Vest da je vlada Srbije prihvatila ponudu Esmarka i da će čeličana, dve godine nakon što je Smederevo napustio američki US Steel dobiti novog strateškog partnera, u tom gradu od oko 65.000 stanovnika u kome je čeličana najveći industrijski pogon, dočekana je sa radošću. Isto je i sa zaposlenima. Prema rečima Milete Gujaničića, predsednika Nezavisnog sindikata metalaca "Železare Smedrevo", radnici u ovoj prodaji vide „novu šansu“.
„Što se tiče zaposlenih i njihovih komentara i svega što se veže za železaru po saznanju da je Esmark novi vlasnik, primljeno je sa velikim oduševljenjem iz više razloga. Jedan od razloga je što je Esmark korporacija slična onoj koja je sa nama radila osam, devet godina, to je US Steel. Procedure su im iste ili slične, a ono što posebno raduje zaposlene jeste što će ljudi iz Esmarka, kao i ljudi iz US Steel znati više da poštuju radnike i biće relaksirani kada su u pitanju pritisci od tog nekog najnižeg, našeg, srpskog menadžmenta. Tako da su radnici, što se toga tiče, oduševljeni“, rekao je Gujaničić.
Na tender za privatizaciju stigle su tri ponude od kojih je validna bila samo ona kompanije Esmark. Detalji prodaje u kojoj će novi strateški partner preuzeti četiri petine smederevske železare nisu međutim saopšteni. Jedino što se o namerama Esmarka zna jeste ono što je nakon zvaničnog obaveštenja o pobedi na tenderu rekao njihov osnivač i prvi čovek, Džejms Bušar. Prema njegovim rečima, u srpsku čeličanu će, u narednih nekoliko godina, uložiti 400 miliona dolara, od toga 28 miliona u 2015. godini. Neće biti otpuštanja, pokrenuće drugu visoku peć koja već neko vreme ne radi, a ulagaće i u centralnu fabriku. "Po okončanju transakcije, naš tim će se odmah posvetiti planu revitalizacije Železare", poručio je Bušar.
U sindikatu metalaca su ipak nepoverljivi i nadaju se da će za radnike ispregovarati dobre uslove. „Od naše administracije, Esmarku kažem: ’Bravo’, a mi ćemo sa njihovim predstavnicima, u ovim danima do 31. januara, pokušati da koliko – toliko nešto poboljšamo za zaposlene“, kaže Mileta Gujaničić.
Kod pojedinih stručnjaka međutim, sumnju budi to što je, kako kažu, javnosti nepoznat postupak prodaje železare i uslovi pod kojima se ona vrši. Tako ekonomista Mahmud Bušatlija ukazuje da bi bilo u redu da i građani saznaju šta je to vlada usvojila. Bušatliju interesuje i kako je kompanija Esmark, koja je, kako je naveo ispod ranga nekadašnjeg vlasnika, US Steel, našla interes da kupi Železaru kada US Steel nije uspeo da je zadrži.
„Vrlo je teško očekivati da se nešto promeni u radu te železare u odnosu na to kako je to radio US Steel. Pre svega, US Steel je malo veća i ozbiljnija kompanija jer je specijalizovana samo za čelik, a ovima su čelični proizvodi jedna od delatnosti, tako da ukupno poslovanje te firme ne pokazuje pravo stanje u čeličnom delu firme. Takođe, tržište se nije ni malo promenilo na bolje, čak se malo i ponovo zaoštrava situacija na tržištu, naročito na tržištu crnih limova koje mi proizvodimo u Smederevu. Tako da ja ne vidim način na koji bi način Esmark sada mogao da bolje posluje od US Steel“, rekao je Bušatlija.
Traženje partnera za smederevsku železaru traje od januara 2012. godine, kada ju je vlada Srbije od US Steel otkupila za simboličnu cenu od jednog dolara. Od 2012. do danas, raspisana su dva tendera, na koje se nije javio ni jedan ponuđač, a vlada proizvodnju trenutno pomaže sa 10 miliona dolara mesečno.
Međutim, po Sporazumu o stabilizaciji i priduživanju, država od 1. februara više neće moći da finansira tog gubitaša, pa bi se moglo reći da je “uhvaćen poslednji voz” za prodaju čeličane. U tom svetlu, kako javlja naš dopsinik iz Brisela, Rikard Džozvijak, Evropska komisija sa velikom pažnjom prati šta će sadržati predstojeći plan restrukuriranja.
“Evropska komisja na prodaju gleda pozitivno, ali ipak imaju nekoliko detalja koje bi želeli da razjasne. Na primer, plan restrukturiranja će se posmatrati kroz sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, kojim su definisani odnosi EU i Srbije. Srbiji je dozvoljeno da pomaže industriju čelika, ali samo do 1. februara 2015. godine. Kao što znate, većini država – članica EU nije dozvoljeno da daje tu vrstu državne pomoći. Veoma je važno to što Evropksa komisija pozitivno gleda na ovu prodaju, ali Srbija, u svom planu restrukturiranja, mora da pruži uveravanja da neće nastaviti da daje državni novac, s obzirom da je to sada vredno preduzeće koje može da stoji na sopstvenim nogama bez pomoći zvaničnog Beograda.”
Poslovanje Železare Smederevo sa gubicima u prethodnim godinama stvorilo je troškove, koji, po procenama, iznose oko pola milijarde evra. Ekonomista Mahmud Bušatlija ukazuje da je zato važno da država, prilikom prodaje državnog kapitala, na sebe ne preuzme i troškove.
“Postoji rizik da će pasti na grbaču stanovnika, dakle da će se to prevaliti na troškove života, na obaveze da mi pokrivamo neke troškove u kojima praktično ne učestvujemo. Tako da, ja bih voleo da konačno vidim šta je dogovoreno i šta će to biti ugovoreno sa Esmarkom, jer trebamo imati u vidu činjenicu da su, koliko mi se čini, akumulirani dugovi Smedereva negde preko 450 miliona evra. Dakle, ukoliko država preuzme na sebe da će vratiti te dugove, naš ukupni, javni dug će u jednom momentu skočiti za tih 450 miliona i opteretiti građane za toliko”
Vlada Srbije i Esmark ove nedelje počinju pregovore o svim detaljima strateškog partnerstva, nakon kojih bi trebalo da bude zaključen ugovor o prodaji, a javnost da sazna sve detalje ovog posla.
