Građani Egipta prihvatili su novi kontroverzni Ustav, službeno je objavilo na svojim stranicama Muslimansko bratstvo. Rezultat referenduma o Ustavu, zbog kojeg su poslednjih nedelja izbili veliki neredi na trgovima i ulicama Kaira, potvrdila je i opozicija.
Predsednik Mohamed Morsi je izjavio da će podrška Ustavu osigurati “demokratiju i ojačati stabilnost”.
Nacrt Ustava, koji je izazvao duboke podele u zemlji, prihvatilo je 71,4 odsto građana koji su glasali u drugoj fazi referenduma, održanoj u subotu u 17 provincija, objavljeno je na vebsajtu Muslimanskog bratstva, nakon što je prebrojano 95,5 odsto glasova.
Izlaznost je bila oko 30 odsto, odnosno glasalo je oko osam od 25 miliona Egipćana s pravom glasa.
U prvoj fazi referenduma, 15. decembra, glasali su žitelji 10 od 27 egipatskih provincija, a većina od 56 odsto podržala je tada nacrt Ustava. Izlaznost u prvoj fazi bila je oko 32 odsto upisanih birača.
Prema rezultatima obe faze referenduma, Ustav je prihvatilo oko 63 odsto glasača, što prenosi i BBC pozivajući se na egipatske medije.
I podaci opozicionog Fronta za nacionalni spas pokazuju da su građani glasali za Ustav, preneo je Rojters.
Zvanični rezultati glasanja najverovatnije neće biti objavljeni do ponedeljka, zbog mogućnosti ulaganja žalbi.
Analitičari su ranije predvideli da će, kao i prošle subote, najveći broj birača glasati za nacrt novog ustava, budući da su preostalih 17 provincija još konzervativnije i naklonjenije Muslimanskoj braći predsednika Mohameda Morsija.
Glasanje je održano na 6.724 biračka mesta u 17 provincija i na njima pravo glasa ima 25,5 miliona birača, a proteklo je, kao i u prvoj fazi, uz brojne nepravilnosti.
Kako javlja BBC, opozicija se žalila na odsustvo sudija koji su ovlašćeni da prate tok glasanja, pa su zbog nepojavljivanja ili kašnjenja sudija mnoga biračka mesta otvorena sa višečasovnim zakašnjenjem. Zbog toga je u CIK prosleđeno na stotine žalbi.
Zvanična novinska agencija MENA javila je da su najmanje dvojica sudija udaljena sa birališta jer su vršili pritisak na birače da glasaju za Ustav.
Pristalice Morsija kažu da je Ustav ključan za razvoj demokratije, dve godine posle "arapskog proleća" i rušenja Hosnija Mubaraka, kao i da će učvrstiti oslabljenu ekonomiju.
S druge strane, opozicija optužuje Morsija da Ustavom favorizuje islamiste i da ne obezbeđuje dovoljnu zaštitu žena i hrišćana, koji čine 10 odsto stanovništva u Egiptu.Portparol opozicionog Fronta nacionalnog spasa Haled Daud izjavio je da su dokazali da bar polovina društva ne odobrava sve što se dešava u zemlji, ali da u ovom trentutku "nema apetita" za nastavak uličnih protesta.
Dan pre objave rezultata, potpredsednik Egipta Mahmud Meki je podneo ostavku i mediji spekulišu da to ima veze sa prihvatanjem novog nacrta Ustava, u kojem, kako navodi BBC, piše da predsednik nije dužan da ima potpredsednika.
"Shvatio sam već neko vreme da priroda političkog rada ne odgovara mom obrazovanju profesionalnog sudije", naveo je Meki u saopštenju dostavljenom agenciji AFP.
U poslednjih mesec dana sedam od 17 savetnika predsednika Morsija podnelo je ostavku. Meki je naveo da je hteo da podnese ostavku još 7. novembra ali to nije bilo moguće zbog konflikta Izraela i Hamasa u pojasu Gaze u kojem je Egipat bio mirovni posredik, i povlačenja kontroverznog dekreta Morsija 22. novembra kojim je ranije dao sebi "faraonska" ovlašćenja.
Zbog tog dekreta na ulicama Egipta izbili su masovni protesti onih koji su protiv i podržavalaca Morsija, a u nekoliko navrata došlo je i do obračuna sa policijom.
Predsednik Mohamed Morsi je izjavio da će podrška Ustavu osigurati “demokratiju i ojačati stabilnost”.
Nacrt Ustava, koji je izazvao duboke podele u zemlji, prihvatilo je 71,4 odsto građana koji su glasali u drugoj fazi referenduma, održanoj u subotu u 17 provincija, objavljeno je na vebsajtu Muslimanskog bratstva, nakon što je prebrojano 95,5 odsto glasova.
Izlaznost je bila oko 30 odsto, odnosno glasalo je oko osam od 25 miliona Egipćana s pravom glasa.
U prvoj fazi referenduma, 15. decembra, glasali su žitelji 10 od 27 egipatskih provincija, a većina od 56 odsto podržala je tada nacrt Ustava. Izlaznost u prvoj fazi bila je oko 32 odsto upisanih birača.
Prema rezultatima obe faze referenduma, Ustav je prihvatilo oko 63 odsto glasača, što prenosi i BBC pozivajući se na egipatske medije.
I podaci opozicionog Fronta za nacionalni spas pokazuju da su građani glasali za Ustav, preneo je Rojters.
Zvanični rezultati glasanja najverovatnije neće biti objavljeni do ponedeljka, zbog mogućnosti ulaganja žalbi.
Analitičari su ranije predvideli da će, kao i prošle subote, najveći broj birača glasati za nacrt novog ustava, budući da su preostalih 17 provincija još konzervativnije i naklonjenije Muslimanskoj braći predsednika Mohameda Morsija.
Glasanje je održano na 6.724 biračka mesta u 17 provincija i na njima pravo glasa ima 25,5 miliona birača, a proteklo je, kao i u prvoj fazi, uz brojne nepravilnosti.
Kako javlja BBC, opozicija se žalila na odsustvo sudija koji su ovlašćeni da prate tok glasanja, pa su zbog nepojavljivanja ili kašnjenja sudija mnoga biračka mesta otvorena sa višečasovnim zakašnjenjem. Zbog toga je u CIK prosleđeno na stotine žalbi.
Zvanična novinska agencija MENA javila je da su najmanje dvojica sudija udaljena sa birališta jer su vršili pritisak na birače da glasaju za Ustav.
Pristalice Morsija kažu da je Ustav ključan za razvoj demokratije, dve godine posle "arapskog proleća" i rušenja Hosnija Mubaraka, kao i da će učvrstiti oslabljenu ekonomiju.
S druge strane, opozicija optužuje Morsija da Ustavom favorizuje islamiste i da ne obezbeđuje dovoljnu zaštitu žena i hrišćana, koji čine 10 odsto stanovništva u Egiptu.Portparol opozicionog Fronta nacionalnog spasa Haled Daud izjavio je da su dokazali da bar polovina društva ne odobrava sve što se dešava u zemlji, ali da u ovom trentutku "nema apetita" za nastavak uličnih protesta.
Dan pre objave rezultata, potpredsednik Egipta Mahmud Meki je podneo ostavku i mediji spekulišu da to ima veze sa prihvatanjem novog nacrta Ustava, u kojem, kako navodi BBC, piše da predsednik nije dužan da ima potpredsednika.
"Shvatio sam već neko vreme da priroda političkog rada ne odgovara mom obrazovanju profesionalnog sudije", naveo je Meki u saopštenju dostavljenom agenciji AFP.
U poslednjih mesec dana sedam od 17 savetnika predsednika Morsija podnelo je ostavku. Meki je naveo da je hteo da podnese ostavku još 7. novembra ali to nije bilo moguće zbog konflikta Izraela i Hamasa u pojasu Gaze u kojem je Egipat bio mirovni posredik, i povlačenja kontroverznog dekreta Morsija 22. novembra kojim je ranije dao sebi "faraonska" ovlašćenja.
Zbog tog dekreta na ulicama Egipta izbili su masovni protesti onih koji su protiv i podržavalaca Morsija, a u nekoliko navrata došlo je i do obračuna sa policijom.
