaju u evropskom bloku do kraja ovog meseca – što bi bila dosta brza reakcija za standarde EU, ocenjuje Rojters.
EU je prvo uvela sankcije Belorusiji 2004, zatim ih pooštrila 2011. zbog kršenja ljudskih prava i demokratskih standarda, uključujući izbornu krađu.
Većina njih je ukinuta 2016. pošto je zvanični Minsk oslobodio političke zatvorenike što je otvorilo put za približavanje EU i Belorusije, koja je dobila veći geopolitički značaj nakon ruske agresije na Ukrajinu.
Međutim, ostao je embargo na trgovinu oružja, kao i sankcije protiv četiri osobe zbog nerazjašnjenog nestanka dvoje opozicionih aktivista u Rusiji – jednog novinara i biznismena.
Borelj: Nužne znatne političke promene
Visoki komesar EU za spoljnu politiku Žozef Borelj (Josep Borrell), koji je sazvao današnji sastanak, kazao je da beloruske vlasti moraju da prekinu nasilje, oslobode sve arbitrarno pritvorene osobe i otvore dijalog sa društvom.
"Poslednjih meseci beloruski građani su jasno pokazali da žude za demokratijom i poštovanjem ljudskih prava," napisao je Borelj na svom blogu u četvrtak.
"Znatna politička promena je preduslov za dalji razvoj odnosa između EU i Belorusije," istakao je šef evropske diplomatije.
Ukoliko to vlasti u Minsku ne urade, Unija će morati da "preispita svoje odnose" sa Belorusijom i "preduzme sankcije protiv odgovornih za nasilje, arbitrarna hapšenja i falsifikovanje izbornih rezultata", naveo je Borelj.
"Mi naravno podržavamo suverenitet i nezavisnost Belorusije ali ne možemo da razvijamo naše odnose ignorišući flagrantna kršenja ljudskih prava i političkih sloboda", dodao je Borelj.
Većina njih je ukinuta 2016. pošto je zvanični Minsk oslobodio političke zatvorenike što je otvorilo put za približavanje EU i Belorusije, koja je dobila veći geopolitički značaj nakon ruske agresije na Ukrajinu.
Češka i Poljska traže ponavljanje izbora u Belorusiji
Premijeri Češke Andrej Babiš i Poljske Mateuš Moravjecki zajedno su danas pozvali da se ponove predsednički izbori u Belorusiji, a Babiš je zatražio od predsednika Evropskog saveta Šarla Mišela i predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen da zaprete Minsku sankcijama sve dok izbore ne ponovi tako da budu fer i transparentni.
"Razgovarao sam sa poljskim premijerom Moravjeckim i predlažemo hitni video sastanak članova Evropskog saveta. Belorusima je potrebna naša brza pomoć. Izbori u Belorusiji moraju da se ponove, moraju da budu transparentni i u prisustvu inostranih posmatrača", napisao je Babiš na Tviteru.
Češko Ministarstvo spoljnih poslova još u sredu je pozvalo beloruskog ambasadora u Pragu Valerija Kurdukova da protestuje zbog toga što je beloruski predsednik Lukašenka javno optužio Češku i Poljsku da se iz tih zemalja diriguje protestima na beloruskim ulicama, a šef češke diplomatije Tomaš Petšiček naglasio je ambasadoru da Češka odbija takav način nasilnog rasturanja demonstracija.
Tihanovskaja: Mi smo u većini
Te rezultate nije prihvatila njegova glavna opoziciona rivalka Svetlana Tihanovskaja, koja je u međuvremenu bila primorana da izbegne u Litvaniju, odakle je pozvala beloruske vlasti da okončaju nasilje i započnu dijalog sa građanima.
"Mi, pristalice promena, smo u većini. To potvrđuju dokumenti, kopije protokola (sa biračkih mesta). Na mestima gde su glasovi pošteno brojani, moje pristalice su imale između 60 i 70 odsto glasova. U Novaja Baravaja (predgrađe Minska) bilo je 90 procenata. Belorusiji nikada neće želeti da žive sa prethodnim vlastima. Niko ne veruje u njegovu (Lukašenkinu) pobedu," kazala je Tihanovskaja.
Ona je optužila vlasti da su "pretvorile mirne demonstracije u krvavi masakr".
Tihanovskaja se kandidovala na izborima, nakon što je njen suprug, bloger Serge Tihanovski zatvoren kada je pokušao da se registruje za učešće. Nju su podržala još dva diskvalifikovana kandidata. Jedan od njih, bivši beloruski ambasador Valerij Capkala koji je napustio zemlju uoči izbora, pozvao je EU da prizna Tihanovskaju kao predsednicu Belorusije.
Protesti radnika
Radnici u fabrikama i drugim privrednim sektorima širom Belorusije pridružuju se sve masovnijim protestima protiv neregularnih predsedničkih izbora koji su omogućili Aleksandru Lukašenki šesti mandat, kao i nasilja vlasti nad demonstrantima.
Lukašenka je kazao u petak da ukoliko se štrajkovi nastave, "radnici neće moći da prehrane" svoje porodice. Njegova izjava je objavljena na televiziji nakon što se premijer Raman Haloučanka sreo sa štrajkačima u dva velika industrijska centra u Minsku.
Među nezadovoljnima je i nekoliko hiljada radnika fabrike za proizvodnju hemikalija Hrodna Azot u gradu Hrodna na zapadu zemlje, koji su napustili posao i sreli sa sa upravom kompanije i lokalnim vlastima.
Radnici su držali postere na kojima je pisalo: "Zahtevamo Lukašenkinu ostavku," "Mi nismo glasali za njega" i "Naši glasovi su pokradeni." Oni su osudili nasilje nad demonstrantima.
U gradu Žodzina severoistočno od Minska, radnici državnog preduzeća BeIAZ za proizvodnju opreme i mašina za prevoz i zemljane radove, izašli su u četvrtak iz fabričkog kruga u znak solidarnosti sa demonstrantima, zahtevajući nove predsedničke izbore. Uprava ovog industrijskog kompleksa, jednog od najvećih u bivšem Sojvetskom Savezu srela se sa radnicima. Medijima nije bio omogućen pristup.
Jedan od zaposlenih rekao je beloruskom servisu Radija Slobodna Evropa (RSE) da su radnici izneli četiri zahteva: ostavka Lukašenke i njegove vlade, momentalno obustavljanje policijskog nasilja, oslobađanje svih političkih zatvorenika i uhapšenih demonstranata i održavanje novih predsedničkih izbora sa svim kandidatima kojima je bilo onemogućeno da učestvuju u nedelju.
Prema ovom izvoru, radnici su upozorili da će štrajkovati ako se njihovi zahtevi ne ispune.
Gradonačelnik Žozdine Dmitrij Zablotski zakazao je u četvrtak veče sastanak sa radnicima i ostalim građanima u blizini tržnog centra, kome je prisustvovalo njih nekoliko hiljada. Oni su zatražili njegovu ostavku nakon što je priznao da je znao za masovna hapšenja u gradu.
Doktorka: Nikada nisam videla ovakve rane
Doktorka u lokalnoj bolnici je rekla na pomenutom sastanku da svaki dan "nam dovode ljude sa strašnim povredama", dodajući da nikada "nisam videla takve rane u svom životu."
Na pomenutom skupu organizovano je improvizovano glasanje i tom prilikom je većina podigla ruku u znak podrške Svetlani Tihanovskajoj, glavnoj Lukašenkinoj rivalki koja je prema zvaničnim podacima osvojila 10 odsto glasova i bila je prinuđena da se potraži utočište u susednoj Litvaniji.
Prema medijskim izveštajima nekoliko hiljada radnika u više od 20 drugih industrijskih centara širom Belorusije štrajkuje ili se sprema na taj korak. Za sada nema zvanične potvrde tih informacija, dok u pojedinim fabrikama radnici ističu da nastavljaju ključne operacije u proizvodnji.
Lukašenka: Nisam napustio zemlju
U međuvremenu, Lukašenka je rekao u petak da štrajkovi radnika mogu da se negativno odraze na budućnost tih fabrika.
"Ako želite – štrajkujte – ako želite da radite, onda radite…Da, možete da se šetate ulicom (i pridružite demonstrantima). Možete da im se pridružite i šetate okolo sa njima. Ali, čak i ako vam daju novac, to će trajati samo dva dana…i šta onda?", naveo je Lukašenka.
Šezdeset petogodišnji autoritarni lider, koji se suočava sa najvećim izazovom u svojoj 26. godišnjoj vladavini, naglasio je da je u zemlji i da je nije napustio, "kao što naši dobro informisani potenciraju."
Lanci solidarnosti
U međuvremenu, u četvrtak su formirani ljudski lanci širom Minska u cilju osude represije nad demonstrantima.
Protestima se pridružio i deo snaga bezbednosti. Tako je nekoliko desetina vojnih i policijskih veterana objavila video snimke na kojima se vidi kako bacaju svoje uniforme i epolete u kantu za smeće.
Nekoliko popularnih voditelja na beloruskoj državnoj televiziji napustili su posao u znak solidarnosti sa demonstrantima.
'Zastrašujuća svedočenja iz zatvora'
Mnogi od oslobođenih zatvorenika izneli su "zastrašujuća svedočenja" o mučenju i pretnji silovanjem, što, prema oceni Amnesti Internešenel sugeriše da se radi o "masovnoj torturi".
"Bivši zatvorenici su nam rekli da su zatvori postali odeljenja za mučenje, u kojima su demonstranti bili primorani da leže u prljavštini dok ih je policija udarala palicama", kazala je Mari Straters (Marie Struthers), direktorka Amnesti Internešenela za Istočnu Evropu i Centralnu Aziju.
Neki od puštenih su imali vidljive modrice i nisu mogli da hodaju, pa ih je Hitna pomoć prevezla.
Jedan od njih, koji se Rojtersu predstavio kao Sergej, kazao je da je bilo 28 zatvorenika u ćeliji u kojoj može da stane pet. Zbog toga su, po njegovim navodima, zatvorenici morali da spavaju naizmenično i dobili su po jednu veknu hleba za dva dana.
"Nisu me tukli u ćeliji, već su me izveli iz nje i onda tukli", kazao je ovaj zatvorenik.
Maltretiranje pritvorenog ruskog novinara
Nikita Teliženko, novinar ruskog "Znaka" koji je bio pritvoren tokom demonstracija u Minsku, opisao je svoje iskustvo za program RSE na ruskom.
On je u međuvremenu oslobođen nakon intervencije ruske ambasade.
Kazao je da je priveden nakon što je policija videla da koristi mobilni telefon da bi informisao svoje urednike o zbivanjima u ponedeljak 10. avgusta, druge noći protesta.
Kaže da su mu prišli policajci sumnjajući da koristi popularnu aplikaciju na društvenim mrežama Telegram u cilju koordinacije demonstracije. Iako je insistirao da nema tu aplikaciju i pokazao policajcima poruke koje je poslao urednicima, pritvoren je u centralnoj policijskoj stanici.
Teliženko ističe da je bez izuzetka korišćena sila protiv zatvorenika.
"Bilo koje pitanje koje nije bilo po volji beloruskim policajcima odmah je rezultiralo batinjanjem", kazao je ruski novinar.
"Ljudi su vrištali", dodao je.
Teliženko, koji je proveo u policijskoj stanici 16 časova, kazao je da se nasilje nad uhapšenima vršilo nekažnjeno u prisustvu drugih policajaca.
"Oni su se naslađivali. Dovodili su ljude u situaciju da ih mole da prestanu kada su počeli da ih tuku", posvedočio je Teliženko.
"Tukli su me po glavi, po nogama. Jednog čoveka koji je bio ispred mene bacilli su na vrata kao od šale", kazao je ruski novinar.
Dodao je da su uhapšeni bili prisiljavani da gledaju u zemlju i bili su kažnjavani ako su pokušali da krišom vide šta se dešava. On je rekao da je među 150 zatvorenika, koliko je video, bilo "ljudi sa povređenom kičmom, slomljenim rukama i nogama, potresom mozga i da pri tom nikom nije ukazana lekarska pomoć".
Pretučena trojica braće
Stanovnik Minska Sergej Meljanets kazao je za program RSE na ruskom da su on i njegova dva brata pritvorena nakon što su došli u centar grada da se pridruže mirnim protestima.
Kaže da je sedeo u automobile, šaljući poruke mobilnim telefonom bez pokazivanja bilo kog simbola opozicije, kada je video grupu od 30-40 policajaca koja je trčala prema njima.
"Udarili su jednog mog brata, oborili ga na zemlju i nastavili da tuku," rekao Meljanets. "Izvukli su me iz automobila".
Noći žestokih protesta u Belorusiji
Dodao je da su mu oduzeli telefon i udarali palicom po glavi, stomaku i leđima. Ubacili su ga u policijski kombi u kome je bilo već privedenih.
Dok su čekali, prema njegovim rečima, policija im se izrugivala i pretila, a jedan im je kazao da "bi ih sve spalio", da on odlučuje.
"Psovao je sve vreme i udario nekoliko puta", kazao je Meljanets.
Novinari beloruskog servisa RSE razgovarali su sa ljudima koji su čekali ispred policijskih stanica i zatvora na informacije o pritvorenim članovima porodice i prijateljima.
Kažu da su se čak i napolju čuli krici mučenih zatvorenika.
Lukašenka, upravnik zemljoradničke zadruga u sovjetsko vreme i na vlasti od 1994., sa nipodaštavanjem je rekao da su demonstranti zlonamerni ljudi koji jednostavno treba da "nađu posao".
"Oni ne moraju ništa da rade", rekao je Lukašenka na državnoj televiziji u sredu 12. avgusta.
"Zato lutaju ulicama i demonstriraju", smatra beloruski predsednik.
Ministar unutrašnjih poslova Jurij Karajev se izvinio zbog hapšenja nevinih ljudi.
"Kao čelna osoba, želeo bih preuzeti odgovornost i iskreno da se izvinim tim ljudima koji su se našli u blizini i nisu uspeli brzo da se sklone", kazao je Karajev.
Najmanje dva demonstranta su ubijena i oko 6.700 uhapšeno od izbijanja protesta u nedelju nakon što je Centralna izborna komisija objavila da je Lukašenka osvojio šesti mandat sa oko 80 odsto glasova.
Facebook Forum