Velika Britanija i Evropska unija (EU) mogu postići sporazum u julu, ukoliko se od sada uloži više energije u pragovore, izjavio je britanski premijer Boris Džonson nakon razgovora u ponedeljak sa evropskim čelnicima video linkom.
U Briselu navode da su spremni na intenziviranje pregovora, ali ne i na prihvatanje sporazuma koji ne bi garantovao ravnopravne tržišne uslove za obe strane.
EU i Velika Britanija su u sporu oko regulativa za poslovanje, posebno u sektoru ribolova. London je protiv zahteva Brisela za dugoročni pristup britanskim vodama.
Džonson: Dodati gorivo u rezervoar pregovora
Džonson je rekao da su otvorena neslaganja dve strane dobro shvaćena.
"Ne mislim da se toliko razilazimo, ali ono što nam sada treba jeste malo energije u pregovorima", istakao je britanski premijer.
On je naglasio da je predstavnicima EU rekao da je potrebno "dodati gorivo u rezervoar pregovora" ('put a tiger in the tank' of talks). Džonson je istakao da je optimista jer je jasno šta treba da se postigne, te da dve strane nisu toliko udaljene.
"Što pre budemo mogli da to uradimo, tim bolje i ne vidimo razlog zašto se to ne bi završilo u julu. Naravno, ja ne želim da se ovo nastavi do jeseni ili zime, kao što mi se čini da bi u hteli u Briselu. Ne vidim svrhu toga, pa hajde da to završimo. Drago mi je da se Ursula fon der Lajen i ostali evropski zvaničnici slažu", poručio je Džonson.
Kako prenosi Gardijan, iz Džonsonovog nastupa je shvaćeno da je rekao evropskim zvaničnicima da je privržen političkoj deklaraciji, nakon kritika iz Brisela da je odustao od ovog dokumenta koji je potpisao prošlog oktobra.
Četiri zamrznuta kruga pregovora
Velika Britanija i EU su razmenile mišljenja o četiri kruga pregovora o budućim odnosima u kojima nije ostvaren opipljiviji napredak.
Prošle sedmice, EU i Britanija su se saglasile da će intenzivirati pregovore nakon nove runde razgovora okončane bez zaključka.
U zajedničkoj izjavi Londona i EU navodi se da su se "složili da je potreban novi zamah u pregovorima. Podržali su planove koje su glavni pregovarači dogovorili o intenziviranju razgovora u julu i stvaranju najpovoljnijih uslova za zaključivanje i ratifikaciju sporazuma pre kraja 2020. godine. To podrazumeva, po mogućstvu, postizanje ranog razumevanja o principima koji će biti okosnica bilo kog sporazuma".
Podržavajući plan britanskog premijera da se osigura sporazum do kraja leta, evropski lideri su se saglasili da će težiti da se postigne konsenzus o trgovini i bezbednosti kako bi se izbegli ekonomski problemi sledeće godine.
U cilju obezbeđivanja tranzicije bez većih potresa, nužno je da EU i Velika Britanija izdejstvuju dogovor najmanje tri-četiri meseca pre kraja godine da bi bilo dovoljno vremena za njegovu ratifikaciju.
Dok Džonson želi znatan napredak u narednih nekoliko sedmica, EU ne žuti toliko i očekuje dogovor na jasen. Njen glavni pregovarač Mišel Barnije (Michel Barnier) je izjavio da je 31. oktobar krajni rok.
Mišel: Nećemo kupovati 'mačku u džaku'
Međutim, ubrzo nakon sastanka pokazalo se da su ostala stara neslaganja. Tako je predsednik Evropskog Saveta Šarl Mišel (Charles Michel), napisao na Tviteru da se slaže da je potrebno "dodati gorivo u rezervoar pregovora" ('tiger in the tank'), ali da EU neće pristati da "kupuje mačku u džaku" ('pig in the poke').
On je dodao, nakon što je obavestio premijera Republike Irske Lea Varadkara o detaljima razgovora, istakao da će EU čvrsto istrajavati na svojim interesima. On je istakao da je sveobuhvatni sporazum u obostranom interesu naglašavajući važnost ravnopravnih tržišnih uslova.
Ti jednaki uslovi se odnose na sprovođenje sporazuma o slobodnoj trgovini, ribolovu, državnoj pomoći, saradnji policije i drugim oblastima. Naime, Francuska, Danska, Holandija i još nekoliko članica EU ostvaruju 40 odsto ulova ribe u britanskim vodama, pa se sada postavlja pitanje kvota.
Kada je reč o ravnopravnim uslovima, postavlja se pitanje da li će Britanija poštovati neka od striktnih pravila oko emisije gasova, što bi njene kompanije učinilo kompetitivnijim na tržištu.
EU je najveći trgovinski partner Velike Britanije sa 49 odsto razmene. Istovremeno, 12 odsto trgovinskog prometa evropskog bloka otpada na Veliku Britaniju kao treći po velični partner posle SAD i Kine.
Ukoliko ne London i Brisel ne postignu trgovinski sporazum onda će se primenjivati pravila Svetske trgovinske organizacije, što podrazumeva uvođenje tarifa.
London optužuje evropskog pregovarača
S druge strane, Džonson je istakao da će Velika Britanija i dalje insistirati da Evropski sud pravde nema mesta u budućim odnosima dve strane, zbog čega će pronalaženje uzajamno prihvatljivog međunarodnog arbitražnog sistema u slučaju sporova – biti jedno od najtežih pitanja u ovim pregovorima.
Nakon poslednjeg kruga razgovora, Mišel Barnije je optužio Veliku Britaniju da pokušava da dovede u pitanje sve oblasti iz političke deklaracije koja je dogovorena u januaru. Istovremeno, zvanični London uzvraća optužbama na račun Barnijea da deluje kao "sudija", a ne "učesnik u pregovorima".
Britanske vlasti tvrde da nema nade za postizanje sporazuma, osim kao evropski lideri ne daju nove instrukcije Barnijeju što bi omogućilo kompromis o ključnim pitanjima.
Britanci za produženje prelaznog perioda
Britanija je izašla iz evropskih političkih institucija 31. januara, ali ostaje unutar bescarinske ekonomske zone EU do kraja godine. U ovom prelaznom periodu Velika Britanija poštuje sva pravila EU kao da je članica, ali ne može učestvovati u donošenju odluka.
Pomenuti prelazni period može biti produžen na dve godine, ali je Britanija prošle sedmice saopštila da to neće tražiti. U zajedničkoj izjavi se navodi da je primljena na znanje ova odluka Londona.
Ursula fon der Lajen je navela da je britanski minister Majkl Gov (Michael Gove) formalno o tome obavestio EU.
"Saglasili smo se da postignemo najbolji sporazum u interesu naših građana," napisala je fon den Lajen na Tviteru.
Međutim, prema istraživanju britanske Fondacije za zdravstvo (Health Foundation), većina stanovnika podržava produžetak prelaznog perioda.
U prvoj grupi ispitanika, 54 odsto Britanaca smatra da Vlada treba da zatraži produžetak roka, a 40 procenata se protivi tome.
U slučaju izostanka dogovora Brisela i Londona, što bi se odrazilo na probleme u snabdevanju medicinskom opremom i lekovima, u drugoj ispitanika čak 65 odsto njih smatra da treba tražiti produženje prelaznog perioda – od toga čak 85 procenata mladih između 18 i 24 godine.
Izvršna direktorka Fondacije za zdravstvo Dženifer Dikson (Jennifer Dixon) je izjavila prethodno da bi izostanak sporazuma sa EU naneo znatnu štetnu britanskoj nacionalnoj zdravstvenoj službi (NHS) koja se od ranije suočava sa nestašicama i drugim problemima, koji su zaoštreni pandemijom korona virusa.
Makron u Londonu na 80-tu godišnjice de Golovog govora
Džonson će se sastati u četvrtak sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom koji dolazi u London povodom 80-te godišnjice obraćanja generala Šarla de Gola (Charles de Gaulle) preko BBC-ija pozivajući svoje sugrađane da se odupru nemačkoj okupaciji.
Makron će se najpre sastati sa princom Čarlsom (Charles) a potom Džonsonom. Međutim, prema izvorima na koje se poziva Gardijan, Bregzit neće biti tema njihovih razgovora.
Facebook Forum