Etiopija na ivici građanskog rata

Godinu dana pošto je dobio Nobelovu nagradu za mir premijer Etiopije Abij Ahmed poslao je vojsku da reaguje u regionu Tigraj. Zemlja je na ivici građanskog rata koji ne samo što bi ugrozio njen ekonomski razvoj i opstanak, već bi mogao da destabilizuje čitav Rog Afrike, strateški region koji je inače jedan od najturbulentnijih delova sveta, pišu svetski mediji.

Sudbina Jugoslavije?

Etiopski premijer pre jedva godinu dana dobio je globalne pohvale s Nobelovom nagradom za mir zbog dogovora sa susednom Eritrejom i demokratskih reformi posle višedecenijske represije u svojoj zemlji. U sredu, 4. novembra, Abij Ahmed je pokazao radikalno drugačije lice najavom opsežne vojne operaciju protiv jednog od etiopskih regiona, piše Njujork tajms (The New York Times).

Abijeva ratoborna deklaracija ustalasala je region budeći strahove da Etiopija iznenada klizi ka destruktivnom građanskom ratu, dok je pažnja sveta fokusirana na američke predsedničke izbore, ističe list. Ubrzo pošto su u oblasti Tigraj prekinute internet i telefonske veze Abij je najavio da tamo raspoređuje vojsku i uvodi vanredno stanje, praktično izolujući tu oblast od ostatka Etiopije.

Premijer Etiopije je rekao da su njegov potez iznudili lideri u Tigraju tvrdeći da su "prešli poslednju crvenu liniju". Abij je optužio Tigrajski narodni oslobodilački front (TPLF), koji upravlja regionom, da je organizovao napad na važnu bazu etiopske vojske, s ciljem da otme artiljeriju i drugo oružje.

Abij je dobio pohvale za pokušaj modernizacije zemlje, dopuštanjem većih sloboda i ambicioznim programom ekonomskog rasta, ali analitičari i diplomate, kako navodi Njujork tajms, sada upozoravaju da je njegov pokušaj da učvrsti moć kockanje s visokim ulozima koje rizikuje da Etiopiju, kao stožer Roga Afrike, uvede u period neizvesnosti i nasilnog previranja s potencijalno katastrofalnim ishodima.

Pojedini analitičari upozoravaju i da je Etiopija u opasnosti da se raspadne poput Jugoslavije 90-ih, ukazuje list i dodaje da se zabrinutost proširila i u Ujedinjenim nacijama koje su izrazile "uznemirenost" i založile se za trenutnu deeskalaciju.

Višemesečne tenzije

Angažovanjem oružanih snaga eskalirale su tenzije koje su mesecima tinjale između premijera Etiopije i vladajuće stranke u Tigraju, piše Tajms (The Times), ističući da je Etiopija na ivici građanskog rata nakon što je Abij poslao trupe da odgovore na navodni napad separatističkih snaga na vojnu bazu.

Tigrejci čine pet odsto od 110 miliona stanovnika Etiopije, ali već dugo imaju značajan uticaj u zemlji, objašnjava Tajms. TPLF je dominirao politikom i snagama bezbednosti od 1991. do 2018. kada je izabran Abij, posle čega je oslabila moć te partije, što je dovelo do toga da neki smenjeni tigrajski zvaničnici smatraju da su proganjani.

Dok stižu izveštaji o borbama u glavnom gradu Tigraja, lider regiona Debretsion Gebremihael rekao je da je Abijeva vlada pokušava da kazni lokalne zvaničnike zbog organizovanja izbora za region u septembru, navodi Tajms, ukazujući da su izbori održani uprkos odluci centralne vlade da se odlože sva glasanja zbog pandemije COVID-19.

Vlasti u Tigraju takođe tvrde da je severna komanda federalne vojske, koja je stacionirana u regionu, prebegla na njenu stranu. U toj oblasti je smešten veliki deo osoblja i opreme federalne vojske, što je nasleđe brutalnog rata sa Eritrejom 1998-2000.

Sukob na severu Etiopije je jedan od nekoliko regionalnih sukoba koji prete da razdore zemlju koja se nalazi u jednom od najturbulentnijih regiona u svetu. Amnesti internešnal (Amnesty International) u nedelju, 1. novembra, izvestio je da su najmanje 54 osobe iz etničke grupe Amhara ubijene u napadu na školu u zapadnom regionu Oromia.

Pretnja ekonomskom razvoju

Sukob u Tigraju bi mogao da destabilizuje jednu od ekonomskih razvojnih priča u Africi koja je najviše obećavala, piše Fajnenšl tajms (The Financial Times), ukazujući da je Etiopija, mada se povezuje s gladi tokom 80-ih, postala izvor nade na kontinentu.

Pod prethodnom koalicionom vladom, koja je vladala zemljom 27 godina do 2018, ekonomija je beležila rast od gotovo 10 odsto godišnje tokom otprilike dve decenije. Iako je Etiopija još uvek siromašna, godine rasta transformisale su njene perspektive, poboljšavajući infrastrukturu, zdravstvo i obrazovanje, s razvojem mogućnosti da dođe da statusa zemlje srednjeg dohotka.

Ekonomskia korist od reformi bi, međutim, mogla biti dovedena u opasnost sukobima, ocenjuje Fajnenšl tajms. Abijeva vlada je predložila da se uspešan razvojni model u kojem dominira država prilagodi otvaranjem prema privatnom kapitalu, ali s etničkim tenzijama strani investitori će verovatno sačekati s ulaganjima.

Šire posledice

Etiopija koja je sa 110 miliona stanovnika druga najmnogoljudnija afrička zemlja, takođe je najvažnija sila na Rogu Afrike, ističe Fajnenšl tajms uz upozorenje da bi oružani sukob u toj državi mogao da prenese nestabilnost širom regiona.

Pošto Etiopija dominira Rogom Afrike ono što se dešava u toj zemlji, ukazuje britanski list, često utiče na događaje u Somaliji, Južnom Sudanu i Eritreji, koja se graniči s Tigrajem.

Etiopija je takođe u sporu s Egiptom oko izgradnje Brane velike etiopske renesanse za koju Kairo tvrdi da predstavlja egzistencijalnu pretnju svojim potencijalom da promeni tok Nila od kojeg on zavisi.

I Volstrit džurnal (The Wall Street Journal) takođe ocenjuje da bi eskalacija tenzija federalne vlade s jednom od najmoćnijih etničkih grupa u zemlji mogla odjeknuti strateški važnim regionom Roga Afrike.

Kao druga zemlja Afrike po broju stanovnika, Etiopija ima jednu od najmoćnijih vojnih snaga u regionu i njene trupe se, kako ukazuje američki list, u susednoj Somaliji bore protiv ekstremista terorističke organizacije Al-Šabab.

Interni sukob u Etiopiji mogao bi, kako ukazuje Volstrit džurnal, da skrene pažnju, a s tim i njene trupe, od borbi s Al-Šababom i time destabilizuje region, u kojem, pored pobune u Somaliji, Južni Sudan izlazi iz građanskog rata, a Sudan nastavlja da se suočava s nasleđem dugogodišnjeg svrgnutog autokrate Omara al-Bašira.