E-novine, jedini informativni regionalni portal, pokrenut u Beogradu pre 14 meseci sa urednikom Petrom Lukovićem na čelu i saradnicima u svim državama regiona, uključujući i novinare pokojnog splitskog „Ferala“, ipak neće biti ugašene.
Naime, pre mesec dana na portalu se pojavila informacija da je vlasnik odustao od ovog projekta i predao ga zaposlenima. Upućen je poziv upomoć čitaocima jer su, kako kažu, političari blokirali finansiranje preko oglašavanja na ovom portalu.
Petar Luković, novinar, koliko omražen u većinskoj Srbiji, toliko omiljen u susednim državama, saopštio je vest da će „E-novine“, ipak, preživeti iznenadnu vlasničku tranziciju.
„Situacija je nešto bolja nego što je bila pre mesec dana, kada mi se činilo da nećemo preživeti. Mislim da ćemo sigurno preživeti po svaku cenu. Naročito i što mi je drago jeste da se ljudi javljaju, da je ta pomoć u velikoj većini došla iz regiona. Dakle, iz Bosne, Hrvatske, iz sveta, naravno došla je i iz Srbije.“
Luković, uz malo patosa, egzaltirano hvali svoje čitaoce:
„Mogu slobodno da kažem da imamo apsolutno najbolje čitaoce koje sam ikada, ikada imao priliku da upoznam.“
Petar Lukovic, osnivač i glavni urednik E-novinaE-novine su specifičan projekat čija je publika verovatno ona ista koja je u ratnim vremenima čekala u Srbiji petak da oplakne dušu tadašnjim nedeljnikom „Vreme“, ona ista koja je verno kupovala „Feral“, kada je to bilo opasno po život. Na jednom mestu radoznali čitalac može saznati šta ima da kaže Viktor Ivančić, Nenad Veličković, Emir Imamović , Boris Dežulović, naravno Petar Luković, Ljubomir Živkov....
Evo nekih od najnovijih naslova tipičnih za „E-novine“: Vantelesno iskustvo Mlađana Dinkića: Javlja se lomača, Filmska relativizacija zločina: Zašto nisam gledao Obične ljude, Reis i reistine, o Andriji Hebrangu: Zdravo nacijo, bolesti puna...
Luković tvrdi da je iz okruženja sadašnjeg predsednika Srbije, među kojima su i vlasnici agencija koje kontrolišu 90 od sto medijskog tržista, potekla blokada reklamiranja na ovom portalu, kao finansijska mera disciplinovanja medija. Ipak, kaže da je, nakon javnog obraćanja čitaocima, dobio prvi znak da se nešto menja:
„Da smo dobili jedan oglas. Čitaoci mogu da vide. To je oglas za nes kafu od jedne od tih kompanija koje drže naši ugledni savetnici i to je jedan prilično jeftin oglas i izgleda da je pisanje o tome i njih nateralo na čistinu, pa su, evo, pokazali da mogu da daju kad hoće“, kaže Luković i u svom stilu, koji nije po ukusu mnogih, a naročito ne onih koji su stalna meta njegovih satiričnih tekstova, to ilustruje :
„Ko Pečat ovoga Milana, ovoga kako se zove Vučelića – ne mogu imena da mu se setim. Kako se zove Vučelić?“
RFE: Ne mogu ni ja da se setim.
„Eto Vučelić, direktor televizije, ne mogu imena da se setim. Milorad! Ako taj Pečat Milorada Vučelića ima državne oglase, od Telekoma do Galenike, do ostalih...To je jedna opskurno, kvazilevičarsko, profašističko, desničarsko i, kako hoćeš, glasilo, onda mi je glupo da govorim kakav je interes države za to. Ili oglasi u Pravdi, Presu ili već ne znam gde. Dakle sve ono što je desno, nacionalističko, sve ono što je rekao bih profano, na izvestan način politički prljavo, to, naravno ima podršku države. S druge strane, nešto što zagovara neke druge vrednosti i pre svega zagovara to suočavanje sa prošlošću, e onda nema para!“
Pitali smo saradnika elektronskih novina u BIH Emira Imamovića u čemu je tajna velike popularnosti ovog portala.
„Dobio je publiku koja je odrastala uz „Feral tribjun“, uz „Dan“, uz „Bosnu“.
Emir Imamović je ogorčen medijskom scenom u svojoj BIH, pri tom ne misli da je različito i kod suseda:
„Nekako mislim da, svake novine u kojima se ima nešto pročitati, šteta da se ugase. Isto kao što ne bi bila nikakva šteta da se ovih nekih tri miliona tabloida, koji izlaze na području bivše Jugoslavije, ugase koliko sutra i da svi oni koji rade za njih ostanu bez posla - trajno. To su ljudi koji su naprosto kontaminirali medijski prostor, snizili sve standarde i izbrisali granice između onog što je važno i javno i onoga što je trivijalno i privatno.“
Ante Tomić hrvatski pisac i kolumnista čije tesktove redovno objavljuju E-novine.
„Značaj tog portala je zapravo neuporediv s bilo čim što se do sada dogodilo. Zahvaljujući tom tehnološkom čudu – internetu, ostao je jedan nadnacionalni, nadržavni medij koji je zapravo prvi profunkcionisao.“
Ante Tomić govori o prakticnoj međusobnoj izolaciji u regionu koju probijaju projekti kakav su elektronske novine i to ilustruje sopstvenim primerom:
„Ja sam, recimo, vrlo čitan kolumnista u Hrvatskoj, ali ako dođem u Bosnu ili Crnu Goru ili u Srbiju, ljudi nemaju pojma šta ja radim...“
RFE: A sada kada pišete, kada vas prenose E-novine?
„Pa to me jako veseli. Dođem u Podgoricu i neko mi kaže – čitao sam ti tekst u E-novinama. Te novine su se zaista etablirale kao regionalni medij.“
Naime, pre mesec dana na portalu se pojavila informacija da je vlasnik odustao od ovog projekta i predao ga zaposlenima. Upućen je poziv upomoć čitaocima jer su, kako kažu, političari blokirali finansiranje preko oglašavanja na ovom portalu.
Petar Luković, novinar, koliko omražen u većinskoj Srbiji, toliko omiljen u susednim državama, saopštio je vest da će „E-novine“, ipak, preživeti iznenadnu vlasničku tranziciju.
„Situacija je nešto bolja nego što je bila pre mesec dana, kada mi se činilo da nećemo preživeti. Mislim da ćemo sigurno preživeti po svaku cenu. Naročito i što mi je drago jeste da se ljudi javljaju, da je ta pomoć u velikoj većini došla iz regiona. Dakle, iz Bosne, Hrvatske, iz sveta, naravno došla je i iz Srbije.“
Luković, uz malo patosa, egzaltirano hvali svoje čitaoce:
„Mogu slobodno da kažem da imamo apsolutno najbolje čitaoce koje sam ikada, ikada imao priliku da upoznam.“
Evo nekih od najnovijih naslova tipičnih za „E-novine“: Vantelesno iskustvo Mlađana Dinkića: Javlja se lomača, Filmska relativizacija zločina: Zašto nisam gledao Obične ljude, Reis i reistine, o Andriji Hebrangu: Zdravo nacijo, bolesti puna...
Luković tvrdi da je iz okruženja sadašnjeg predsednika Srbije, među kojima su i vlasnici agencija koje kontrolišu 90 od sto medijskog tržista, potekla blokada reklamiranja na ovom portalu, kao finansijska mera disciplinovanja medija. Ipak, kaže da je, nakon javnog obraćanja čitaocima, dobio prvi znak da se nešto menja:
„Da smo dobili jedan oglas. Čitaoci mogu da vide. To je oglas za nes kafu od jedne od tih kompanija koje drže naši ugledni savetnici i to je jedan prilično jeftin oglas i izgleda da je pisanje o tome i njih nateralo na čistinu, pa su, evo, pokazali da mogu da daju kad hoće“, kaže Luković i u svom stilu, koji nije po ukusu mnogih, a naročito ne onih koji su stalna meta njegovih satiričnih tekstova, to ilustruje :
„Ko Pečat ovoga Milana, ovoga kako se zove Vučelića – ne mogu imena da mu se setim. Kako se zove Vučelić?“
RFE: Ne mogu ni ja da se setim.
„Eto Vučelić, direktor televizije, ne mogu imena da se setim. Milorad! Ako taj Pečat Milorada Vučelića ima državne oglase, od Telekoma do Galenike, do ostalih...To je jedna opskurno, kvazilevičarsko, profašističko, desničarsko i, kako hoćeš, glasilo, onda mi je glupo da govorim kakav je interes države za to. Ili oglasi u Pravdi, Presu ili već ne znam gde. Dakle sve ono što je desno, nacionalističko, sve ono što je rekao bih profano, na izvestan način politički prljavo, to, naravno ima podršku države. S druge strane, nešto što zagovara neke druge vrednosti i pre svega zagovara to suočavanje sa prošlošću, e onda nema para!“
Treba ugasiti žutu štampu, a ne kvalitetne novine
Pitali smo saradnika elektronskih novina u BIH Emira Imamovića u čemu je tajna velike popularnosti ovog portala. „Dobio je publiku koja je odrastala uz „Feral tribjun“, uz „Dan“, uz „Bosnu“.
Emir Imamović je ogorčen medijskom scenom u svojoj BIH, pri tom ne misli da je različito i kod suseda:
„Nekako mislim da, svake novine u kojima se ima nešto pročitati, šteta da se ugase. Isto kao što ne bi bila nikakva šteta da se ovih nekih tri miliona tabloida, koji izlaze na području bivše Jugoslavije, ugase koliko sutra i da svi oni koji rade za njih ostanu bez posla - trajno. To su ljudi koji su naprosto kontaminirali medijski prostor, snizili sve standarde i izbrisali granice između onog što je važno i javno i onoga što je trivijalno i privatno.“
Ante Tomić hrvatski pisac i kolumnista čije tesktove redovno objavljuju E-novine.
„Značaj tog portala je zapravo neuporediv s bilo čim što se do sada dogodilo. Zahvaljujući tom tehnološkom čudu – internetu, ostao je jedan nadnacionalni, nadržavni medij koji je zapravo prvi profunkcionisao.“
Ante Tomić govori o prakticnoj međusobnoj izolaciji u regionu koju probijaju projekti kakav su elektronske novine i to ilustruje sopstvenim primerom:
„Ja sam, recimo, vrlo čitan kolumnista u Hrvatskoj, ali ako dođem u Bosnu ili Crnu Goru ili u Srbiju, ljudi nemaju pojma šta ja radim...“
RFE: A sada kada pišete, kada vas prenose E-novine?
„Pa to me jako veseli. Dođem u Podgoricu i neko mi kaže – čitao sam ti tekst u E-novinama. Te novine su se zaista etablirale kao regionalni medij.“
