„Veoma je teško, grozno vreme da se bude novinar iz više razloga. Prvo, a to nije samo stvar Srbije, štampane novine umiru. Ako ne budemo pažljivi, bićemo poslednja generacija koja pamti kako izgleda štampana novina. Ali, ako je teško za novine i magazine, za radio je još i teže...“, primetio je američki ambasador Majkl Kirbi u svom izlaganju na radionici i konferenciji „Novinarstvo u eri interneta“, organizovanoj za partnerske stanice Glasa Amerike i radija Slobodna Evropa.
Ipak, uprkos političkim pritisicima i finansijskim problemima, nezavisni mediji uspevaju da se održe, a program Slobodne Evrope, kako pre više od 20 godina, tako i danas, svakodnevno emituju brojne stanice širom Srbije.
„Radio stanica se zove „Primus radio“ u Bajinoj Bašti, a devedesetih je nosila ime „Radio Bajina Bašta“. Postojimo od ’91. godine, a devedesetih smo započeli saradnju i sa Glasom Amerike i sa Slobodnom Evropom“, kaže Boban Tomić, osnivač i vlasnik radija „Primus“.
„Radio Ozon reemituje Radio Slobodna Evropa, servis na srpskom, jako dugo, maltene od samog osnivanja, to je bila neka 1995. godina“, rekao je Stojan Marković, urednik čačanskog radija „Ozon“
„Moje ime je Igor Mihaić, ja sam sa radija „Košava FM“, mi smo on-line, digitalni radio. Reemitujemo program RSE i to nam je, što se informativnog programa tiče, celokupna informativa na radiju“
Naši sagovornici, samo su neki od emitera programa RSE.
„To je bilo ono vreme demokratskih promena i pred-demokratskih promena u Srbiji kada je vladalo jednoumlje u Miloševićevom režimu i prosto je bila nasušna potreba da slušaoci čuju nešto drugo od onoga što im režimski mediji plasiraju i tako smo počeli", kaže urednik „Ozona“, Stojan Marković. Saradnja se održala do danas.
„Ta saradnja je opstala ponajviše zahvaljujući našim slušaocima. Naročito su bili vezani za onaj ponoćni termin. Naravno i za druge termine, ali naročito za ponoćnu emisiju. Sve što čuju u toku dana ne prihvataju za isitinu dok u uveče u 12 sati, RSE to ili potvrdi ili demantuje. Uvek je bila panika kada god nam se desio kvar ili nestanak struje... Ako slučajeno, u zakazanom terminu ne ide emisija RSE, počnu da zvone telefoni – da li su vas zatvorili, da li su vas ugasili, šta se dešava, da nije ušla vode u koaksijalni kabl“, rekao je Marković.
Igor Mihajić kaže da „Košava FM“ trenutno ima 100.000 slušalaca na mesečnom nivou i da je u planu otvaranje još 17 kanala. „Saradnja sa RSE nam daje jednu vrstu objektivnosti, realnosti, zaštite od uticaja političkih stranaka na naš informativni program“
Emiteri se, neretko međutim, nađu na meti kritika, pa i pretnji zbog reemitovanja Slobodne Evrope. To je naročito bilo izraženo devedesetih, seća se Boban Tomić, osnivač i vlasnik radija „Primus“ iz Bajine Bašte.
„Reakcije su bile prilično problematične po nas. U to vreme se to doživaljavalo kao saradnja sa nekim spoljnim neprijateljima. Znamo kakva je bila politička paradigma u Srbiji u to vreme i imali smo jako mnogo neprijatnosti – fizičkih napada, pretnji... Posle 2000. godine, to je promenilo formu. Smanjio se broj otvorenih ataka, a imali smo anonimne telefonske pozive i sms poruke preteće sadržine. Podsetiću da smo mi pogranično područje i da je nama susedna opština Srebrenica. Mi smo pokrivali događaje u Srebrenici i tokom i posle rata i uvek stičete neprijatelje i priotivnike. To su neprijatelji iz tih ekstremnih, desničarskih organizacija“, rekao je Tomić i ukazao da, uprkos negodovanjima desno orijentisane publike, Slobodna Evropa i među njima ima slušaoce.
„To je jedan vrlo interesantan fenomen. Imali smo slučaj da potomci neke četničke emigracije, obožavaju Slobodnu Evropu i Glas Amerike“
U aktuelnim političkim okolnostima u Srbiji, reemitovanje programa RSE se u više primera pokazalo kao problem. To još vrednijim čini činjenicu da pojedine radio stanice to čine duže od 20 godina.
A kako izgleda svakodnevni rad novinara na lokalu – pitali smo Bobana Tomića i Stojana Markovića.
„Užasno je u celoj Srbiji, rekao bih. Intenzitet krize i teškoća je isti, samo su se promenili razlozi. Nekada su bili ideološko-politički, danas su poslovno-komercijalni“, kaže Tomić.
„Ne postoje gotovo nikavi uslovi, što finansijski, što kadrovski. Mislim da postoji i jedna veća doza opasnosti jer u malim sredinama vas svi poznaju i sve poznajete, dok je u većim sredinama nekako lakše“, ukazuje Marković.
