Evropska unija (EU) računa na zemlje sa Zapadnog Balkana kao pouzdane partnere u spoljnoj, bezbednosnoj i odbrambenoj politici, što uključuje usklađivanje sa odlukama EU u tim oblastima, ukazao je u ponedeljak šef evropske diplomatije Josep Borrell na ministarskom sastanku u Briselu, saopštio je Savet EU.
Ministri EU i država Zapadnog Balkana razgovarali su kako dalje intenzivirati saradnju u savladavanju zajedničkih bezbednosnih izazova u koje spadaju "strano mešanje i manipulacija informacijama, sajber pretnje i posledice agresije Rusije na Ukrajinu", naveo je Savet EU 13. novembra.
Posle sastanka ministara spoljnih poslova, Borrell je istakao važnost jedinstva i snažne saradnje sa partnerima sa Zapadnog Balkana radi izgradnje otpornosti i promovisanja mira i stabilnosti na kontinentu, prenosi Beta.
Savet dodaje da je sastanak takođe pružio priliku za razmenu mišljenja o izazovima u regionu i o njegovoj evropskoj budućnosti u trenutku kada je politika proširenja EU dobila novi zamah i posle nedavnog usvajanja izveštaja Evropske komisije o proširenju u kojima se ocenjuje napredak svakog partnera na putu ka EU.
Borrell je ponovo izrazio kontinuiranu snažnu podršku EU - političku, tehničku i finansijsku - svim kandidatima i potencijalnim kandidatima koja treba da im pomogne da unaprede ključne političke, institucionalne, društvene i ekonomske reforme, navodi se.
Dodaje se da novi Plan rasta za Zapadni Balkan, koji je Evropska komisija usvojila prošle nedelje, treba da omogući partnerima da pojačaju reforme i investicije kako bi značajno ubrzali proces proširenja i rast svojih ekonomija.
Srbiju je na sastanku predstavljala ministarka za evropske integracije Tanja Miščević, Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu, Albaniju i Kosovo šefovi diplomatija - Filip Ivanović, Elmedin Konaković, Igli Hasani i Donika Gërvalla-Schwarz - a Severnu Makedoniju zamenica ministra spoljnih poslova Fatmire Isaki.
Borrell je za vreme sastanka izjavio da EU želi da uključi Zapadni Balkan u njen proces donošenja odluka pre ulaska regiona u Uniju.
"Večeras predsedavam ministarskom sastanku EU-Zapadni Balkan, sa šest ministara iz tog regiona. Želimo da integrišemo region u naš proces donošenja odluka i pre pristupanja, uključujući odluke o spoljnoj i bezbednosnoj politici. Mesto Zapadnog Balkana je u EU", naveo je Borrell na mreži X.
Ministar spoljnih poslova Bosne i Hercegovine Konaković izjavio je posle sastanka da je "priča o proširenju sazrela unutar EU", čiji su zvaničnici "shvatili šta zapravo znači ruska agresija na Ukrajinu i kolika je to bezbednosna pretnja za region".
Konaković je rekao da prema otvaranju pregovora sa BiH najtvrđi stav imaju Francuska, Nemačka i Holandija, i ukazao da te zemlje najviše brinu određeni procesi u Skupštini Republike Srpske koji odstupaju od evropskih standarda.
On je kazao da na sastanku nije bilo puno reči o neformalnom dokumentu, takozvanom non-pejperu, koji su članice grupe "Prijatelji Zapadnog Balkana" ranije u ponedeljak predstavile na sastanku ministara spoljnih poslova članica EU.
Taj dokument je predstavilo sedam članica EU - Italija, Austrija, Hrvatska, Slovenija, Grčka, Češka i Slovačka, koje se zalažu za ubrzavanje pristupanja Zapadnog Balkana Evropskoj uniji i žele da približe zemlje regiona Uniji i pre njihovog ulaska u taj blok.
U dokumentu se, između ostalog, od Saveta ministara EU zahteva da zemlje Zapadnog Balkana najmanje jednom u šest meseci učestvuju na sastancima šefova diplomatija članica EU, a predlaže se i učešće zemalja Zapadnog Balkana na neformalnim sastancima ambasadora zemalja EU.
Na taj način "treba osigurati prilagođavanje zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici Evropske unije", navodi se u dokumentu.
"Pošto očekujemo da se naši partneri orijentišu prema spoljnoj politici EU, verujemo da bi ovakav intenzivniji dijalog produbio razumevanje za pozicije EU. Saradnja bi nam omogućila da de se odupremo pritisku izvana i ruskim i drugom štetnim narativima u regionu, koji su nespojivi sa vrednostima EU i međunarodnom poretku zasnovanom na pravilima", piše u dokumentu, prenosi Beta.
Sastanak se održao nekoliko dana nakon što je Evropska komisija objavila godišnje izveštaje o napretku zemalja Zapadnog Balkana.
U izveštajima je navedeno da države Zapadnog Balkana sarađuju i koordinišu u spoljnoj politici s EU, sa izuzetkom Srbije i donekle Bosne i Hercegovine.
Druge države, poput Albanije, Crne Gore i Severne Makedonije, skoro su potpuno prihvatili stavove EU, uključujući sankcije Rusiji zbog njene invazije na Ukrajinu.
Iako Kosovo nema formalnu obavezu, ono je podržalo i stavove EU u spoljnoj politici, uključujući i sankcije Rusiji, ocenila je EU.
