Energetika vruć krompir u dijalogu Beograda i Prištine

Zvaničnici u Beogradu potez Kosovske energetske korporacije ocenjuju neosnovanim i jednostranim kako bi se izvršio dodatni pritisak Prištine na Srbe u severnom delu Kosova. Analitičari pak, misle da Srbija ponovo gubi zbog odlaganja stavljanja na dnevni red pitanja energetike.

Za Beograd na severu Kosova legalno posluju i snabdevaju strujom građane Elektroprivreda Srbije i Elektrokosmet, a ne Kosovska energetska korporacija.

Pa je, shodno tom stavu, Ministarstvo za Kosovo uputilo poziv potrošačima u severnom delu Kosova da i dalje koriste i plaćaju usluge Elektroprivredi Srbije, odnosno Elektrokosmetu, koji su jedini distributeri struje u tom delu Kosova.

Radenko Nedeljković, načelnik Kosovsko-mitrovačkog okruga, koga je formirala Vlada Srbije, čak kaže da je EPS trebalo da se žali na KEK i pita šta je sa imovinom EPS-a koja je, kako kaže, uzurpirana od strane KEK-a.

“S obzirom da je KEK uzurpirao imovinu EPS i da je ostavio na hiljade radnika bez posla, koji danas žive u Srbiji od minimalca i jedva preživljavaju, ovo je smešno, ovo je politička igra koja se koristi u neke dnevno političke svrhe. Svima je jasno da se sever snabdeva električnom energijom iz centralnog dela Srbije, da građani energiju plaćaju Elektroprivredi Srbije preko Elektrokosmeta, i to je jedina institucija na severu Kosova i Metohije koja funkcioniše po svim propisima Republike Srbije tako da KEK nema nikakvih troškova niti bilo kakvog zakonskog osnova za potraživanja na severu Kosova i Metohije”, tvrdi Nedeljović.

Na naše pitanje da je jedan od argumenata KEK-a da EPS nema pravo da posluje na teritoriji severa Kosova Nedeljković odgovora da KEK nema zakonskog osnova da posluje na severu Kosova i Metohije.

“To je jedna paralelna i ilegalna kosovska institucija”, kaže on.

Pitanje energetike tek treba da se nađe na dnevnom redu u nastavku započetog dijaloga Beograda i Prištine, i prema ocenama i samog srpskog pregovarača Borislava Stefanovića, ali i zapadnih analtičara energetika će, uz telekomunikacije, biti jedan od “vrućih krompira” na stolu.

Prema rečima Stefanovića, Beograd insitira da se reguliše funkcionisanje EPS-a na Kosovu, kako na severu, tako i južno od Ibra, ali da Priština na to ne pristaje.

I Srbija i Kosovo su potpisali Sporazum o Energetskoj zajednici zemalja Jugoistočne Evrope, koji definiše tržište električne energije i prirodnog gasa.

Energetski lobi i vrh vlasti

Dušan Janjić, kooridnator Foruma za etničke odnose misli da KEK radi ono što je Srbija trebalo da uradi pre deset godina. Svi iz Beograda, koji su se bavili Kosovom, odbijali su da stave na dnevni red korišćenje potencijala KEK-a, odnosno rudnika uglja i termoelektrana, kaže Janjić.

“U Srbiji se to odbijalo zato što je energetski lobi privatan i povezan sa vrhom vlasti od 2000. bio više zainteresovan za kontrolu prenosne mreže, za prodaju i distribuciju
električne energije nego za same proizvodne kapacitete. Mislim da je potez KEK-a pametan, Srbija time dodatno gubi jer sada može da ide samo protivtužbama”, ocenjuje Janjić.

Poslednju deceniju EPS i vlada u Beogradu su pokušavali da snabdevaju strujom srpske enklave na Kosovu, ali i sever Kosova, kaže Jelica Putniković, urednica Balkan magazina.

„I tu je dolazilo do toga da Srbi nisu plaćali struju KEK-u, a nažalost nisu je plaćali ni EPS-u, što je bilo manje više i nemoguće organizovati da se to tamo naplati, i svi pokušaji koji su vođeni u Briselu i pre toga oko energetike završavani su bezuspešno“, kaže Putniković.

Što se tiče samog prisustva Elektrodistribucije Srbije na Kosovu i dela prenosne mreže, trafostanica i ostalih, tu je situacija znatno promenjena pre dve godine kada je KEK preuzeo sva ta postrojenja na centralnom Kosovu i u Pomoravlju. Dakle, radi se samo o postrojenjima na severu Kosova, podseća Dušan Janjić.

“I mislim da je to deo političke kapmanje Vlade Kosova da se ne čeka tehnički dijalog, da je to reakcija na odugovlačenje iz Beograda sa izgovorom da se radi o izborima, i da kosovska vlada pokušava da sve, pa i ovo pitanje, pretvori u pitanje primene načelno postignutog sporazuma”, kaže Janjić.

Upravo je pitanje energetike jedno od prvih sa kojim će se suočiti pregovarači Beograda i Prištine u novoj rundi dijaloga u Briselu.