U najnovijim sukobima Izraela i Palestinaca, najžešćim u poslednje četiri godine, ubijeno najmanje 18 ljudi. Izrael proglasio vanredno stanje na jugu zemlje.
Izrael je počeo da pomera trupe ka pojasu Gaze i šalje vojne pozive rezervistima, zbog moguće kopnene ofanzive na palestinsku teritoriju. Najmanje desetak kamiona sa tenkovima i oklopnim vozilima viđeno je u četvrtak uveče kako se kreću ka graničnoj oblasti sa Gazom, dok se vojnici prevoze autobusima.
Ministar odbrane Ehud Barak objavio je da je dao ovlašćenje vojsci da pozove rezerviste za moguću operaciju na Gazu. Vojska je saopštila da bi na taj način moglo da bude angažovano oko 30.000 vojnika.
Vojni zvaničnici naveli su da su ti koraci priprema za moguću kopnenu operaciju, ali da još nije doneta odluka za ulazak u Gazu.
Najmanje dve rakete ispaljene su u četvrtak naveče na područje grada Tel Aviva. Povreda i štete nije bilo. Izraelski vojni portparol brigadni general Joav Mordehaj rekao je da rakete nisu udarile tlo. U nekim izveštajima se navodi da su pale u more.
Palestinski Islamski džihad je preuzeo odgovornost za napad. Istovremeno su naglasili da je to prvi put da se prava sirena začula u Tel Avivu od Zalivskog rata početkom 1990-tih godina.
Lider Hamasa Haled Mešal pozvao je, u međuvremenu, Palestince da "nastave da pružaju otpor" Izraelu. Izrael je istovremeno odobrio regrutovanje rezervista kako bi proširio operaciju u pojasu Gaze.
U izraelskim vazdušnim udarima na pojas Gaze u poslednja 24 sata ubijeno je najmanje 13, a ranjeno 120 Palestinaca, dok je na izraelskoj strani poginulo troje ljudi, a ranjeno petoro, od kojih troje dece, kada je raketa ispaljena iz pojasa Gaze pogodila stambenu zgradu na jugu Izraela.
Među ubijenima je i komandant vojnog krila Hamasa Ahmed al Džabari.
S palestinske teritorije je ispaljeno oko 250 raketa, dok je Izrael u sredu uveče i u četvrtak izveo više od 150 vazdušnih udara na pojas Gaze.
Nasilje je eskaliralo posle ubistva komandanta vojnog krila Hamasa Ahmeda Džabarija u sredu u napadu izraelske vojske iz vazduha. Na njegovoj sahrani u Gazi se u četvrtak okupilo više hiljada ljudi. Visoki zvaničnici Hamasa nisu, međutim, prisustvovali sahrani iz straha za sopstvenu bezbednost.
Džabari je najviši zvaničnik Hamasa ubijen posle velike izraelske ofanzive na pojas Gaze, započete krajem 2008. godine, u kojoj je poginulo 1.400 Palestinaca i 13 Izraelaca.
Savet bezbednosti UN sastao se u četvrtak kako bi razmotrio situaciju nakon izraelske vojne akcije u Gazi. Međutim, na sednici nije doneta nikakva odluka. Kako prenosi AP, sastanak je reakcija na zahtev i pismo egipatskog ambasadora Mutaza Halila.
Generalni sekretar UN Ban Ki-mun saopštio je prethodno da je razgovarao sa egipatskim predsednikom Mohamedom Morsijem o "zabrinjavajućoj eskalaciji nasilja u južnom Izraelu i Gazi i potrebi da se to spreči". On je pozvao Izraelce i Palestince da se vrate za pregovorački sto.
FOTOGALERIJA: Novi napadi na Gazu
Međunarodna zajednica je ostala podeljena oko najnovijih sukoba na Bliskom istoku pošto su SAD i Velika Britanija stale na stranu Izraela, dok su Rusija i mnoge arapske zemlje, među kojima Egipat, podržale palestinsku stranu.
Američki predsednik Barak Obama poručio je da podržava pravo Izraela na odbranu i osudio palestinske raketne napade.
Rusija je, s druge strane, osudila Izrael zbog "nesrazmerne" primene sile, upozorivši da bi najnovija eskalacija nasilja mogla da preraste u širi sukob, a pozvala je i Palestince da obustave raketnu paljbu na teritoriju jevrejske države.
Egipatski predsednik Muhamed Morsi ocenio je da su napadi Izraela na pojas Gaze neprihvatljivi i da će dovesti do nestabilnosti u regionu.
Egipat je u sredu uveče opozvao svog ambasadora iz Tel Aviva, pozvao izraelskog ambasadora u Kairu na razgovor i zatražio hitan sastanak Saveta bezbednosti UN i Arapske lige.
Predsednik Palestinske uprave Mahmud Abas osudio je izraelsku operaciju, skratio posetu evropskim zemljama zbog krize nastale u pojasu Gaze i otkazao za četvrtak planirane sastanke u Švajcarskoj.
Abas, vođa Fataha, kontroliše Zapadnu obalu otkako je rivalski Hamas silom preuzeo kontrolu nad pojasom Gaze sredinom 2007. godine.
Izrael je počeo da pomera trupe ka pojasu Gaze i šalje vojne pozive rezervistima, zbog moguće kopnene ofanzive na palestinsku teritoriju. Najmanje desetak kamiona sa tenkovima i oklopnim vozilima viđeno je u četvrtak uveče kako se kreću ka graničnoj oblasti sa Gazom, dok se vojnici prevoze autobusima.
Ministar odbrane Ehud Barak objavio je da je dao ovlašćenje vojsci da pozove rezerviste za moguću operaciju na Gazu. Vojska je saopštila da bi na taj način moglo da bude angažovano oko 30.000 vojnika.
Vojni zvaničnici naveli su da su ti koraci priprema za moguću kopnenu operaciju, ali da još nije doneta odluka za ulazak u Gazu.
Najmanje dve rakete ispaljene su u četvrtak naveče na područje grada Tel Aviva. Povreda i štete nije bilo. Izraelski vojni portparol brigadni general Joav Mordehaj rekao je da rakete nisu udarile tlo. U nekim izveštajima se navodi da su pale u more.
Palestinski Islamski džihad je preuzeo odgovornost za napad. Istovremeno su naglasili da je to prvi put da se prava sirena začula u Tel Avivu od Zalivskog rata početkom 1990-tih godina.
Lider Hamasa Haled Mešal pozvao je, u međuvremenu, Palestince da "nastave da pružaju otpor" Izraelu. Izrael je istovremeno odobrio regrutovanje rezervista kako bi proširio operaciju u pojasu Gaze.
U izraelskim vazdušnim udarima na pojas Gaze u poslednja 24 sata ubijeno je najmanje 13, a ranjeno 120 Palestinaca, dok je na izraelskoj strani poginulo troje ljudi, a ranjeno petoro, od kojih troje dece, kada je raketa ispaljena iz pojasa Gaze pogodila stambenu zgradu na jugu Izraela.
Među ubijenima je i komandant vojnog krila Hamasa Ahmed al Džabari.
S palestinske teritorije je ispaljeno oko 250 raketa, dok je Izrael u sredu uveče i u četvrtak izveo više od 150 vazdušnih udara na pojas Gaze.
Nasilje je eskaliralo posle ubistva komandanta vojnog krila Hamasa Ahmeda Džabarija u sredu u napadu izraelske vojske iz vazduha. Na njegovoj sahrani u Gazi se u četvrtak okupilo više hiljada ljudi. Visoki zvaničnici Hamasa nisu, međutim, prisustvovali sahrani iz straha za sopstvenu bezbednost.
Džabari je najviši zvaničnik Hamasa ubijen posle velike izraelske ofanzive na pojas Gaze, započete krajem 2008. godine, u kojoj je poginulo 1.400 Palestinaca i 13 Izraelaca.
Savet bezbednosti UN sastao se u četvrtak kako bi razmotrio situaciju nakon izraelske vojne akcije u Gazi. Međutim, na sednici nije doneta nikakva odluka. Kako prenosi AP, sastanak je reakcija na zahtev i pismo egipatskog ambasadora Mutaza Halila.
Generalni sekretar UN Ban Ki-mun saopštio je prethodno da je razgovarao sa egipatskim predsednikom Mohamedom Morsijem o "zabrinjavajućoj eskalaciji nasilja u južnom Izraelu i Gazi i potrebi da se to spreči". On je pozvao Izraelce i Palestince da se vrate za pregovorački sto.
FOTOGALERIJA: Novi napadi na Gazu
Međunarodna zajednica je ostala podeljena oko najnovijih sukoba na Bliskom istoku pošto su SAD i Velika Britanija stale na stranu Izraela, dok su Rusija i mnoge arapske zemlje, među kojima Egipat, podržale palestinsku stranu.
Američki predsednik Barak Obama poručio je da podržava pravo Izraela na odbranu i osudio palestinske raketne napade.
Rusija je, s druge strane, osudila Izrael zbog "nesrazmerne" primene sile, upozorivši da bi najnovija eskalacija nasilja mogla da preraste u širi sukob, a pozvala je i Palestince da obustave raketnu paljbu na teritoriju jevrejske države.
Egipatski predsednik Muhamed Morsi ocenio je da su napadi Izraela na pojas Gaze neprihvatljivi i da će dovesti do nestabilnosti u regionu.
Egipat je u sredu uveče opozvao svog ambasadora iz Tel Aviva, pozvao izraelskog ambasadora u Kairu na razgovor i zatražio hitan sastanak Saveta bezbednosti UN i Arapske lige.
Predsednik Palestinske uprave Mahmud Abas osudio je izraelsku operaciju, skratio posetu evropskim zemljama zbog krize nastale u pojasu Gaze i otkazao za četvrtak planirane sastanke u Švajcarskoj.
Abas, vođa Fataha, kontroliše Zapadnu obalu otkako je rivalski Hamas silom preuzeo kontrolu nad pojasom Gaze sredinom 2007. godine.