Evropska unija (EU), čini se, radi na transformaciji Ureda visokog predstavnika (OHR) u Bosni i Hercegovini i smanjenju ovlašćenja šefa kancelarije.
Kako Radio Slobodna Evropa (RSE) saznaje iz pouzdanih izvora, krajem maja je u Parizu održan sastanak o budućnosti OHR-a.
Prema saznanjima RSE, učestvovale su evropske članice Savjeta za implementaciju mira (PIC), tijela čiji Upravni odbor čine ambasadori zapadnih zemalja, EU, Organizacije islamske konferencije, a ranije i Rusije, koje daje političke smernice OHR-u.
Izvori upućeni u diskusije su potvrdili da je fokus bio smanjenje ovlasti.
Francusko ministarstvo inostranih poslova predstavilo je takozvani non-paper, u kojem stoji da treba doći do njihovog smanjenja.
Među predstavljenim idejama je ograničenje bonskih ovlasti na "funkcionalnost institucija" Bosne i Hercegovine, uz koordinaciju s Delegacijom EU u Sarajevu.
U raspravi o stranim sudijama u Ustavnom sudu BiH u dokumentu francuskog ministarstva se njihovo prisustvo navodno okarakterisalo kao "osporavanje demokratske prirode države i principa suvereniteta".
Neki evropski diplomati vjeruju da bi potvrda nekorištenja bonskih ovlašćenja pomogla da lider bosanskohercegovačkih Srba Milorad Dodik ublaži retoriku. U idealnom, doduše veoma ambicioznom scenariju, evropske diplomate se nadaju da bi to pomoglo da Republika Srpska (RS) povuče kontroverzni zakon o stranim agentima.
Visoki predstavnik u BiH Christian Schdmit je, govoreći u intervjuu za web-portal Klix.a u Sarajevu, 15. juna rekao da predstavnici zapadnih zemalja i Ured visokog predstavnika razgovaraju kako iskombinirati europsku integraciju zemlje i prisustvo OHR-a, ne navodeći koje tačno zemlje su vodile pomenute razgovore ni kada.
"Ja ću reći da se meni ne bi dopalo da budem ovdje još nekih 30 godina. Narednih 20 godina treba biti vrijeme promjena. Ja ću biti ovdje onoliko koliko budem vidio da postoji obaveza da izvještavam Vijeće sigurnosti UN-a. O tome da stvari nisu dovoljno održive da ove država bude bez prisustva međunarodne zajednice na osnovu Dejtona", rekao je Schmidt u intervjuu.
Odbacio je navode da se raspravlja o smanjivanju ovlasti na osnovu kojih može mijenjati sve zakone i ustave u BiH, osim državnog Ustava, te smjenjivati dužnosnike.
BiH zemlja kandidat pod međunarodnim protektoratom
Bivši zvaničnici EU su upozoravali da BiH ne može poći putem evropskih integracija dokle god tamo postoji međunarodno prisustvo.
Nekadašnji evropski komesar za proširenje Olli Rehn je u više navrata poručio da zemlja treba zatvoriti dejtonsko i otvoriti poglavlje evropskih integracija.
"O tome govorim kao o prilici zbog perspektive članstva u EU koja se otvara kada se OHR zatvori", rekao je Rehn 2009. godine u govoru koji je održao u tadašnjoj Skupštini BiH.
OHR nije zatvoren a Bosna i Hercegovina je dobila status kandidata u decembru 2022. i sada je na čekanju sticanja uslova za početak pristupnih pregovora.
Odluke o Bosni i Hercegovini su donesene u potpuno drugačijem geopolitičkom kontekstu: dok traje rat u Ukrajini a Brisel se raznim akcijama i odlukama angažuje da smanji uticaj Kremlja na zemlje regiona.
Međutim, biće teško za evropske strukture da proguraju Bosnu i Hercegovinu u procesu evropskih integracija dok zemlja nije potpuno suverena.
Stoga dolazi i ideja minimizacije OHR-a, ako već nije moguće potpuno zatvaranje.
ICG: Zatvaranje OHR-a idealno rješenje
U posljednjem izdanju takozvane "Liste za praćenje" Međunarodna krizna grupa (ICG) je, između ostalog, obuhvatila i situaciju u BiH.
Polugodišnji izvještaji identifikuju gdje EU i njene države članice mogu poboljšati izglede za mir.
Između ostalog se preporučuje Evropskoj uniji da radi na dogovoru u kojem RS prestaje da pokušava da vodi sopstvene izbore, a da se visoki predstavnik uzdržava od nametanja kaznenih mjera bez konsenzusne podrške PIC-a, te da bosanskohercegovački parlament usvoji novi izborni zakon.
Traži se takođe koordinacija relevantnih međunarodnih aktera u pružanju smjernica visokom predstavniku kako bi on koristio svoja ovlaštenja samo kada postoji jasan konsenzus da su oni potrebni da bi se spriječila nepopravljiva šteta.
Marko Prelec iz Međunarodne Krizne grupe u izjavi za RSE podsjeća da je ova organizacija još od 2007. godine više puta pozivala na zatvaranje OHR-.a. Priznaje, međutim, da mogućnost spornih opštih izbora u oktobru 2022. opravdava upotrebu ovlašćenja u interesu održavanja zemlje.
"Moje lično mišljenje je da, bi se mandat visokog predstavnika trebao završiti, a kancelarija odmah zatvoriti. Sve dok ostaje dalja upotreba bonskih ovlasti treba biti vođena testom iz dva dijela: njih treba koristiti samo kada su neophodni da bi se sprečila nepopravljiva šteta za Bosnu i Hercegovinu i kada je vjerovatno da će odluka biti prihvaćena, ili ako ne bude prihvaćena, može biti efikasno izvršena", navodi Prelec u izjavi RSE.
On, međutim, smatra da je nedavna odluka o izbornom zakonu "pala na oba dela tog testa". Ova odluka, prema Prelecu nije bila neophodna jer su izbori održani više puta po starom zakonu, i odbijale su je vlasti Republike Srpske.
"Moje je mišljenje da dalja upotreba Bonskih ovlasti koje ne uspiju na testu iz dva dijela rizikuje pogoršanje krize u Bosni i Hercegovini, produbljivanjem jaza koji se otvara između RS i ostatka Bosne i Hercegovine", navodi Marko Prelec.
Opasnost je, zaključuje Prelec, "da će zemlja imati dva odvojena i nekompatibilna pravna poretka, jedan koji poštuje zakone koje je nametnuo visoki predstavnik, a drugi ih odbija".