Egipatski predsednik Mohamed Morsi povukao je većinu delova kontroverznog dekreta koji mu je dao gotovo neograničena ovlašćenja, a čije je donošenje izazvalo talas protesta.
Kako se ocenjuje u medijima, potez je bio očigledan pokušaj da se okonča politička kriza koja se prelila na ulice na kojima su se sučelili Morsijeve pristalice i protivnici i koja je nametnula pitanje o sposobnosti egipatskog predsednika da predvodi krhku demokratiju u toj zemlji.
Ukidanje dekreta kojim je bilo propisano da nijedan državni organ, uključujući sudski, ne može da dovodi u pitanje odluke predsednika, neće važiti retroaktivno, što znači da su odluke donete od njegovog donošenja i dalje važeće. To se odnosi i na odobrenje nacrta ustava, prenosi CNN.
Istovremeno, Morsi nije odgodio referendum o nacrtu ustava koji je zakazan za 15. decembar, što je takođe bio jedan od zahteva demonstranata.
Sve ovo dogodilo se na sastanku koji je bojkotovao veliki deo opozicije.
"Ovo je farsa", izjavio je Ahmed Selim, član opozicionog Opozicioni pokret 6. aprila i pozvao "celu naciju da izađe na ulice i protestuje protiv diktatora i njegove tvrdoglavosti".
"Mi nismo glupi i ovaj novi dekret služi samo njegovim pristalicama", rekao je Selim.
Sa druge strane, Ajman Nour, opozicioni vođa koji je prisustvovao sastanku u palati, opisao je povlačenje dekreta kao pozitivan korak.
"Ovo je otvorilo vrata ka mogućem rešenju nacionalne krize i moglo bi da smiri situaciju", ocenio je on.
Dekret, koji je izdao Morsi 22. novembra, izazvao je talas protesta u zemlji, koji su ove nedelje prerasli u sukobe Morsijevih pristalica i protivnika u Kairu, čiji je bilans najmanje šest mrtvih i više od 600 povređenih.
"Raspoloženje egipatskog naroda više je orijentisano prema generalnom štrajku", izjavio je u subotu predstavnik opozicije Mohamed Abu el Gar.
Egipatska vojska poručila je takođe u subotu povodom odbacivanja zahteva opozicije o odgađanju referenduma da se politička kriza u toj zemlji mora rešiti dijalogom i da će, u suprotnom, uslediti "katastrofalne posledice".
Kako se ocenjuje u medijima, potez je bio očigledan pokušaj da se okonča politička kriza koja se prelila na ulice na kojima su se sučelili Morsijeve pristalice i protivnici i koja je nametnula pitanje o sposobnosti egipatskog predsednika da predvodi krhku demokratiju u toj zemlji.
Ukidanje dekreta kojim je bilo propisano da nijedan državni organ, uključujući sudski, ne može da dovodi u pitanje odluke predsednika, neće važiti retroaktivno, što znači da su odluke donete od njegovog donošenja i dalje važeće. To se odnosi i na odobrenje nacrta ustava, prenosi CNN.
Istovremeno, Morsi nije odgodio referendum o nacrtu ustava koji je zakazan za 15. decembar, što je takođe bio jedan od zahteva demonstranata.
Sve ovo dogodilo se na sastanku koji je bojkotovao veliki deo opozicije.
"Ovo je farsa", izjavio je Ahmed Selim, član opozicionog Opozicioni pokret 6. aprila i pozvao "celu naciju da izađe na ulice i protestuje protiv diktatora i njegove tvrdoglavosti".
"Mi nismo glupi i ovaj novi dekret služi samo njegovim pristalicama", rekao je Selim.
Sa druge strane, Ajman Nour, opozicioni vođa koji je prisustvovao sastanku u palati, opisao je povlačenje dekreta kao pozitivan korak.
"Ovo je otvorilo vrata ka mogućem rešenju nacionalne krize i moglo bi da smiri situaciju", ocenio je on.
Dekret, koji je izdao Morsi 22. novembra, izazvao je talas protesta u zemlji, koji su ove nedelje prerasli u sukobe Morsijevih pristalica i protivnika u Kairu, čiji je bilans najmanje šest mrtvih i više od 600 povređenih.
"Raspoloženje egipatskog naroda više je orijentisano prema generalnom štrajku", izjavio je u subotu predstavnik opozicije Mohamed Abu el Gar.
Egipatska vojska poručila je takođe u subotu povodom odbacivanja zahteva opozicije o odgađanju referenduma da se politička kriza u toj zemlji mora rešiti dijalogom i da će, u suprotnom, uslediti "katastrofalne posledice".
