Evropska komisija (EK) usvojila je Evropski akt o slobodi medija, novi skup pravila za zaštitu pluralizma i nezavisnosti medija u Evropskoj uniji (EU).
Predložena Uredba uključuje, između ostalog, mere zaštite od političkog mešanja u uređivačke odluke i od nadzora. Fokus se stavlja na nezavisnost i stabilno finansiranje javnih medija, kao i na transparentnost medijskog vlasništva i raspodele državnog oglašavanja.
Takođe utvrđuje mere za zaštitu nezavisnosti urednika i otkrivanje sukoba interesa. Konačno, Zakon će se baviti pitanjem medijske koncentracije i stvoriti novi nezavisni Evropski odbor za medijske usluge, koji će se sastojati od nacionalnih medijskih vlasti.
Komisija je pored toga usvojila komplementarnu preporuku za podsticanje internih mera zaštite uređivačke nezavisnosti.
Skup pravila koje je usvojila EK obuhvata zaštitu uređivačke nezavisnosti, zabranu upotrebe špijunskog sofwera (spyware) protiv medija, adektavno finansiranje javnih servisa kako bi se obezbedila uređivačka nezavisnost, obavezu država članica da procene uticaj koncentracije medijskog tržišta na medijski pluralizam i uređivačku nezavisnost kao i zaštita medijskog sadržaja na onlajn platformama.
Prema usvojenom evropskom aktu o slobodi medija, od država članica EU će se zahtevati da poštuju efektivnu uređivačku slobodu pružalaca medijskih usluga i poboljšaju zaštitu novinarskih izvora.
Pored toga, pružaoci medijskih usluga će morati da obezbede transparentnost vlasništva javnim objavljivanjem takvih informacija i da preduzmu mere u cilju garantovanja nezavisnosti pojedinačnih uređivačkih odluka.
Usvojene su "snažne" mere zaštite od upotrebe špijunskog softvera protiv medija, novinara i njihovih porodica. Što se javnih servisa tiče, urebda predviđa da direktor i upravni odbor javnog servisa budu imenovani na transparentan, otvoren i nediskriminatorski način.
Usvojenim aktom, utvrdiće se novi uslovi za dodelu državnog oglašavanja medijima, kako bi ono bilo transparentno i nediskriminatorno.
Ovaj akt, će prema najavi, takođe poboljšati transparentnost i objektivnost sistema merenja publike, koji utiču na prihode od oglašavanja u medijima, posebno putem interneta.
Evropski akt o slobodi medija uključuje mere zaštite od neopravdanog uklanjanja medijskog sadržaja proizvedenog u skladu sa profesionalnim standardima.
Kako se navodi u saopštenju EK, u slučajevima koji ne uključuju sistemske rizike kao što su dezinformacije, veoma velike onlajn platforme koje nameravaju da uklone određene legalne medijske sadržaje za koje se smatra da su u suprotnosti sa politikom platforme moraće da obaveste pružaoce medijskih usluga o razlozima, pre nego što takvo uklanjanje stupi na snagu.
Akt o slobodi medija u EU je predstavila evropska komesarka za vrednosti i transparentnost, Vera Jourova koja je upozorila da godinama postoje različiti oblici pritisaka na medije.
"Krajnje je vreme da se deluje. Moramo uspostaviti jasne principe: nijedan novinar ne treba da bude špijuniran zbog posla; nijedan javni medij se ne sme pretvoriti u propagandni kanal. To je ono što mi danas predlažemo prvi put ikada: zajedničke garancije za zaštitu slobode medija i pluralizma u EU", izjavila je Jourova.
Thierry (Tijeri) Breton, komesar za unutrašnje tržište, je naglasio da medijske kompanije igraju vitalnu ulogu, ali su suočene sa padom prihoda, pretnjama slobodi i pluralizmu medija, pojavom veoma velikih onlajn platformi i mnoštvom različitih nacionalnih pravila.
"Evropski zakon o slobodi medija pruža zajedničke garancije na nivou EU kako bi se garantovao pluralitet glasova i da naši mediji mogu da rade bez ikakvog mešanja, bilo da su privatni ili javni. Novi evropski nadzornik će promovisati efikasnu primenu ovih novih pravila o slobodi medija i ekranizirati medijsku koncentraciju kako ne bi ometali pluralizam", izjavio je Breton.
Akt o slobodi medija usvojen u trenutku ozbiljnog ugrožavanja sloboda u EU
Evropska komisija takođe predlaže osnivanje novog nezavisnog Evropskog odbora za medijske usluge koji će se sastojati od nacionalnih medijskih vlasti.
Odbor će promovisati efikasnu i doslednu primenu okvira medijskog prava EU, posebno pomažući Komisiji u pripremi smernica o medijskim regulatornim pitanjima.
Takođe će moći da daje mišljenja o nacionalnim merama i odlukama koje utiču na medijska tržišta i koncentraciju medijskog tržišta.
Akt o slobodi medija u EU dolazi u trenutku kada i među državama članicama evropskog bloka ima slučajeva pokušja kontrole medija. Među državama koje se smatraju problematicnim su pre svega Poljska i Mađarska.
Evropski parlament je u četvrtak, 15. septembra, proglasio da se Mađarska više ne može smatrati demokratijom, što je prvi out u istoriji EU da se prinzjae da jedna država članica ne deli zajedničke demokratske vrednosti. Evropski zastupnici su prilikom glasnja zaključili da je Mađarska postala "izborna autokratija".
Međutim i ostale države članice EU se suočavaju sa sličnim problemima gde se pogoršalostanje sa slobodom medija.
Prema izveštaju reportera bez granica koji e izdat u mau ove godine, indetifikova je porast društvenih i političkih tenzija koje podstiču i novi mediji, te društvene mreže u Francuskoj, kao i potiskivanje nezavisnih medija "neliberalnim demokratijama" kao što je Poljska gde su, kako se navodi, vlasti konsolidovale kontrolu nad javnim emitovanjem i strategiju "ponovne polonizacije" medija u privatnom vlasništvu.
Prema istom izveštaju, Slovenija i Mađarska su pojačale "drakonske zakone" protiv novinara.
Akt posredno utiče i na Zapandi Balkan
Dva evropska komesara koji su predstavili usvojeni Akt o slobodi medija u EU su upozorili da bez obzira što se uredba odnosi na 27 država članica, i zemlje koje su u procesu pristupanja, uključujući one iz regije Zapadnog Balkana, će biti obavezane da se blagovremeno prilagode merama i zakonima.
"Jasno smo stavili do zanja da uključivanjem situacije u medijina po vladavini prava, mi smatramo da ocenjujemo situaciju u medijima kao suštinski element za procenu demokratije. Sloboda medija igra ulogu u procesu pristupanja koji je pod radarom u pregovorima o članstvu. Evropski akt o slobodi medija je signal za zemlje u prisutpanju da EU ide ka jačoj zaštiti medija i o tome će se raspravljati i verovatno zahtevati kroz (pristupne) pregovore", poručila je evropska komesarka za vrednosti i trasparentost, Vera Jourova.
Thierry Breton, komesar za unutrašnje tržište je poručio da EU ima instrumente da obezbedi da se i države kandidati pridrže pravilima EU.
"Zemlje u pristupanju su obavezane da ispoštuju pravila i pravnu stečevinu EU prilikom procesa članstva. Kada postate članice EU, morate da se pridržavate pravila i ova su pravila koje zemlje kandidati moraju ispuniti", rekao je evropski komesar za unutrašnje tržište.
