S naporima vlada širom sveta da ublaže mere ograničenja i što pre otvore svoje ekonomije, sve se više pribegava aplikacijama na telefonima za praćenje širenja korona virusa, što nameće brojne tehnološke izazove, ali i etička pitanja prioriteta zaštite privatnosti u odnosu na zaustavljanje bolesti od koje je umrlo više od 200.000 ljudi, pišu svetski mediji.
Deo šire strategije za povratak normalnosti
Aplikacije za praćenje kontakata se sve više koriste širom sveta, ali se postavlja pitanje da li će ljudi u demokratskim državama s fokusom na zaštitu privatnosti zaista želeti da instaliraju te programe, ukazuje američka televizija NBC njuz (NBC News).
Dok SAD, Velika Britanija i Evropa počinju planiranja za ublažavanja ograničenja, aplikacije za praćenje kontakata koje su samo pre nekoliko nedelja bila tehnološka mogućnosti, sada su, kako navodi, američka televizija, blizu realnosti i sve prihvaćeniji deo šire strategije - kako se vratiti nečemu nalik na normalni život.
Zdravstvene vlasti i programeri se nadaju da zajedno s obuhvatnim testiranjima i klasičnim razgovorima s ljudima pozitivnim na virus, aplikacije za praćenje mogu ograničiti prenošenje virusa, dodaje NBC njuz.
Pored Australije koja je ove nedelje uvela takvu aplikaciju, one su već korišćene u Singapuru, Kini i Izraelu s mešovitim uspehom i ponekad agresivnim prikupljanjem podataka, podvlači televizija i ukazuje da sistemi predloženi u SAD i Evropi pokušavaju da sačuvaju privatnosti čuvanjem podataka na telefonu, bez slanja mnogo informacija na centralne servere.
Očekuje se da će poslanici u Francuskoj ove nedelje glasati o planu za pokretanje aplikacije, dok se na tome radi i u Velikoj Britaniji, Švajcarskoj i drugde. U SAD federalne vlasti se još nisu izjasnile kako bi se te aplikacije mogle koristi, ali su neke savezne države već pokrenule probne verzije aplikacija.
U Evropi i SAD se sve više prihvata korišćenje Blutut (Bluetooth) tehnologije kao centralnog dela aplikacije za praćenje kontakata, čime se meri blizina s drugim telefonima umesto prikupljanja podataka o lokaciji s mreža mobilne telefonije.
U Australiji je prvog dana posle uvođenja, aplikaciju COVIDSafe instaliralo dva miliona ljudi, prenosi Blumberg (Bloomberg).
COVIDSafe beleži "digitalno rukovanje" mobilnih telefona preko Blututa i ako se neko zarazi virusom, zdravstvene vlasti mogu pratiti ko je bio na 1,5 metara od te osobe 15 ili više minuta.
Australijska Vlada, kako ukazuje Blumberg, treba da prevaziđe zabrinutost za privatnost da ubedi ljude da koriste aplikaciju i navodi da najmanje 40 odsto do 26 miliona stanovnika mora da je instalira da bi se ostvario uspeh. Prema skorašnjoj anketi, od 1.000 ispitanih njih 45 odsto je reklo da je spremno da koristi aplikaciju, dok je 28 odsto reklo da neće.
Slična aplikaciju u Indiji je ostvarila rekord po brzini kojom ju je instaliralo 50 miliona korisnika, uprkos brigama o privatnosti, ističe Blumberg. Neke zemlje poput Singapura, koje su pribegle sličnoj tehnologiji, kažu da je praćenje kontakata strogo ograničeno na kontrolu bolesti i da neće biti upotrebljena za nametanje ograničenja ili karantina, dok indijska verzija ima mogućnost i za to.
Australijske vlasti naglašavaju da će podaci iz COVIDSafe koristiti samo zdravstveni zvaničnici i da im policija neće imati pristup.
Napori tehnoloških giganata
Epl (Apple) i Gulg (Google) su izneli tehničke detalje svojih oruđa koje planiraju da objave sledećeg meseca kako bi se preko telefona omogućilo praćenje izloženosti korona virusu, pokušavajući i da reše problem s kritikama o zaštiti privatnosti i nivoima detalja koji se mogu naći u podacima prikupljenim na mobilnim uređajima, piše Indipendent (The Independent).
Mnoge vlade i druga zvanična tela takođe ubrzano rade na razvoju svojih verzija aplikacija, ali će, kako ističe britanski list, morati da se oslone na oruđa Epla i Gugla da osiguraju da te aplikacije budu potpuno efikasne. Bez podrške tih kompanije i njihovih operativnih sistema, aplikacije bi mogle biti suočene s tehničkim ograničenjima. Na primer, da ekrani moraju biti uključeni da bi aplikacija bila aktivna.
Epl i Gugl predložili su sistem koji će identifikovati korisnike preko nasumice generisanih brojeva dok će takozvani "metapodaci", poput snage Blutut signala i modela telefona, biti enkriptovani zajedno s primarnim podacima o tome pored koga su bili. Vreme izloženosti, odnosno koliko su dva telefona bila blizu jedan drugog, biće zaokruženo na petominutne intervale.
Kompanije su takođe nastojale da ublaže zabrinutost zdravstvenih stručnjaka da će sistemi biti neefikasni, pošto signal Blututa može proći kroz neke zidove pa može biti detektovan i kada je kratkotrajan i slab, zbog čega postoji bojazan od lažnih alarma od suseda u stanovima pored ili prolaznika u javnom prostoru. Epl i Gugl navode da će obezbediti podatke o nivoima jačine Blutut signala kako bi se bolje procenila udaljenost dva telefona.
Centralizovani i decentralizovani model
U razvoju aplikacija istakla su se dva modela – centralizovani kakav zastupa britanska Vlada sa slanjem podataka s telefona na centralni server, i decentralizovani koji predlažu Gugl i Epl u kojem bi se većina procesa odvijala na uređajima korisnika, objašnjava BBC.
Tehnološki giganti veruju da će njihov predlog obezbediti više privatnosti i ograničiti mogućnosti vlasti ili hakera da iskoriste logove na kompjuterskim serverima da prate određene pojedince i identifikuju njihove društvene kontakte, dok, kako ističe BBC, britanska zdravstvena služba veruje da će centralizovani sistem dati više uvida u širenje COVID-19.
Švajcarska, Estonija i Austrija, kao i neke panevropske grupe zalažu se za decentralizovan sistem. Nemačka je bila sklona centralizovanom sistemu, ali je vlada u Berlinu u nedelju objavila da se predomislila i da ide na "snažno decentralizovani pristup". Time je Francuska ostala kao jedan od retkih glasnih pobornika centralizovanog sistema, dok je Evropska komisija naznačila da su prihvatljiva oba modela.
Razlika u dva pristupa ima i posledice na energetsku efikasnost, ukazuje BBC. Američke kompanije nastoje da omoguće da se digitalno rukovanje dva telefona odvija u pozadini bez aktiviranja uređaja. S druge strane, britansko rešenje podrazumeva da se aplikacija "probudi" u pozadini svaki put kada telefon detektuje da drugi uređaj ima isti softver. Neophodne operacije se brzo odvijaju pre nego što se telefoni vrati u stanje mirovanje, ali ipak utiču na potrošnju baterija.
Novo sučeljavanje Silicijumske doline i vlada
Dok vlade razmatraju prednosti i mane efikasnosti tehnoloških rešenja za praćenje pandemije i privatnosti, aplikacije za korona virus stvaraju opasnost od stvaranja država nadziranja, ukazuje Fajnenšl tajms (The Financial Times).
Epl i Gugl su posle više od decenije neprijateljstava krenuli u saradnju s ciljem da omoguće praćenje kako bi se pomoglo izolovanje zaraženih i otvaranje kompanija, ali, kako ističe list, dok prednost daju privatnosti nad centralizovanim nadzorom, tehnološki giganti otvaraju novi mogući sukob Silicijumske doline i vlada širom sveta. Ishod tog sučeljavanja može odrediti koliko će svet brzo ukinuti mere ograničenja i vratiti se u normalnost pre nego što bude gotova vakcina za COVID-19.
Pojedini aktivisti brinu da bi aplikacije mogle početi da se koriste samo za praćenje kontakata, ali da će završiti kao de fakto "imunitetski pasoši" sa zahtevima građanima da pokažu svoj zdravstveni status sa svojih telefona, pre nego što uđu u javni prevoz ili prisustvuju fudbalskoj utakmici. S druge strane, ukazuje Fajnenšl tajms, neki veruju da je ekstenzivan sistem nadzora opravdan u situaciji kada COVID-19 ubija stotine hiljada ljudi i paralizuje globalnu ekonomiju.
Epl i Gugl insistiraju da njihove tehnologije neće moći da koriste zdravstvene službe koje se ne pridržavaju njihovih smernica o privatnosti. U nadi da će ubediti što više ljudi da koriste njihova oruđa, tehnološki giganti zabranjuju ekstenzivan nadzor i žele da pojedinci mogu da biraju da li će koristi aplikaciju.
Napori za uvođenje aplikacija nameću ogromnu etičku dilemu, ukazuje britanski list. Najefikasnije oruđe praćenja kontakata potpuno bi ignorisalo brige oko privatnosti: aplikacije bi bile obavezne, svaki korisnik bi bio identifikovan i ljudi bi bili praćeni svuda gde idu. Mogućnost Kine da izravna krivu zaraženih je donekle potvrdila kako autoritarne vlade mogu iskoristi tehnologiju za suzbijanje virusa, dok, kako ističe Fajnešl tajms, Zapad nastoji da ponovi kineski uspeh, ali bez prelaženja u totalitarnu državu.