Pojedine evropske države počele su da popuštaju mere izolacije u trenutku kada je broj umrlih od korona virusa na starom kontinentu dostigao skoro 100.000. Ipak, one počinju da ukidaju restrikcije, jer opada broj zaraženih.
Tako se u Nemačkoj, Češkoj i Danskoj otvorene manje radnje, a u Švajcarskoj, Norveškoj i Finskoj deo đaka se vraća u škole. Zbog pada broja smrtnih slučajeva u Evropi u ponedeljak su porasle akcije na berzama.
Međutim, ekonomske štete od pandemije su još nesagledive, pa je nafta pala na ispod 15 dolara za barel, što najniži nivo u poslednjih skoro 20 godina. U međuvremenu, Velika Britanija planira da testira metodu korišćenja krvi oporavljenih lica od korona virusa u tretmanu obolelih.
U svetu je zaraženo više od 2,4 miliona ljudi, a preminulo preko 165.000. U SAD je broj smrtnih slučajeva dostigao skoro 41.000.
Nemačka: Otvorene knjižare, garaže, autosaloni
Nemačka je nakon četiri nedelje napravila prvi korak ka popuštanju mera uvedenih zbog pandemije. Trgovinama površine do 800 kvadratnih metara zajedno sa autosalonima, prodavnicama bicikala i knjižarama bilo koje veličine, dozvoljeno je da ponovo rade od danas.
Škole su i dalje zatvorene, ali će se postepeno otvarati, dok će univerziteti moći da organizuju ispite.
U Nemačkoj je od korona virusa zaraženo još 1.775 ljudi od ukupno 141.672, saopšteno je iz Instituta Robert Koh, što znači da je broj zaraženih u padu drugi dan zaredom. Preminulo je još 110 obolelih, ukupno 4.404.
Otvaranje manjih radnji u skandinavskim zemljama
U Norveškoj je dozvoljen povratak dece u vrtiće. U toj zemlji od danas ponovo rade i stomatolozi, fizioterapeuti i optičari.
U Danskoj, gde su se u sredu deca vratila u osnovne škole – u ponedeljak su otvoreni frizerski kao i saloni za tetovaže i fizioterapiju, zatim stomatološke ordinacije i autoškole. Međutim, oni će morati da poštuju određene norme kao što su fizičko distanciranje, uklanjanje časopisa iz čekaonica, mogućnost pranja i dezinfekcije ruku, temeljno čišćenje i skraćeno radno vreme.
Manje radnje i škole postepeno se otvaraju i Švajcarskoj i Finskoj dok su Belgija, Grčka i Portugalija najavile da razmatraju planove za otvaranje ekonomije od maja.
Češka otvorila zelene pijace, razmatra se letovanje u Hrvatskoj
Češka je započela postepeno otvaranje u pet faza, nakon što su restriktivne mere uvedene 12. marta, među prvima u Evropi.
Pandemija u svetu, iz minuta u minut
Tako su u ponedeljak otvorene zelene pijace, zanatske i male radnje koji nisu u tržnim centrima, auto bazari, salone za pse i kućne ljubimce. Rad su obnovili i neki uredi državne uprave, profesionalni sportisti mogu da treniraju na terenima napolju a dozvoljene su i svadbe uz prisustvo do 10 ljudi.
Vodeći epidemiolog češkog Covid-19 tima Roman Primula izjavio je da će sigurno postojati izuzeci u zabrani Čeha da putuju u inostranstvo i da procena predsednika Miloša Zemana da će granice ostati zatvorene godinu dana ne znači da Česi neće moći već ove godine da letuju npr. u Hrvatskoj.
U Hrvatskoj svake godine letuje oko milion Čeha, odnosno skoro svaki deseti stanovnik ove zemlje.
Predsednik Češke Miloš Zeman izjavio je u nedelju uveče (19. aprila) u intervjuu za radio Frekvence 1 da preporučuje Česima da uživaju u lepotama svoje domovine jer smatra da bi granice trebalo da ostanu zatvorene još godinu dana. Međutim, saopštio da se on sam sprema u septembru u Moskvu na odloženu proslavu kraja Drugog svetskog rata.
Primula je rekao da se Zeman nije konsultovao sa timom lekara po čijim preporukama vlada odlučuje kako će ukidati restrikcije.
Česima je već od prošle sedmice dozvoljeno da izlaze iz zemlje na poslovna putovanja i u opravdanim slučajevima, kod lekara, da posete članove porodice u inostranstvu i ukoliko boravak ne traje duže od 24 časa ne moraju u 14-dnevnu samoizolaciju, odnosno kućni karantin.
Šef češke diplomatije Tomaš Petšiček je precizirao da bi građani mogli da putuju u susedne zemlje sredinom maja, u zavisnosti od epidemiološke situacije. Prema njegovim rečima, otvaranje šengenskih granica treba da bude koordinisano među članicama ovog prostora.
O daljim koracima u otvaranju granica raspravlja u ponedeljak (20. aprila) vlada češkog premijera Andreja Babiša koji je o eventualnom letovanju Čeha na Jadranu razgovarao prošle sedmice telefonom sa hrvatskim premijerom Andrejom Plenkovićem, s tim da detalje treba da razrade nadležni ministri i epidemiolozi iz obe zemlje.
Vrlo oprezni prema letovanju u određenim zemljama u kojima je kao u Češkoj epidemija virusa Covid-19 pod kontrolom, iako odmor na istočnoj obali Jadranskog mora ne isključuju, jesu šef Centralnog kriznog štaba i ministar unutrašnjih poslova Jan Hamaček i ministar zdravlja Adam Vojteh.
U Češkoj je nakon 172.6787 testova otkriveno od 1. marta do danas 6.787 ljudi zaraženih virusom korona, od čega je preminulo 188, a ozdravilo je 1.311, što je Hamaček označio kao zadovoljavajuće jer se dnevni broj novih zaraženih drži ispod 100.
Stoga predlaže već sada dalju liberalizaciju režima putovanja za zaposlene u prigraničnom području, gde bi ubuduće negativan test značio da ne moraju nakon povratka da ostaju u kućnom karantinu 14 dana kao do sada.
Oprez u Španiji, Italiji i Francuskoj
U Italiji, Španiji, Britaniji i Francuskoj – gde je preminulo 77.000 lica od ukupno 97.000 na starom kontinentu – opada ili je poravnan broj smrtnih slučajeva i obolelih.
Italijanska vlada razmatra delimično otvaranje malih radnji jer regionalne vlasti pritiskaju centralne u Rimu da to učini.
Iako je u Španiji u nedelju preminulo 410 lica, što je najmanji broj u poslednjih skoro mesec dana, za sada nema konkretnih planova za popuštanje restriktivnih mera. Premijer Pedro Sančez će razgovarati u ponedeljak sa liderom najjače opozicione Narodne partije Pablom Kasadom o usaglašenom, višepartijskom odgovoru na krizu. Kako piše list El Pais, Vlada Španije će predložiti u utorak osnivanje fonda EU sa 1,5 hiljadu milijardi evra u cilju podrške najteže pogođenim zemljama korona virusom.
Francuski premijer Eduard Filip potencira da "kriza nije okončana" u njegovoj zemlji, u trenutku kada je broj preminulih dostigao blizu 20.000.
Otvaranje plaža u Australiji
I vanevropske zemlje počinju da popuštaju ograničenja.
Tako se ponovo otvaraju tri plaže u Sidneju, jer je u tamošnjoj državi Novi Južni Vels zabeleženo samo šest novih slučajeva zaraze korona virusa.
U Australiji je zabeleženo 6.547 zaraženih virusom i 67 smrtnih slučajeva.
Pritisak u SAD u cilju otvaranja ekonomije
U SAD raste pritisak za otvaranje ekonomije. Tako je nekoliko hiljada konzervativnih demonstranata protestovalo u više saveznih država tražeći od predsednika Donalda Trampa i guvernera da popuste restriktivne mere u trenutku kada je broj nezaposlenih premašio 20 miliona.
Protesti su organizovani u nedelju u Arizoni, Koloradu, Montani i državi Vašington, nakon prethodnih sličnih skupova u nekoliko desetina država.
Trump je podržao demonstrante, a prošle sedmice obelodanio je plan za otvaranje ekonomije u tri faze.
Guverneri u nekoliko država započeli su raspravu za planiranje ponovnog otvaranja usred znakova usporavanja broja novoobolelih, ali ostale regije i dalje su pod strogim merama zaštite.
Guverner Kalifornije Gavin Njuzom (Newsom) prvi je izdao naredbu za zabranu kretanja, zatvarajući najmnogoljudniju američku državu od 19. marta.
Guverner Njujorka Endrju Kuomo (Andrew Cuomo) – gde je najveći broj obolelih i preminulih - najavio je da će produžiti restriktivne mere boravka do 15. maja, iako pandemija u toj državi usporava. Kuomo naglašava da će Njujork početi da ukida ograničenja tek kada se sprovede mnogo više testova, uključujući i one koji treba da pokažu koliko građana ima antitela protiv korona virusa, a ne samo broj zaraženih.
U Njujorku je skoro 250.000 zaraženih, blizu 14.000 preminulih. U SAD je oko 765.000 zaraženih i skoro 41.000 umrlih od korona virusa,
Nafta 15 dolara za barel
Međutim, ekonomske štete od pandemije su još nesagledive, pa je cena američke sirove nafte pala za 20 odsto na ispod 15 dolara za barel, što najniži nivo u poslednjih skoro 20 godina, bez obzira što su Rusija i SAD u međuvremenu postigle sporazum o smanjenju proizvodnje ovog energenta, što je trebalo da podstakne rast njegove cene.
Nafta je koštala početkom godine oko 65 dolara, ali je onda njena cena počela da dramatično pada zbog pandemije koja je gotovo zaustavila ekonomske aktivnosti. Tome je doprineo i spor Rusije i Saudijske Arabije, vodeće zemlje u kartelu OPEK o ograničenju proizvodnje. Nakon izostanka dogovora, obe zemlje su povećale snabdevanje tržišta ovim energentom što je dodatno oborilo njegovu cenu.
To je naročito pogodilo američke proizvođače nafte iz škriljaca, zato što su njihovi troškovi eksploatacije viši, pa su se na intervenciju Donalda Trampa Rijad i Moskva saglasili da ponovo ograniče isporuke na tržišta. Međutim, taj potez nije doprineo rastu cene nafte, zbog neizvesnosti oko dubine i trajanja ekonomske krize,
Novartis testira hidroksi hlorokin
Švajcarska farmaceutska kompanija Novartis je saopštila da je postigla sporazum sa SAD-om o ispitivanju hidroksi hlorokina, koji se decenijama koristi u lečenju malarije.
"Uviđamo važnost odgovora na naučno pitanje da li hidroksi hlorokin može biti koristan za pacijente koji su oboleli od Covid-19", saopštio je Novartis.
Ovaj preparat promoviše Donald Tramp nakon indicija da je pomogao bolesnicima u nekoliko slučajeva.
Međutim, za sada nema naučne potvrde o korisnosti ovog lega u borbi protiv korona virusa. Opit će se sprovesti na 440 hospitalizovana pacijenta.
Velika Britanija testira krvnu plazmu
U međuvremenu, Velika Britanija planira da testira metodu korišćenja krvi oporavljenih lica od korona virusa u tretmanu obolelih.
Odeljenje britanske Nacionalne zdravstvene službe za transplantaciju krvi(NHSBT) traži od lica koja su preležala Covid-19 da doniraju krv u cilju sprovođenja istraživanja. Ova institucija se nada da antitela, stvorena u organizmu lica koja su ozdravila, mogu da pomognu u suzbijanju virusa kod obolelih.
Sličan projekat je već započet u SAD, u koji je uključeno 1.500 bolnica.
Laboratorije širom sveta užurbano rade na razvijanju vakcine protiv korona virusa.
