„Ja ne aplaudiram još jednom setu vanrednih izbora, ali, u trenutnim okolnostima, kada je proces EU integracija tek počeo, ukoliko je Vlada istinski odlučna da taj proces ubrza, vanredni izbori mogu biti idealna prilika da se postigne evroreformsko ubrzanje. U svim drugim okolnostima smatrao bih da raspisivanje ovih vanrednih izbora nema smisla, da je to nepotrebno rasipanje novca i da potkopava demokratske procedure u zemlji“, kaže u intervjuu za RSE Džejms Ker-Lindzi, analitičar i predavač na čuvenoj Londonskoj školi ekonomije i političkih nauka. On ističe da bi premijer Vučić morao poručiti da neće dozvoliti da mu izborni proces odvuče pažnju od posla koji ga čeka i da na naviku da se nakon izbora izgubi još čitavih šest nedelja ili dva meseca na formiranje nove vlade naprosto treba zaboraviti jer se nova vlada može formirati za nedelju dana.
RSE: Gospodine Ker-Lindzi, građani Srbije će na proleće ponovo na izbore. Ima li smisla ponovo raspisivati vanredne parlamentarne izbore, drugi put od redovnih izbora 2012. godine?
Ker-Lindsi: Veoma je zabrinjavajuće, iz više razloga, to što će Srbija raspisati još jedne vanredne parlamentarne izbore. Svima je jasno da izbori donose prekid i diskoniutet i da su veoma skupi. Uz to, nije problem samo raspisivanje i održavanje vanrednih izbora nego i činjenica da se posle završetka izbornog procesa često gubi veoma mnogo dragocenog vremena da bi se formirala vlada. Sve to, razume se, remeti ritam reformi i odvlači energiju i fokus sa glavnih zadataka.
Na drugoj strani, ako je svrha ovih vanrednih izbora da se osigura pun mandat za Vladu da osnaži svoju poziciju jer se priprema da preduzme čitav niz značajnih reformi koje su deo procesa evrointegracije, u tom slučaju bih rekao da se može podržati ponovno raspisivanje izbora. Ukoliko Vlada zaista namerava da ubrza zahtevne reformske korake, da osnaži dinamiku evrointegracije, sada, nakon što je otvorila prva poglavlja u pregovorima sa EU, pa zbog toga prevremenim izborima građanima šalje poruku da joj za to nisu dovoljne preostale dve godine, koliko je ostalo do redovnih izbora, nego da želi da dobije jasan i snažan mandat da to sprovede u naredne četiri godine – u tom slučaju bi se i mogao prihvatiti argument da sazivanje vanrednih izbora na proleće ne mora nužno biti loša ideja.
Mnogi mogu i prihvatiti ovakvu argumentaciju, ali i dalje inklinirati stavu da je najjači razlog za vanredne izbore to da Vlada hoće da učvrsti i produži svoju vlast. Ono na šta ja smatram da treba upozoriti kao na zabrinjavajuću stvar jeste da treba izbeći to što se događa u susednoj Makedoniji. Naime, razlog što je tamošnja vlada stala iza raspisivanja prevremenih izbora upotrebljava se samo kao način da ojača svoju poziciju, a u međuvremenu smo videli mnogo nazadovanja u pogledu demokratije. U tom kontekstu verujem da ima mnogo ljudi koji su vrlo zabrinuti zbog ovog trenda konstantnih prevremenih izbora. Dakle, stavovi o sazivanju prevremenih izbora su suprotstavljeni: možete ih čitati ili kao odobravajuće ili kao osuđujuće. Ja bih želeo da verujem da će ti izbori biti iskorišćeni kao prilika da Srbija zaista zgrabi priliku da pređe u veću brzinu kad je reč o EU integracijama.
RSE: OK, vi kažete da predstojeći prevremeni izbori mogu imati smisla ukoliko Vlada i premijer žele da dobiju jači mandat za brže sprovođenje teških reformi koje čekaju. Međutim, premijer Vučić već sve to ima, ima ubedljivu i stabilnu većinu u parlamentu, Vlada nije ni u kakvoj krizi, pa se onda logično postavlja pitanje čemu raspisivanje prevremenih izbora. Da li da se vlast produži za još četiri godine, s obzirom na to da su na prošlim vanrednim izborima 2014. godine dobijene dve, a da bi se na predstojećim mogle dobiti još dve godine vlasti? Zar to nije potkopavanje demokratskih i izbornih procedura?
Ker-Lindzi: Da, ali ono na šta bih ja ukazao u odgovoru na to pitanje jeste činjenica da je prošlo dosta vremena pre nego što je da proces EU integracije Srbije uopšte počeo. Zapravo je tek nedavno započeo. Aktuelna vlada ima samo još dve godine do narednih redovnih izbora, ali to u stvarnosti nisu ni cele dve godine nego najviše godinu i po dana. U tom smislu, može se prihvatiti argument da je u okolnostima kada su razgovori tek otvoreni, kada ozbiljan posao na evropskom putu tek treba da počne da se radi, kada je najvažnije da gurnete kola napred i krenete u istinske promene- da je zbog svega toga pametnije da izbore ostavite iza sebe i da, kako biste ubrzali značajne reforme koje vas čekaju, imate pred sobom efektivne tri ili tri i po godine vremena, umesto samo godinu ili godinu i po dana. Znate, ako želite da na to pozitivno gledate, možete prihvatiti ovakvu argumentaciju. Ja sam spreman da prihvatim Vladine razloge za prevremene izbore iako mogu zadržati dozu sumnje.
Naravno, slika je daleko od idealne. Dovoljno dugo pratim srpsku političku scenu da znam da su vanredni izbori konstanta, kako vlada, tako i opozicije. I opozicija je ta koja isto tako često priziva raspisivanje vanrednih izbora, prosto zato što nema ništa drugo da ponudi građanima, što nema alternativne politike niti programe; vreme provedeno u opoziciji partije ne provode da bi iznedrile i ponudile biračima nove programe i platforme; ne, opozicija u Srbiji to ne radi, umesto toga ona stalno poziva na prevremene izbore.
Da rezimiram: ja, razume se, ne aplaudiram još jednom setu vanrednih izbora, ali, u trenutnim okolnostima kada je, kao što sam rekao, proces EU integracija tek počeo i kada postoji mogućnost da je Vlada istinski odlučna da taj proces ubrza, ovo može biti idealna prilika da se napravi evroreformski prodor. U svim drugim okolnostima, ja bih smatrao da raspisivanje ovih vanrednih izbora nema smisla, da je to nepotrebno rasipanje novca i da potkopava demokratske procedure u zemlji.
Da budem iskren, nadao sam se nakon poslednjih izbora, kad je vladajuća stranka osvojila tako jaku većinu, da ćemo videti stabilnu i dugotrajnu vladu, koja će imati jak mandat i ubrzano i postojano napredovati u sprovođenju reformi. Međutim, stvarni početak EU procesa, otvaranje prvih poglavlja – sve to je to kasnilo, zbog čega je i vlast u Srbiji dovedena u situaciju da izgubi dosta vremena.
Bilo bi sasvim drugačije da je proces EU integracije počeo mnogo ranije, ali Evropska unija je to dugo odlagala, ne znajući šta da radi i kako da definiše pregovarački okvir za Poglavlje 35 o Kosovu, a uz to je bilo i dodatnih problema. Dakle, bilo je dosta zastoja na tom putu, ali sada konačno vidimo da je evropski proces zaista počeo. U takvom kontekstu, kao što sam rekao, može se prihvatiti argument da iako nije idealna, u ovakvim okolnostima raspisivanje izbora ima političkog smisla; naravno, ukoliko bi nakon njih vlast sledeće tri godine zaista iskoristila da se uhvati u koštac sa problemima, iznese značajne promene i neophodne reforme.
RSE: Ne bojite li se da će mnogo izgubljenog vremena u predizbornoj kampanji, izborima i formiranju nove vlasti posle izbora zapravo usporiti najvažnije procese – briselske pregovore sa Kosovom, kao i druge obaveze u EU integracijama?
Ker-Lindzi: Znate šta, upravo da bi se to izbeglo, na ove izbore ne bi smelo da se gleda kao na redovne izbore. Vlada bi jednostavno u fokus trebalo da stavi jedan jedini cilj – proces priključenja Srbije Evropskoj uniji i da pokaže da za to nije potrebna duga predizborna kampanja. Vučić bi morao svima da pošalje poruku: neću dozvoliti da mi izborni proces odvuče pažnju od posla koji me čeka, ovo radimo da bi Vlada pročistila put za sprovođenje ključnih reformi i taj posao sledi odmah posle izbora. A ukorenjenu naviku da se nakon izbora izgubi još čitavih šest nedelja ili dva meseca na formiranje nove vlade naprosto treba zaboraviti. Ako vlada osvoji veliku većinu, što svi očekuju, onda se nova vlast može formirati za nedelju dana. Dakle, treba zaboraviti na uobičajeni postizborni nonsens kao što su besmisleni prolongirani koalicioni pregovori, tim pre što svi odavno znamo šta je njihov cilj – partijska podela javnih preduzeća i deljenje posla svojim članovima u tim velikim državnim monopolima.
Mora se minimizovati diskontinuitet započetog političkog i reformskog kursa, čime se pokazuje da su izbori imali samo jednu shvru: da Vladi očiste trasu na putu ka Evropskoj uniji, da joj omoguće jak mandat kako bi osnažila zamah reformskog i procesa EU integracije. Dakle, premijer mora da kaže: ja nemam nameru da izgubim mnogo vremena na ovim izborima, njihov jedini cilj je da Vlada postane efikasnija, delotvornija i usredsređenija na ono što mora da uradi. Tako ćemo zapravo moći da vidimo šta se u stvari događa i o čemu je bila stvar sa raspisivanjem ovih izbora; ako, kao što sam rekao, završimo u situaciji da se posle izbora potroši mesec i po ili dva meseca za formiranje nove vlasti, onda zaista imamo pravo da budemo vrlo razočarani.
RSE: Mnogi ne osporavaju to da Premijer želi da nastavi reformski proces, da namerava da nastavi briselske pregovore sa Kosovom, da radi domaće zadatke iz predmeta evrointegracija Srbije, ali takođe veruju da je jedan od njegovih najvažnijih motiva za raspisivanje prevremenih izbora da produži svoju vlast do 2020. godine.
Ker-Lindzi: Apsolutno, nema sumnje da je i to u pozadini ovih izbora. Ja ne kažem da građani treba da budu srećni zbog tih izbora jer u zemlji ima mnogo drugih, važnijih stvari da se završi. Da nije ovog tek započetog posla EU integracije, imao bih mnogo kritičkiji pogled na raspisivanje ovih izbora. Dakle, kao što sam rekao, mislim da je zbog te specifične okolnosti moguće reći: u redu, dajmo im šansu; ako su reforme i priključenje EU glavni fokus, sada je razuman tajming da se izbori okončaju i sklone sa stola, pa da onda možemo da se nadamo da će Srbija imati stabilnost da u naredne tri godine da ubrzanje evropskom procesu. Ne zaboravite, to je do sada vrlo sporo išlo, otvorena su samo dva poglavlja, a pogledajte koliko je Crna Gora u tom pogledu odmakla od Srbije, koliko je poglavlja već otvorila. Na to sada Srbija treba da se koncentriše. Držim palčeve.
RSE: Kako gledate na opozicione partije u Srbiji, mislim da proevropski set stranaka, koje ne pokazuju da su sposobne da oforme jedinstven blok ili možda čak i jedinstvenu predizbornu koaliciju?
Ker-Lindzi: Opoziciona scena je apsolutno razočaranje. Mi u kontinuitetu gledamo fragmentaciju opozicije u Srbiji. Činjenica da se Demokratska stranka kompletno dezintegrisala zaista nas je sve šokirala. Kada samo pomislite da smo do pre šest godina o toj partiji govorili kao o kolosu srpske politike, a pogledajte gde je sada!? Potpuno dezintegrisana, fragmentirana. Vidimo nekakvo približavanje između Tadićeve nove stranke i LDP-a Čedomira Jovanovića, ali sve je to neuverljivo.
Znate, sasvim sam siguran da ta situacija u opoziciji i te kako pomaže vladajućoj koaliciji. Pa, vi jednostavno nemate pristojnu opozicionu partiju! Zato ponovo kažem: deo problema je činjenica da opozicione partije u Srbiji do dana današnjeg nisu razumele svoju ulogu. Njihova uloga je da teraju vladu na odgovornost, da je drže za reč, ali i da produktivno politički koriste vreme dok su u opoziciji da formulišu nove politike. A, one to ne čine – niti ’drže vladu za odgovornost’, niti nude nove političke platforme. Još jednom, sve što rade svodi se na pozivanje na prevremene izbore, kao da će to bilo šta promeniti. One moraju shvatiti da za njih nema izlaza ako građanima ne nude alternative i nove vizije.
RSE: Mnoga istraživanja javnog mnenja nagoveštavaju veliku verovatnoću da Šešeljeva Srpska radikalna stranka može preći cenzus i ući u parlament posle ovih izbora.
Ker-Lindzi: Za razliku od drugih evropskih zemalja, u parlamentu Srbije sada nema partije koja je u opoziciji prema evrointegraciji zemlje, uprkos tome što je evidentno da postoji značajan deo srpskog javnog mnenja koji se protivi ulasku Srbije u Evropsku uniju. Razume se, pozitivna je činjenica da zemlja ima skupštinu koja podržava njeno učlanjenjenje u EU, ali, s druge strane, činjenica je da takav sastav Skupštine ne odražava mišljenje društva, odnosno, da parlament nije reprezentativna slika društva. Opet, niko ko ima zrno zdravog razuma ne bi želeo da vidi povratak Srpske radikalne stranke u parlament; to je, kao što znamo, jedna vrlo neprijatna skupina, ali, na drugoj strani, ne možete zanemariti argument da parlament treba da bude odraz odraz društva. Ukoliko u srpskom parlamentu treba da budu zastupljene i antievropske političke grupacije, ja bih bio mnogo srećniji da izborni cenzus pređe Demokratska stranka Srbije jer niko ne bi poželeo da vidi ekstremno-desničarsku partiju u Skupštini, kakva je Srpska radikalna stranka.
RSE: Ali, nije mala verovatnoća da se to desi.
Ker-Lindzi: Dobro, ali verovatno je već sada jasno da čak i kad bi ekstremnodesna Srpska radikalna stranka ušla u parlament, da njenih nekoliko poslanika ne bi zapravo imalo nikakav uticaj na odluke većine. Da, to ne bi slalo sjajnu sliku o Srbiji, ali to ne bi bio prvi parlament u Evropi u kome se trenutno nalaze ekstremnodesne partije.
RSE: Vi, dakle, smatrate da čak i ako bi ušli u parlament, radikali ne bi imali nikakvog uticaja da ometaju kurs evrointegracije Srbije?
Ker-Lindzi: Ne, takav uticaj ne bi imali. Svi se slažemo da niko, osim njihovih pristalica, ne bi bio srećan da ih gleda u Skupštini. Ta stranka je zaista grupacija koja svoja gledišta izražava na ekstremne načine, dakle, većina građana bi imala stalnu nelagodu zbog onoga što bi oni činili u parlamentu, ali, na drugoj strani, možda nije baš sasvim politički nezdravo imati u nacionalnom parlamentu i neku evroskeptičnu opciju. Ako taj argument nije potpuno neprihvatljiv, a čini mi se da nije, ja bih bio mnogo skloniji tome da u Skupštini Srbije vidim DSS umesto radikala.
Iako znam da je DSS stranka desnog centra, nesumnjivo nacionalistička, ona bar igra po demokratskim procedurama, dok su radikali zapravo krajnja, ekstremna, desničarska organizacija. Dakle, moja poenta je da ne bi bilo politički loše imati u parlamentu i neku političku grupaciju koja se suprotstavlja procesu evrointegracije, prosto zato što imate veliki segment građana koji zastupa takvo gledište. Kad to kažem, ne mislim da bi takva opcija trebalo da predstavlja veliki izazov po evroagendu vladajuće garniture. Ali, kao što rekoh, definitivno bi bilo mnogo zdravije kad bi to bila DSS umesto Srpske radikalne stranke.
