Evropska unija je usvojila nova pravila u digitalnoj sferi u cilju obuzdavanja velikih tehnoloških kompanija kao što su Gugl i Fejsbuk.
Zvaničnici EU složili su se oko teksta Zakona o digitalnim tržištima bloka, kao deo dugo očekivane revizije njegovog digitalnog pravilnika. Taj akt, za koji su još potrebna druga odobrenja, nastoji da spreči tehnološke gigante da dominiraju digitalnim tržištima, uz pretnju ogromnih kazni ili čak mogućnost razdvajanja, odnosno usitnjavanja kompanije.
Na primer, kompanije se suočavaju sa strožim ograničenjima u korišćenju podataka ljudi za ciljane onlajn oglase — što je primarni izvor prihoda za Google i Facebook.
Nova pravila naglašavaju kako je Evropa postala globalni inicijator napora da se obuzda moć tehnoloških kompanija serijom antimonopolskih istraga, strogim propisima o privatnosti podataka i predloženim pravilima za oblasti poput veštačke inteligencije.
"Ono o čemu smo juče odlučivali započeće novu eru u tehnološkoj regulaciji", rekao je poslanik Evropske unije Andreas Švab na konferenciji za novinare u petak.
Evropska potrošačka organizacija ili BEUC pozdravila je sporazum, rekavši da će pomoći potrošačima stvaranjem pravednijih i konkurentnijih digitalnih tržišta.
Tehnološke kompanije su bile manje entuzijastične.
Epl (Apple) saopštio da je zabrinut da će delovi Zakona o digitalnim tržištima "stvoriti nepotrebne propuste u privatnosti i bezbednosti za naše korisnike, dok će nam drugi zabraniti da naplaćujemo intelektualnu svojinu u koju mnogo ulažemo".
Gugl je naveo da će proučiti tekst i sarađivati sa regulatorima na njegovoj primeni.
"Iako podržavamo mnoge ambicije DMA oko izbora potrošača i interoperabilnosti, i dalje smo zabrinuti da bi neka pravila mogla da smanje inovacije i izbor dostupan Evropljanima", saopštila je kompanija.
Amazon je saopštio da proučava šta pravila znače za njegove kupce. Facebook nije odgovorio na zahtev za komentar.
Zakon o digitalnim tržištima uključuje niz upadljivih revolucionarnih mera koje bi mogle da uzdrmaju način na koji velike tehnološke kompanije rade.
Velikim tehnološkim kompanijama ne bi bilo dozvoljeno da svoje proizvode ili usluge rangiraju više od onih drugih u rezultatima pretrage na mreži ili da ponovo koriste podatke prikupljene iz različitih usluga.
Lični podaci korisnika se ne mogu kombinovati za ciljane oglase osim ako se ne da "izričit pristanak".
Usluge za razmenu poruka i platforme društvenih medija moraju da rade zajedno kako bi izbegle dominaciju nekoliko kompanija koje su već uspostavile velike mreže korisnika. To otvara mogućnost, na primer, da korisnici Telegrama ili Signala mogu da razmenjuju poruke sa korisnicima VhatsApp-a.
Kriterijumi za definisanje "čuvara prolaza" (gate keeper), su podešeni tako da obuhvataju kompanije koje ostvaruju najmanje 7,5 milijardi evra (8,3 milijarde dolara) godišnjeg prihoda u Evropi u poslednje tri godine, imaju tržišnu vrednost od 75 milijardi evra, pružaju usluge u najmanje tri zemlje EU , i imaju 45 miliona korisnika i 10.000 poslovnih korisnika svake godine u bloku.
Prekršaji mogu biti kažnjeni ogromnim kaznama: do 10 odsto godišnjeg prihoda kompanije. Za ponovljeni prekršaj može biti izrečena novčana kazna do 20 procenata njegovog svetskog prometa. To bi moglo da vredi milijarde dolara za bogate kompanije iz Silicijumske doline.
Pregovarači iz Evropskog parlamenta i Saveta, koji predstavlja 27 zemalja članica EU, postigli su dogovor nakon višemesečnih pregovora. Sada treba da ga podrži Savet i Evropski parlament.
