Kancelarija Evropske unije (EU) u Bosni i Hercegovini (BiH) ocenila je u petak, 8. septembra, da je najava predsednika Republike Srpske Milorada Dodika o zabrani ulaska visokom predstavniku Kristijanu Šmitu (Christian Schmidt) u taj entitet još jedna provokaciju koja narušava ustavni okvir BiH.
"Inicijativa nije ni pravno utemeljena niti sprovodiva. Evropska unija podržava misiju visokog predstavnika i njegovu Kancelariju", navela je Kancelarija EU u BiH.
Dodik je 6. septembra izjavio da se sprema uredba o zabrani ulaska visokog predstavnika u Republiku Srpsku.
Odluku je već kritikovala ambasada SAD u BiH kao napad na "Dejtonski mirovni sporazum, ustavni poredak BiH i državu BiH".
Šmit je, kako je navela američka ambasada, odgovoran za sprovođenje civilnih aspekata Dejtonskog mirovnog sporazuma, koji zvaničnike obvezuje na saradnju s njim i uživa diplomatski status u celoj BiH prema Bečkoj konvenciji o diplomatskim odnosima.
Kancelarija EU navela je da u vreme kada je u BiH potrebno uložiti napore za evropske integracije, Dodik ističe podele i koristi zapaljivu retoriku.
"U vreme kada koalicija na državnom nivou ulaže napore u usvajanje zakona relevantnih za napredak na evropskom putu, žalosno je što predsednik Republike Srpske ponovo stavlja težište na podele, zapaljive i destabilizujuće poteze umesto na reforme koje nose stvarne koristi za građane", navela je kancelarija EU u BiH.
Dodik je rekao da će Šmit biti uhapšen ili deporotvan ako krene u Republiku Srpsku.
Ta najava usledila je nakon višemesečnog rasta tenzija u BiH zbog Dodikovog potpisivanja kontroverznih zakona.
Narodna skupština RS 27. juna usvojila je dva sporna zakona, koje je po redovnoj zakonodavnoj proceduri Dodik potpisao, te su objavljeni u Službenom glasniku RS.
Radi se o zakonima koji navode da se odluke Kancelarije visokg predstavnika više neće objavljivati u toj publikaciji, a time ni poštovati u tom entitetu BiH, kao i da se u RS više neće primjenjivati odluke Ustavnog suda BiH.
Šmit je svojim odlukama od 1. jula poništio oba zakona.
Zvaničnici RS-a na čelu s Dodikom osporavaju legitimitet visokog predstavnika, jer su se njegovom zvaničnom imenovanju u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija protivile Kina i Rusija. Druge zemlje su rekle da za to nije ni bilo potrebe.
Šmit je u poslednjem korišćenju bonskih ovlašćenja promenio i odredbe Krivičnog zakona BiH, proširivši ga tako da će se radnje kojima se narušava ustavni poredak tretirati kao krivično delo.
Kriminalizirano je i nepoštovanje odluka visokog predstavnika u BiH.
