Specijalni predstavnik Sjedinjenih država za Zapadni Balkan Gabriel Escobar izjavio je tokom posete Prištini 31. januara da proces dijaloga ima punu podršku SAD, te ponovo istakao da se ne dovodi u pitanje teritorijalni integritet i suverenitet Kosova.
"U tom smislu, ohrabrujemo sve strane da na Zapadni Balkan gledaju kao na potencijalne buduće članice EU, koje će biti u miru jedni sa drugima. A najbolja nada za to je dijalog", rekao je Escobar na konferenciji za novinare nakon sastanka sa premijerom Kosova Aljbinom Kurtijem.
Escobar na Kosovu boravi do 2. februara zajedno sa specijalnim izaslanikom Evropske unije za dijalog Kosova i Srbije Miroslavom Lajčakom.
Cilj posete je da ohrabre lidere da nastave dijalog o normalizaciji odnosa, koji se od 2011. godine vodi u Briselu posredstvom Evropske unije.
Nakon sastanaka sa državnim vrhom Kosova, Lajčak i Escobar idu i u Beograd gde će se sastati sa zvaničnicima Srbije i sa njima razgovarati o istoj temi.
Lajčak je ponovio da Evropska unija blisko sarađuje sa SAD po pitanju dijaloga Kosova i Srbije, te da dele zajedničku viziju za Kosovo i region.
"Drago mi je da je ova poseta već pružila priliku da sa predsednicom i premijerom razgovaramo o našim planovima za naredne nedelje i mesece, nastavićemo razgovore", rekao je Lajčak.
Kako je rekao, nakon ovih poseta Kosovu i Srbiji, dobiće širu sliku o mogućnostima nastavka dijaloga.
Sa druge strane, premijer Kosova Aljbin Kurti je rekao da je posvećen dijalogu sa Srbijom ali uz poštovanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta Kosova. Ponovio je da se mora sačuvati funkcionalnost zemlje.
"Ne bi smo trebali da imamo građane ili zajednice koje su privilegovane ili diskriminisane", rekao je Kurti i napomenuo da je on premijer svih građana, uključujući i pripadnike srpske zajednice.
Osmani: Srbija blokira dijalog
Eskobar i Lajčak su se prethodno sastali i sa predsednicom Kosova Vjosom Osmani, nakon čega je iz Predsedništva saopšteno da je zvanična Priština spremna za nastavak dijaloga sa Beogradom.
Osmani je ponovila da konačni sporazum sa Srbijom treba da podrazumeva međusobno priznanje i da ne bi trebalo da ugrozi suverenitet i teritorijalni integritet, te ustavni poredak Kosova.
Ona takođe Srbiju optužila da nije konstruktivna strana u dijalogu i da ne primenjuje do sada postignute sporazume, te iznela očekivanja da će Kosovo imati jednak tretman u dijalogu od strane Evropske unije.
Očekuje se da će i pitanje Zajednice opština sa srpskom većinom takodje biti jedna od tema o kojoj će sa zvaničnicima Kosova razgovarati Escobar i Lajčak.
Predsednica Kosova Vjosa Osmani je prethodno na jednom dnevnom dogadjaju izjavila da institucije ne prihvataju predlog da se proširi autonomija za sever Kosova, gde živi većinsko srpsko stanovništvo, niti predlog formiranja Zajednice srpskih opština sa izvršnim ovlašćenjima.
Ona je rekla i da kosovskim institucijama niko nije predstavio novi model Zajednice, koji je 26. januara spomenuo američki ambasador u Prištini Jeffry Hovenier.
"Postoje modeli (Zajednice srpskih opština) za koje misli da mogu da funkcionišu i da je Vlada Kosova ohrabrena da ih razmotri", rekao je Hovenier za lokalne medije.
Zajednica je dugotrajni kamen spoticanja u dijalogu Kosova i Srbije o normalizaciji odnosa dve strane, započetog uz posredovanje Evropske unije pre 11 godina.
Njeno formiranje je dogovoreno u Briselu 2013. godine u okviru tog dijaloga.
Dve godine kasnije se u Briselu dogovaraju i principi o formiranju Zajednice, za koje je Ustavni sud Kosova decembra 2015. godine utvrdio da nisu u potpunosti usklađeni sa duhom Ustava.
Na osnovu te odluke Ustavnog suda, sporno je to što se Zajednica ne zasniva na multietničnosti, već okuplja opštine u kojoj je većinska jedna etnička zajednica.
Nakon te odluke suda kosovske vlasti odbijaju da realizuju ovaj sporazum uz obrazloženje da je Zajednica srpskih opština štetna, dok srpska strana uporno insistira na realizaciji sporazuma i traži da se to pitanje ponovo pokrene u okviru dijaloga.
Dijalog na visokom političkom nivou, koji vode premijer Kosova Aljbin Kurti i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, tokom 2021. godine je održan je dva puta, ali nije bilo konkretnog napretka.
Zvaničnici dve strane optužuju jedni druge za blokadu dijaloga, dok iz međunarodne zajednice stižu sve češći pozivi za nastavak razgovora u Briselu.
