Kosovo nema ni jednu legalnu obavezu da traži dozvolu za raspoređivanje policijske snage na Kosovu, uključujuċi i sever zemlje, potvrdili su zvaničnici Evropske unije (EU). Međutim, bez obzira na to, Brisel traži da zvanična Priština koordiniše sa EU policijske operacije na severu Kosova.
Peter Stano, portparol EU je za Radio Slobodna Evropa potvrdio da "ne postoji sporazum o dijalogu koji sprečava raspoređivanje specijalnih policijskih jedinica sa juga na sever".
On ipak podvlači da je "uobičajena praksa" da se blisko koordiniše sa međunarodnom zajednicom i da se o tome unapred obavesti KFOR. Stano navodi da o policijskoj akciji protiv krijumčarenja koju je preduzela kosovska policija u sredu, 13. oktobra, nije unapred obaveštena evropka misija EULEX, iako je ova evropska misija na Kosovu upravo iz razloga da pomogne vlastima u jačanju vladavine prava i stvaranju i podržavanju bezbednog i zaštićenog okruženja.
"Iako ne postoji zakonska obaveza da se to učini, to ima mnogo smisla i uobičajena je praksa - posebno kada je u pitanju tako osetljivo područje i u tako osetljivo vreme (nakon nedavne eskalacije oko registarskih tablica) - koordinirati ili barem unapred obavestiti, jer to može pomoći u sprečavanju izbijanja novih tenzija i nasilja", naveo je Peter Stano.
Naime, slanje policijskih snaga na sever Kosova u okviru akcije koja je preduzeta na 26 lokacija širom zemlje, izazvalo je reakcije zvaničnog Beograda, ali i lokalnog stanovništva na severu.
Prilikom akcije kosovsoke policije, došlo je do sukoba, a policija je upotrebila i suzavac kako bi rasterala demonstrante.
Deset povređenih službenika Policije Kosova, deset građana Severne Mitrovice koji su zatražili lekarsku pomoć, te osam uhapšenih osoba - epilog je incidenata izbilih u sredu ujutro (13. oktobar) tokom akcije Policije i Carine Kosova usmerene protiv krijumčarenja.
Pitanje slanja specijalnih snaga kosvoske policije (ROSU) na sever Kosova je u više navrata pokrenuli politčari iz Srbije. U decembru 2018. godine je ministar odbrane Srbije Aleksandar Vulin izjavio da je "više nego jasno da ni ROSU ni bezbednosne snage ne mogu da ulaze na sever bez saglasnosti Srba na severu Kosova".
Za razliku od policije, Kosovo je obavezano da za slanje Kosovskih Bezbednosnih Snaga (KBS) na severu, dobije dozvolu komandanta KFOR-a. Ovo je obaveza koju je Kosovo, 2013. godine preuzelo prilikom razmene pisama između tadašnjeg premijera Hashima Thacija (Hašim Tači) i bivšeg generalnog sekretara Andreasa Foga Rasmusena.
Visoki predstavnik Evropske unije (EU) za spoljnu politiku i bezbednost Josep Borrell (Žozep Borelj) je u toku policijske akcije 13 oktobra objavio tweet kojim je zatražio "hitan prekid nasilnih incidenata na severu". Ocenio je da su neprihvatljive "jednostrane i nekoordinsane akcije koje ugrožavaju stabilnost".
Međutim, za NATO, kosovske vlasti su 13. oktobra sprovele "operaciju sprovođenja zakona širom Kosova". Tako su izjavili zvaničnici iz sedišta alijanse potvrdivši da je KFOR unapred bio obavešten o raspoređivanju kosovskih policijskih snaga širom Kosova uključujuċi i sever.
Specijalnse policijske snage Kosova (ROSU) su i ranije raspoređivane na severu. 2018. godine, ove snage su preduzele akciju i uhasile više osoba u vezi sa ubistvom lidera kosovskih Srba na severu, Olivera Ivanoviċa.
Godine 2019. je takođe ROSU bio prisutna na severu prilikom akcije protiv krijumčarenja.
Pre 13. oktobra, ove specijalne snage su bile prisutne samo par dana ranije, kada je kosovska vlada uvela mere reciprociteta sa Srbijom za registraske tablice za vozila koja ulaze na Kosovo, što je bilo iazazvalo nove tenzije na severu.
ROSU se povukao sa severa 2. oktobra kada je počela primena dogovora koji je postignut između Beograda i Prištine o deesakalaciji.
