Dok se Ukrajinci odupiru ruskoj invaziji, mi moramo da ih podržimo, rekao je za Ukrajinski servis Radija Slobodna Evropa (RSE) visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu i bezbednosnu politiku, Žozep Borelj (Josep Borrell).
"To ima cenu za nas, ali mnogo manje od cene koju plaćaju Ukrajinci i, žao mi je što kažem, ruski narod", reči su Borelja.
"Ovaj rat je sramota za ceo svet. Ukrajince i Ruse košta više nego nas, ali ceo svet za to plaća visoku cenu: poskupljenje struje, energije, hrane, inflacija, niski ekonomski rast. Svi u svetu plaćaju posledice Putinove (Vladimir, ruski predsednik) odluke da napadne Ukrajinu", istakao je evropski komesar.
Tvrdi da Zapad mora da održava ravnotežu između vojne podrške Ukrajini, s jedne strane, ali ne bude smatran učesnikom u ratu, s druge.
"Ne želimo treći svetski rat i zato nismo direktno involvirani u sukob," naveo je Borelj.
Ocenio je da sankcije Zapada ne mogu preko noći da ostvare efekat, ali nanose veliku štetu Rusiji.
Smatra da je teško reći koliko će rat trajati, ali da treba razmišljati kako da se završi, poštujući teritorijalni integritet i suverenitet zemlje koja je napadnuta bez ikakvog opravdanog razloga.
RSE: Prva je godišnjica rata u Ukrajini. Možete li da se prisetite te noći 23. na 24. februar prošle godine. Kako ste saznali da je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu? Koja je bila Vaša prva reakcija kao visokog zvaničnika EU i kao čoveka?
Borelj: Pre godinu dana, u pet sati ujutro, zazvonio mi je telefon. Odmah sam pomislio da će mi saopštiti da je Kijev bombardovan. Zaista, glas sa druge strane telefona mi je preneo: "Kijev je bombardovan", a onda sam shvatio da se okreće nova stranica istorije i da ulazimo u dramatičnu situaciju.
Godinu dana kasnije, hiljade ljudi je izgubilo život. Ukrajina se uništava, civili se bombarduju. Infrastruktura je potpuno uništena: nema struje, nema vode. Ovo je tragedija za ukrajinski narod, ali i za ruski.
Desetine hiljada vojnika izgubilo je život, mnogo više ranjeno. To je takođe dramatična i tužna situacija za ruski narod, a ne za Putina i ljude iz njegovog okruženja, i ne znamo koliko će sve to trajati.
Sankcije nisu dovoljne, potrebna i brža vojna pomoć
RSE: Čuli smo da su neke države članice EU od početka sumnjale da je Ukrajina u stanju da odoli ruskoj invaziji, pretpostavljajući da će Kijev i Ukrajina u celini pasti. Koje države članice EU nisu verovale u opstanak Ukrajine, i kom ste taboru Vi, lično, pripadali?
Borelj: Niko nije očekivao da će se Ukrajina odupreti na način na koji to čini. Niko - Putin svakako ne. Bio je uveren da će za nekoliko sedmica biti u Kijevu. I, svakako, većina prijatelja Ukrajine je strahovala da ona neće moći da odoli. Ali, pokazalo se da ruska vojska nije tako dobra kao što se pretpostavljalo, a da su Ukrajinci mnogo hrabriji i spremniji da brane svoju zemlju.
Od prvog trenutka sam smatrao da ekonomske sankcije nisu dovoljne. Ne možete odgovoriti na brutalnu invaziju na jednu zemlju samo zabranom izvoza ili uvoza. Bilo je potrebno da se još nešto uradi, a to je pružanje vojne pomoći i zahvaljujući njoj, Ukrajina je uspela da se odupre.
Ulog Ukrajinaca je mnogo veći od oružja: uložili su svoj život, hrabrost, volju da se odupru i da postanu, da ostanu – ne da postanu, oni jesu – slobodna i nezavisna zemlja. I to je ono što moramo da činimo - više i brže.
Svet plaća cenu rata
RSE: Tačno je da je reakcija EU od početka bila bez presedana. Uvedene su moćne sankcije, takođe ste skoro u potpunosti isključili ruski gas, uveli embargo na naftu i pružili ste Ukrajini finansijsku i vojnu pomoć. Ipak, Ukrajina očekuje više. Dakle, šta EU može da učini više za Ukrajinu, ako je to tačno?
Borelj: Više istog. Više i brže: ekonomska podrška, vojna, obuka ukrajinskih vojnika, humanitarna pomoć, diplomatski kontakti sa trećim zemljama u svetu, sankcionisanje ruske ekonomije da bi se onemogućila da nastavi finansiranje rata.
To je ono što smo pokušavali da uradimo i moramo da nastavimo da radimo.
Neću da izmišljam točak. Samo da imamo neophodnu istrajnost i strateško strpljenje. Dok se Ukrajinci odupiru, mi moramo da ih podržimo.
To ima cenu za nas, ali mnogo manje od cene koju plaćaju Ukrajinci i, žao mi je što kažem, ruski narod.
Ovaj rat je sramota za ceo svet. Ukrajince i Ruse košta više nego nas, ali ceo svet za to plaća visoku cenu: poskupljenje struje, energije, hrane, inflacija, niski ekonomski rast. Svi u svetu plaćaju posledice Putinove odluke da napadne Ukrajinu.
RSE: Da li ste pravili procene uticaja sankcija na Rusiju?
Borelj: Gledajte, prošla godina je bila dobra za Rusiju, jer su skočile cene energenata. U julu-avgustu smo plaćali megavat/sat struje po 300 evra, što je od šest do deset puta više nego pre rata. Još zavisimo od ruskog gasa i nafte, kupujući ih i dalje po najvišoj ceni. Dakle, dobro su zaradili.
Ali, to se menja, jer više ne kupujemo. Rusija je izgubila glavnog klijenta za gas i neće dobiti drugog. Rusija gubi profit.
Pogledajte brojke: deficit u ruskom budžetu u januaru ove godine je za 14 puta veći nego u januaru prošle godine. Smanjuju se prihodi od nafte.
Rusija dobija 40 dolara za barel nafte tipa Ural 40, kada je nafta tipa Brent 80 dolara. Dakle, ruska trgovina je u padu i raste njen deficit.
Ruska ekonomija će imati pretrpeti udarac. Ali, to neće imati efekat preko noći. Potrebno je vreme. Ali, sankcije joj nanose veliku štetu.
Nastaviti podršku Ukrajini
RSE: Koliko će dugo, prema Vašoj proceni, Rusija biti u stanju da ratuje protiv Ukrajine?
Borelj: Nemam kristalnu kuglu. Ali, svakako, ruska ekonomija će biti oslabljena zbog sankcija. Izgubili su mnogo, vojska je izgubila mnogo vojnika, ali i opreme - više od 1.600 tenkova je uništeno. Nešto što Putin nikada nije mogao da zamisli.
Ali, na nesreću, izgledaju spremni da nastave rat jer gomilaju 300.000 vojnika na liniji fronta, dvostruko više nego što su imali na granici pre rata. I svi se pribojavaju da će krenuti kada se vreme prolepša.
Pokušaće da slome otpor Ukrajinaca. Zato moramo da nastavimo da ih podržavamo i držimo otvorena vrata za bilo koji mirovni proces koji bi neko mogao da pokrene.
RSE: Ukrajina bi smatrala potpunom pobedom ako vrati pod svoju kontrolu celu teritoriju unutar njenih međunarodno priznatih granica iz 1991. Ukrajinski predsednik (Volodomir Zelenski) smatra da bi to bilo moguće i ove godine. Koja je Vaša ocena?
Borelj: Normalno je da se Ukrajina bori za svoj teritorijalni integritet. Mi podržavamo princip teritorijalnog integriteta i Povelju Ujedinjenih nacija.
Ovde nije reč o nama i Ukrajnicima, već o Povelji UN-a u čijoj je osnovi poštovanje teritorijalnog integriteta svih država unutar njihovih međunarodno priznatih granica.
To je kamen temeljac našeg međunarodnog poretka zasnovanog na pravilima. A najvažnije pravilo je mirno rešavanje sukoba, poštovanje suvereniteta država i njihovog teritorijalnog integriteta. To, svakako, traži predsednik Zelenski.
Ne želimo treći svetski rat
RSE: Koliko su zemlje članice EU, koje poseduju borbene avione, blizu odluke da ispune zahtev Ukrajine?
Borelj: Pa, moramo da održavamo ravnotežu između vojne podrške Ukrajini, s jedne strane, i ne budemo smatrani zaraćenom stranom, učesnikom u ratu, s druge.
Ne želimo treći svetski rat i zato nismo direktno involvirani u sukob. Mi podržavamo jednu stranu, ali nismo deo rata, što stvara određenu ravnotežu i predostrožnost.
Moramo pažljivo proučiti nivo naše podrške. Međutim, po mom shvatanju, ova podrška mora biti onolika koliko je potrebna.
Vodi se debata da li treba da obezbedimo borbene tenkove? Da, obezbedićemo borbene tenkove. Da li treba da obezbedimo borbene avione, što je tražio predsednik Zelenski ovde u Minhenu?
Videćemo kako će države članice odgovoriti na ovaj zahtev. Ali, za sada da pošaljemo tenkove koje smo obećali, jer još nisu stigli na odredište, a trebalo bi brzo da budu tamo.
Razmišljati o odnosima sa Rusijom nakon rata
RSE: Da li je EU već skicirala plan kako održati mir na kontinentu nakon što Ukrajina pobedi? Kako će se nakon toga odnositi prema Rusiji?
Borelj: Rusija neće nestati. Rusija je velika nacija. Nemamo ništa protiv ruskog naroda koji takođe trpi i pati zbog ovog rata – gine, snosi ekonomske posledice. Rusija će biti na istom mestu i kada se rat završi.
Dakle, moramo da počnemo da razmišljamo kako da ponovo izgradimo mir i bezbednost u Evropi. To će morati da se desi jednog dana, što pre to bolje. Međutim, pitanje je ko će predstavljati Rusiju posle rata. Ko zna?
RSE: Da li će se to desiti u narednim godinama ili decenijama?
Borelj: Iskreno, ne znam. Postavili ste mi pitanje na koje ne mogu da odgovorim. Moj posao podrazumeva očuvanje jedinstva među državama članicama Evropske unije, svih 27 zajedno – što nije tako lako – da bi se dogovorili o sankcijama, vojnoj podršci, diplomatskim aktivnostima. To me zaokuplja.
Mir uz poštovanje teritorijalnog integriteta
RSE: Pojedini istoričari kritikuju Versajski sporazum, kojim je okončan Prvi svetski rat. Da li se slažete sa stavom da je Nemačka tada bila nepravedno tretirana jer je izgubila 20 odsto teritorije? Dakle, da li bi ova šema Versajskog ugovora funkcionisala u slučaju Rusije i Ukrajine?
Borelj: Versajski ugovor – kojim je svakako okončan Prvi svetski rat – možda je otvorio put za sledeći rat. Naime, Prvi svetski rat nije završen 1919, već je nastavljen do 1945.
Morali smo da učimo iz istorije, ali, još jednom, tu smo gde jesmo. Nalazimo se usred strašnog rata, u kome ginu nevini ljudi, civili zbog nastojanja Rusije da uništi njihovu zemlju jer nije u stanju da je osvoji.
Dakle, danas moramo da razmišljamo kako da završimo ovaj rat poštujući teritorijalni integritet i suverenitet zemlje koja je napadnuta bez ikakvog opravdanog razloga.
Kasnije ćemo videti. Moramo držati otvorena vrata za svaki mirovni proces koji poštuje ove principe.
Facebook Forum