Protest zvanične Podgorice zbog namere Srbije da na Limu kod Brodareva izgradi hidroelektranu bez prethodne saglasnosti Crne Gore, za stručnjake iz oblasti energetike je opravdan, jer, kako napominju, kao i u diplomatiji i u energetici postoje procedure koje se moraju poštovati.
Istovremeno, poziv na saradnju koji je srpski premijer uputio tek nakon žalbe, tumači se kao nastavak arogantnog odnosa prema Crnoj Gori, koji teško da bi postojao prema nekoj moćnoj evropskoj državi.
“Kada se rade hidroenergetski projekti, osnovno je pravilo da pitate suseda da li mu to šteti. Ako mu šteti, onda se od te izgradnje odustaje”, jasna je Sijka Pištolova, stručnjakinja za energetiku i urednica sajta energyobserver.
Kao i u diplomatiji i u energetici postoje pravila i procedure, a Srbija je, po međunarodnim konvencijama, drugim zvaničnim dokumentima, ali i u duhu dobrosusedskih odnosa, trebalo da od suseda traži saglasnost za početak projekta kao što je gradnja hidroelektrane kod Brodareva, na reci Lim, koja protiče i kroz Crnu Goru.
“Dakle, diplomatska akcija Crne Gore je sa energetskog aspekta potpuno u redu, potpuno su u pravu”, ukazuje Pištolova.
U Ministrastvu energetike i zaštite životne sredine Srbije, nisu međutim voljni da komentarišu izjave crnogorskih zvaničnika u kojima se izražavala strepnja da bi gradnja na Limu ugrozila hidropotencijal zemlje, zatim tražila relevnatna dokumentacija i, na kraju, najavilo upućivanje i zvanične protestne note.
Jedini odgovor nadležnog ministarstva bio je da je o tom slučaju već sve rekao premijer Ivica Dačić, koji je, podsetimo, tek nakon najavljene žalbe, neformalno poručio da bi umesto svađe, Srbija, Crna Gora i BiH trebalo da zajednički grade nova energetska postrojenja.
"Umesto protesta ja ih pozivam da sednemo i da se dogovorimo da zajedno radimo. Kada se završe izbori u Crnoj Gori da sednemo, jedni drugima pružimo ruku i gradimo još kapaciteta kako bi naši građani živeli sve bolje i bolje", rekao je Dačić.
Nipodaštavanje Podgorice
Ruka je, dakle, pružena tek nakon što su protokoli preskočeni, a izgradnja hidrocentrale, umesto tačke saradnje, postala još jedna tačka sporenja sa susedima.
Direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov, ukazuje da takav odnos prema Crnoj Gori korene vuče još od referenduma o nezavisnosti maja 2006. godine, čemu se zvanična Srbija protivila, te dodaje da sumnja da bi premijer i ministarstvo zaduženo za energetiku imali takav odnos kada bi u pitanju bila na primer Nemačka ili neka druga moćna država.
“Sigurno se ne bi tako bahato odnosili prema tome i doneli odluku koja se sigurno tiče obe zemlje, nego bi bila napravljena zajednička studija o izvodljivosti i dogovor o svim aspektima toga, kao i o ekološkim aspektima, a ne bi se donela odluka pa kada ta zemlja protestuje da se kaže, “pa dobro, ajde da sednemo da se dogovaramo”. Stalno postoji neka ljutnja sa naše strane prema Crnoj Gori, da nas je napustila i tako dalje, i ima praktične posledice politike koju vodi prema Crnoj Gori, gde se često ima utisak da se Srbija prema njoj odnosi sa nipodaštavajućim stavom. Počnimo od toga da su najveću “packu” dobile baš Crna Gora i Makedonija kao najmanje države koje su priznale nezavisnost Kosova, jer su jedino njihovi ambasadori proterani, dok smo iz drugih zemalja povukli svoje ambasadore u znak proteta, pa do toga da ima elemenata otvorenog mešanja u stanje stvari u Crnoj Gori, a da i ne govorimo o tome što se ne radi na rešavanju otvorenih pitanja koja između nas postoje”, ocenio je Popov
Nepoštovanje procedure koja prati velike energetske projekte i reakcije koje je takav potez izazvao, u drugom je planu međutim ostavilo projekte izgradnje hidrocentrala na rekama Lim i Drina, a koji bi, po mišljenju Sijke Pištolove, ako bi se radili partnerski, uz poštovanje procedura i saglasnost svih strana zapravo mogli da donesu korist građanima i Srbije i Crne Gore i BiH.
“Srbija treba da se dogovori sa Crnom Gorom i BiH i da zajedničkim projektima reše probleme koje imaju, jer tu imaju interes sve tri zemlje da grade i na Limu i na Drini, apsolutno bez bilo kakvih povlačenja po sudovima. Mislim da bi onda i Srbija i Grna Gora i BiH imale koristi”, smatra Pištolova.
Zvanična Podgorica je u prethodnim danima već reagovala zbiog namere BiH entiteta Republika Srpska da u blizini granice sa Crnom Gorom gradi hidrocentrale na Drini, o čemu Crna Gora takođe nije bila konsultovana.
Istovremeno, poziv na saradnju koji je srpski premijer uputio tek nakon žalbe, tumači se kao nastavak arogantnog odnosa prema Crnoj Gori, koji teško da bi postojao prema nekoj moćnoj evropskoj državi.
“Kada se rade hidroenergetski projekti, osnovno je pravilo da pitate suseda da li mu to šteti. Ako mu šteti, onda se od te izgradnje odustaje”, jasna je Sijka Pištolova, stručnjakinja za energetiku i urednica sajta energyobserver.
Kao i u diplomatiji i u energetici postoje pravila i procedure, a Srbija je, po međunarodnim konvencijama, drugim zvaničnim dokumentima, ali i u duhu dobrosusedskih odnosa, trebalo da od suseda traži saglasnost za početak projekta kao što je gradnja hidroelektrane kod Brodareva, na reci Lim, koja protiče i kroz Crnu Goru.
“Dakle, diplomatska akcija Crne Gore je sa energetskog aspekta potpuno u redu, potpuno su u pravu”, ukazuje Pištolova.
U Ministrastvu energetike i zaštite životne sredine Srbije, nisu međutim voljni da komentarišu izjave crnogorskih zvaničnika u kojima se izražavala strepnja da bi gradnja na Limu ugrozila hidropotencijal zemlje, zatim tražila relevnatna dokumentacija i, na kraju, najavilo upućivanje i zvanične protestne note.
Jedini odgovor nadležnog ministarstva bio je da je o tom slučaju već sve rekao premijer Ivica Dačić, koji je, podsetimo, tek nakon najavljene žalbe, neformalno poručio da bi umesto svađe, Srbija, Crna Gora i BiH trebalo da zajednički grade nova energetska postrojenja.
"Umesto protesta ja ih pozivam da sednemo i da se dogovorimo da zajedno radimo. Kada se završe izbori u Crnoj Gori da sednemo, jedni drugima pružimo ruku i gradimo još kapaciteta kako bi naši građani živeli sve bolje i bolje", rekao je Dačić.
Nipodaštavanje Podgorice
Ruka je, dakle, pružena tek nakon što su protokoli preskočeni, a izgradnja hidrocentrale, umesto tačke saradnje, postala još jedna tačka sporenja sa susedima.
Direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov, ukazuje da takav odnos prema Crnoj Gori korene vuče još od referenduma o nezavisnosti maja 2006. godine, čemu se zvanična Srbija protivila, te dodaje da sumnja da bi premijer i ministarstvo zaduženo za energetiku imali takav odnos kada bi u pitanju bila na primer Nemačka ili neka druga moćna država.
“Sigurno se ne bi tako bahato odnosili prema tome i doneli odluku koja se sigurno tiče obe zemlje, nego bi bila napravljena zajednička studija o izvodljivosti i dogovor o svim aspektima toga, kao i o ekološkim aspektima, a ne bi se donela odluka pa kada ta zemlja protestuje da se kaže, “pa dobro, ajde da sednemo da se dogovaramo”. Stalno postoji neka ljutnja sa naše strane prema Crnoj Gori, da nas je napustila i tako dalje, i ima praktične posledice politike koju vodi prema Crnoj Gori, gde se često ima utisak da se Srbija prema njoj odnosi sa nipodaštavajućim stavom. Počnimo od toga da su najveću “packu” dobile baš Crna Gora i Makedonija kao najmanje države koje su priznale nezavisnost Kosova, jer su jedino njihovi ambasadori proterani, dok smo iz drugih zemalja povukli svoje ambasadore u znak proteta, pa do toga da ima elemenata otvorenog mešanja u stanje stvari u Crnoj Gori, a da i ne govorimo o tome što se ne radi na rešavanju otvorenih pitanja koja između nas postoje”, ocenio je Popov
Nepoštovanje procedure koja prati velike energetske projekte i reakcije koje je takav potez izazvao, u drugom je planu međutim ostavilo projekte izgradnje hidrocentrala na rekama Lim i Drina, a koji bi, po mišljenju Sijke Pištolove, ako bi se radili partnerski, uz poštovanje procedura i saglasnost svih strana zapravo mogli da donesu korist građanima i Srbije i Crne Gore i BiH.
“Srbija treba da se dogovori sa Crnom Gorom i BiH i da zajedničkim projektima reše probleme koje imaju, jer tu imaju interes sve tri zemlje da grade i na Limu i na Drini, apsolutno bez bilo kakvih povlačenja po sudovima. Mislim da bi onda i Srbija i Grna Gora i BiH imale koristi”, smatra Pištolova.
Zvanična Podgorica je u prethodnim danima već reagovala zbiog namere BiH entiteta Republika Srpska da u blizini granice sa Crnom Gorom gradi hidrocentrale na Drini, o čemu Crna Gora takođe nije bila konsultovana.
