Skupština Albanije jednoglasno je 21. jula izglasala rezoluciju kojom se odbacuju optužbe za trgovinu organima tokom rata na Kosovu iz izveštaja Saveta Evrope.
U izveštaju iz 2010. godine, koji je sastavio tadašnji švajcarski senator Dik Marti (Dick Marty), a odobrila Parlamentarna skupština Saveta Evrope, tvrdi se da su lideri Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) bili umešani u trgovinu organima tokom 1998-99. godine.
Ove tvrdnje istražio je američki tužilac Klint Vilijemson (Clint Williamson), koji je u julu 2014. objavio da nalazi njegovog tima ne uključuju dokaze o trgovini organima, već o drugim ratnim zločinima.
Ovo je 2015. godine dovelo do formiranja Kosovskih specijalizovanih veća za istragu navodnih zločina pripadnika OVK protiv etničkih manjina i političkih rivala, navodno počinjenih između januara 1998. i decembra 2000. godine.
- Post Scriptum: Kosovski specijalni sud, jedinstven slučaj u svetu
- Kako će suditi Specijalni sud Kosova?
U Specijalizovanim većima u Hagu, poznatim kao Specijalni sud, u toku je proces protiv nekih bivših lidera OVK. Među njima su Hašim Tači (Hashim Thaci), Kadri Veselji (Kadri Veseli), Redžep Seljimi (Rexhep Selimi) i Jakup Krasnići (Jakup Krasniqi). Oni su u pritvoru u Hagu od novembra 2020. godine. U optužnici protiv njih pominju se ratni zločini i zločini protiv čovečnosti, ali ne i "trgovina ljudskim organima".
Rama: Glas Albanije će se čuti sve do Strazbura
"Glas Albanije o ovom pitanju će se čuti do Strazbura (gde se nalazi Evropski sud za ljudska prava, prim aut.)", rekao je premijer Albanije Edi Rama, ujedno i lider Socijalističke partije, na sednici u četvrtak u Parlamentu Albanije.
"Dik Marti više nije član (Parlamentarne skupštine Saveta Evrope). Ovo nije namenjeno njemu. Radi se o reputaciji i dostojanstvu Skupštine u Savetu Evrope, koja je glasala za izveštaj. U redu, glasali su za to jer su mislili da to treba ispitati. Ovaj istražni proces nije doneo pravdu pretpostavljenim žrtvama, ali je učinio žrtvama glavne ličnosti OVK, jer je i to bio cilj... učinio je Oslobodilačku vojsku Kosova globalnom žrtvom – a ona je jedan od važnih momenata nacionalnog ponosa Albanaca“, rekao je Rama.
U rezoluciji čiji je pokrovitelj Ramina stranka navodi se da su tvrdnje Dika Martija o "ubijanju ljudi radi vađenja i prodaje njihovih organa i ilegalnoj trgovini ljudskim organima u Albaniji i na Kosovu" tvrdnje koje su "ostale neargumentovane, neodobrene i nezasnovane na dokazima i činjenicama".
Miljo: Bolje ikad nego nikad
Protivljenje izveštaju Dika Martija u Albaniji, u formi rezolucije, dolazi jedanaest godina nakon njegovog odobrenja u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope. Bivši ministar inostranih poslova Albanije Paskalj Miljo (Paskal Milo) kaže za Radio Slobodna Evropa da je, iako ništa nije dokazano o optužbama za „trgovinu ljudskim organima“, pravedna rezolucija Skupštine Albanije, iako je moglo do nje da dodje ranije.
"Da, moglo je biti brže i trebalo je brže. Ali naš narod kaže: 'Bolje ikad nego nikad'. Sada je, zaista, veoma zanimljiv trenutak. Albanija je veoma dobro preuzela inicijativu. To znači aktivnu spoljnu politiku, aktivnu politiku u nacionalnom interesu i aktivnu politiku ispravljanja nepravde", kaže Miljo.
Hasani: Sa nestrpljenjem smo čekali
Profesor prava i međunarodnih odnosa na Univerzitetu u Prištini Enver Hasani kaže da rezoluciju Albanije ne vidi kao zakasnelu inicijativu.
On kaže da je prvobitni mandat Specijalnog suda bio da istraži navode Dika Martija o "trgovini ljudskim organima", uprkos tome što je tužilac Vilijamson 2014. izjavio da "nema dokaza o trgovini organima".
Shodno tome, prema njegovim rečima, sadašnji mandat ovog suda nije u skladu sa istragom ovih tvrdnji.
"Svi su očekivali da će se trgovina organima naći u optužnici, jer je to bio izveštaj Dika Martija. Zbog toga smo svi bili uznemireni i morali smo malo da sačekamo, jer optužnice ne možete zaustaviti. Na kraju krajeva, optužnicu ili sadržaj optužnica trebalo je da odredi izveštaj Dika Martija, a ne ono što kaže Vilijamson", kaže Hasani.
Pokretanje ovog pitanja u SE 'zavisi od zemalja koje će to podržati'
U tekstu rezolucije čiji je pokrovitelj Socijalistička partija, Parlamentarna skupština Saveta Evrope takođe se poziva da preispita Rezoluciju 1782, kojom je odobrila Martijev izveštaj, kao i da "preispita navode o ilegalnoj trgovini ljudskim organima u Albaniji i na Kosovu, u svetlu događaja koji su se desili" tokom poslednje decenije.
Rama je, tokom konferencije za medije u Briselu 19. jula, upozorio da će se u septembru lično obratiti Savetu Evrope o izveštaju Dika Martija. Savet Evrope nije odgovorio na upit RSE-a da li ta institucija preispituje ranije rezolucije.
Bivši ministar spoljnih poslova Albanije Miljo ocenjuje da pokretanje rasprave o reviziji Rezolucije 1782 neće biti lako.
"To će mnogo zavisiti od broja zemalja koje će ovo podržati. Mnogo će zavisiti od lobiranja koje će vršiti ne samo Albanija, već i albanski partneri. Prvo, ako će se uveriti da se ovde radi o slučaju koji zahteva pravdu i, drugo, da ne utiče na rad i proces (Specijalnog) suda u Hagu", kaže Miljo.
On dodaje da ostaje da se vidi šta će biti na jesen ove godine, ali, prema njegovim rečima, pokretanje ovog pitanja u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope "bio bi snažan politički čin i solidarnost Albanije u obraćanju Albanaca i vođa OVK".
Profesor Hasani kaže da rezolucije, preporuke i mišljenja Parlamentarne skupštine Saveta Evrope nemaju pravnu snagu. Ali, prema njegovim rečima, mogu da imaju politički efekat, jer je jedno od ovlašćenja ove skupštine da istražuje stanje ljudskih prava.
- Tužilaštvo: Raspolažemo sa 100.000 dokaznog materijala protiv Tačija i ostalih
- Ko su tužioci koji istražuju bivše pripadnike OVK-a?
- Ko brani bivše pripadnike OVK?
Prema Hasanijevim rečima, ako ima dovoljno saveznika da podrže Albaniju, onda se može formirati komisija za pitanje ljudskih prava onih koji se nalaze u pritvoru u Hagu.
"Sama Parlamentarna skupština može da zatraži od Venecijanske komisije, na primer, da da mišljenje u vezi sa ustavnim amandmanima koji su osnovali (Specijalni) sud ili u vezi sa zakonom o Specijalnom sudu, za deo koji se odnosi na dokaze. Uticaj može biti kolosalan ako postoji politička volja (u Parlamentarnoj skupštini) i to nema veze sa činjenicom da to neko osporava ili ometa rad Suda", kaže Hasani.
Ako bi inicijativa Albanije išla na Parlamentarnu skupštinu Saveta Evrope, Hasani kaže da bi to uticalo ne na rad i odluke Specijalnog suda, već na ubrzanje procedura koje se, prema njegovim rečima, odugovlače, kao i na transparentniji i profesionalniji rad samog Suda.
Prema Hasanijevim rečima, u Specijalnom sudu je povređen aspekt "presude u razumnom roku", što se tiče suđenja u prvom stepenu. Čak i skoro dve godine nakon hapšenja bivših čelnika OVK, datum početka njihovog suđenja i dalje je nepoznat.