Turski predsednik Redžep Tajip (Recep Tayyip) Erdogan ocenio je u Beogradu da su odnosi Turske i Srbije takvi da može da kaže da je to "zlatno doba" između dve zemlje, čiji su lideri najavili saradnju u oblasti namenske industrije.
Prema rečima Erdogana, mogućnosti koje Turska ima u domenu odbrambenih vazdušnih sredstava, odnosno dronova, mogle bi da budu jedna od osnova saradnje u domenu namenske industrije dve zemlje.
"Što se tiče zajedničkih koraka u domenu namenske industrije, Srbija ima određene kapacitete i mi imamo određene kapacitete. Kao prijateljske zemlje naše kapacitete možemo zajedno da razvijamo", poručio je Erdogan.
On je ocenio da ima ljudi u svetu koji bi blagonaklono gledali na ti saradnju, ali i da ima onih kojima se neće svideti, navodeći da je saradnja u namenskoj industriji neophodna kako bi štitili mir.
Turski predsednik je pre Beograda boravio u Tirani gde je obećao donaciju "značajnog" broja dronova kamikaza.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je "imamo ideje šta nam je potrebno od Turske i ideje šta možemo zajedničkim snagama da razvijamo."
"Mi smo nedavno prvi put, posle dugo vremena, obnovili naše izvozne dozvole za Tursku, te smo jedan značajan deo granata izvezli na tursko tržište", dodao je Vučić.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je tokom prethodne Erdoganove posete u septembru 2022. godine ponovio da Srbija želi da kupi turske bespilotne letelice "Bajraktar", ali kupovina nikada nije realizovana.
'Zajednička zaštita stabilnosti u BiH'
Dvojica lidera su, kako su preneli tokom zajedničkog obraćanja medijima, razgovarali o regionalnim, ali i geopolitičkim pitanjima.
"Podvukli smo značaj mira i stabilnosti na Balkanu i jako je važno imati zdrav razum u pristupu kada je reč o tenzijama između Srbije i Kosova. Još jednom smo potvrdili našu rešenost da zaštitimo stabilnost u Bosni i Hercegovini, BiH je politički vrlo ranjiva i to treba promeniti što pre. Mislim da će Srbija imati u tome konstruktivnu ulogu", rekao je Erdogan.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je ponovio da Srbija podržava teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine, ali i integritet Republike Srpske unutar BiH.
On je na pitanje koji bi bili konkretni koraci koje Srbija i Turska nameravaju da preduzmu kada je reč o stabilnosti Balkana, rekao da "Erdogan ima mnogo ideja".
"U skladu sa tim ćemo pokušati da širimo i pokazujemo nešto drugačije znakove i signale prema i Bosni i Hercegovini, i obrnuto. Da garantujemo onima koji dolaze posle nas sigurnost, mir i posvećenost rešavanju problema, a posebno ekonomski razvoj", poručio je Vučić.
Trgovinska razmena od dve milijarde dolara
Turski predsednik je rekao da odnosima Turske i Srbije upravljaju ekonomski odnosi.
"U poslednje dve godine imamo trgovinsku razmenu u obimu od dve milijarde dolara. Investicije koje imamo u Srbiji premašuju 400 miliona dolara, a zapošljavamo oko 96.000 ljudi", rekao je on.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je za Tursku rekao da je "najveći igrač" na Balkanu. Naveo je da su Srbija i Turska usedmostručile trgovinsku razmenu o odnosu na pre nekoliko godina i da je u prvih osam meseci ove godine vrednost te razmene skoro dve milijarde evra.
Svečani doček Erdogana, koji je u Beograd stigao u četvrtak uveče, priređen je uz intoniranje himni Srbije i Turske i počasnu gardu ispred Palate Srbije.
Osim sastanka dvojice predsednika održana je i četvrta sednica Visokog saveta za saradnju između Srbije i Turske. Dvojica predsednika učestvuju i na biznis forumu Srbija-Turska.
Šta je potpisano tokom Erdoganove posete?
Među dokumentima koji su potpisani tokom posete turskog predsednika su Memorandum o razumevanju u oblasti upravljanja katastrofama i vanrednim situacijama, zatim o saradnji u oblastima rada, zapošljavanja i socijalne sigurnosti.
Potpisan je i Memorandum o razumevanju između Ministarstva privrede Srbije i Ministarstva industrije i tehnologije Turske, kao i Memorandum o razumevanju u oblasti energetske tranzicije
Takođe je potpisan i Memorandum u oblasti sporta, kao i u oblasti omladine, te u oblasti medija i informisanja.
Potpisani su i protokoli - o saradnji između grada Beograda i gradske opštine Gaziantep, o saradnji između Državnog arhiva Srbije i Direktorata Državnih arhiva Predsedništva Turske, Akademski memorandum o razumevanju između Istorijskog instituta Beograd i Ataturkovog vrhovnog saveta za kulturu, jezik i istoriju Turskog istorijskog društva Republike Turske.
Četvrta poseta od 2017.
Ovo je četvrta poseta turskog predsednika Srbije od 2017. godine.
Turska je četvrta u rangu zemalja iz koje je Srbija najviše uvozila tokom 2023.
Turske kompanije su prisutne u Srbiji u tekstilnoj, automobilskoj, građevinskoj i mašinskoj industriji, bankarstvu i turizmu.
Srbija ima sa Turskom potpisan Sporazum o slobodnoj trgovini iz 2009. godine, dok je 2017. potpisana Zajednička politička deklaracija o uspostavljanju Visokog saveta za saradnju.
Tokom posete u septembru 2022. godine potpisan je protokol kojim je omogućeno putovanje državljana Srbije i Turske u te dve zemlje sa ličnom kartom.
Erdogan je 2017. posetio i Novi Pazar na jugozapadu Srbije, grad sa većinskim bošnjačkim stanovništvom, gde ga je na centralnom trgu dočekalo više hiljada građana. Zbog ulaganja u razvoj infrastrukture Novog Pazara, 2018. je proglašen počasnim građaninom tog grada.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić godinama unazad održava dobre odnose sa turskim liderom, ali se Beograd i Ankara razilaze oko Kosova, budući da je Turska priznala Kosovo dok Srbija ne priznaje nezavisnost svoje bivše južne pokrajine.
Iz Turske su Srbiji proteklih godina stizali zahtevi za ekstradiciju turskih državljana koje je Ankara optuživala za rušenje ustavnog poretka ili terorizam.
Srbija je Turskoj 2017. izručila Kurda Dževdeta Ajaza, uprkos pozivima Ujedinjenih nacija da se uzdrže od ekstradicije. Ajaz je u Turskoj osuđen na 15 godina zatvora zbog rušenja ustavnog poretka. Sud za ljudska prava u Strazburu utvrdio je da je Ajaz prilikom ranijeg pritvora u svojoj domovini bio izložen torturi.
U Srbiji se dugo vodio i spor oko turskog aktiviste i političara Edževita Piroglua (Ecevit Piroğlu). Sud u Beogradu odbio je zamolnicu Turske za njegovim izručenjem, međutim vlasti mu nisu odobrile azil i zato je morao da napusti Srbiju.
Piroglu je uhapšen u Srbiji 2021. godine po Interpolovoj poternici koju je raspisala Turska optužujući ga za terorizam i ratovanje u Siriji. Piroglu i njegova odbrana su osporavali optužbe tvrdeći da su politički motivisane.