Za Novopazarca Emira Tutića (26) džamija nije samo verski, već i obrazovno-vaspitni objekat, a blizina džamije, kako kaže, olakšava svakodnevni život i funkcionisanje vernika, čija je obaveza da pet puta dnevno klanjaju.
“Novi Pazar je brdovit grad i vernicima koji žive u nekom naselju na brdu veliki je problem da obavljaju dnevne namaze i da silaze do neke džamije. To im oduzima mnogo vremena. Pođite od sebe da morate pet puta na dan da odete do džamije“, pojašnjava Tutić za Radio Slobodna Evropa (RSE).
Korist džamije je, kako kaže, velika za vernike, jer tu slušaju islamska predavanja, uči se o ponašanju, moralu.
„Mene džamija uči da budem ispravan na životnom putu, uči me kako da se ponašam”, priča Tutić.
Ističe da ne vidi nikakav problem ni u tome da u Novom Pazaru fale i crkve, jer su to sve božije kuće.
“Novi Pazar je upravo najbolji primer multietničnosti i međusobne tolerancije. Ja ne znam čoveka, ne znam da mi je ikada jedan džematlija kojeg poznajem rekao bilo šta protiv crkvi ili sinagoga. Voleo bih da se sutra moje dete vaspitava u džamiji, da spozna svu njenu lepotu”, kaže Tutić.
Ko finansira nove džamije?
Novi Pazar, grad u kojem živi najviše muslimana u Srbiji, nalazi se na jugozapadu Srbije.
Prema poslednjem popisu stanovništva u Srbiji, iz 2011. godine, u gradu preko 80 odsto stanovništva čine Bošnjaci.
Zahvaljujući doborovoljnim sredstvima vernika (džematlija) na području Novog Pazara u toku je izgradnja tri džamije, ali i rekonstrukcija četiri.
Predsednik Mešihata Islamske zajednice (IZ) u Srbiji Mevlud Dudić smatra da u tom gradu na jugozapadu Srbije, koji ima 66 džamija, treba izgraditi bar još 30 ovih verskih objekata.
On za RSE kaže da IZ nije trenutno u finansijskoj mogućnosti da gradi džamije, ali da su vernicima na njihovu inicijativu dali dozvolu da sami prikupe sredstva.
Dudić tvrdi da Vlada Srbije, ali ni lokalne samouprave u sandžačkim gradovima, nikada do sada nisu dali nijedan dinar IZ, već da vernici kroz istoriju vode računa o svojim džamijama.
Od oktobra 2007. godine u Srbiji postoje dve islamske zajednice - Islamska zajednica u Srbiji, na čijem čelu je muftija Mevlud Dudić i Islamska zajednica Srbije, koju predvodi reisu-l-ulema Sead Nasufović.
Dvostruki standardi
Dudić za RSE napominje da izostanak podrške Vlade Srbije ističe jer vidi dvojne standarde.
„Kada je u pitanju Srpska pravoslavna crkva (SPC) i podrška određenim hramovima i crkvama, onda je tu Vlada Srbije velikodušna“, napominje Dudić.
Njegova izjava odnosi se u najvećoj meri na izdvajanja iz budžeta Srbije za gradnju Hrama Svetog Save u Beogradu. Vlada Srbije je tokom godine u nekoliko navrata iz budžeta samo ove godine izdvojila milione evra za ovaj verski objekat, izazivajući javno negodovanje zbog činjenice da je u toku pandemija i da su sredstva mogla biti upotrebljena za zdravstveni sistem Srbije.
Dudić poziva Vladu Srbije da, kako ističe, primenjuje podjednake aršine prema svim crkvama i verskim zajednicama.
„Jer smo tako i definisani u Zakonu o crkvama i verskim zajednicama,. A, na žalost, u praksi je to drugačije“.
U pomenutom zakonu definiše se da država sarađuje sa crkvama i verskim zajednicama radi unapređivanja verske slobode i ostvarivanja opšteg dobra i zajedničkog interesa.
„Radi unapređivanja verske slobode i saradnje sa crkvama i verskim zajednicama, u obostranom interesu, država može da materijalno pomaže crkve i verske zajednice“, navodi se u zakonu.
Dudić napominje da, iako se IZ mnogo puta obraćala, Srbija nikada do sada nije uputila pomoć za neki projekat.
„Voleo bih da smo bar imali podrške od muslimanskih država, ali do sada je i to bilo veoma šturo ili je uopšte nije bilo”, kaže Dudić.
On je pojasnio da vernici kroz tri doborovoljne kategorije pomoći pomažu izgradnju ili adaptaciju džamija - fizičkim radom, prilozima u neophodnom materijalu ili doniranjem novčanih sredstava.
Nekada se, po njegovim rečima, dešavalo da jedan čovek pravi džamiju, međutim danas to čini nekoliko desetina ili nekoliko stotina osoba.
’Gde nema džamije, tu nema orijentira’
Tako su se organizovali i meštani prigradskog naselja Mursko brdo i pre mesec dana počeli da grade džamiju, koja bi trebala da bude završena naredne godine u ovo vreme.
Esad Preljević, jedan od tih meštana, kaže da tu živi 40 porodica, od kojih svaka ima bar troje, četvoro dece.
“Za nas će ova džamija značiti mnogo, jer mi sada do najbliže idemo skoro dva kilometra. Ceo komšiluk se angažovao, solidarisao, svi učestvujemo u njenoj izgradnji. Ovom naselju treba ovaj verski objekat, jer gde nema džamije nema ni orijentira”, kaže Esad.
Predsednik Mešihata Mevlud Dudić pojašnjava da se ova verska zajednica finansira od donacija vernika i nekih fondova, muslimanskih ili drugih organizacija, a da trenutno jedva sastavljaju kraj sa krajem, jer su te donacije smanjene, a u dva navrata su i zatvarali džamije zbog pandemije korona virusa.
“Aplicirali smo sa projektima za Medresu i Islamski fakultet kod Kancelarije za vere Vlade Srbije i tu nam se simbolično pomaže. Međutim, njihovi fondovi su skromni, pa ni oni nisu u mogućnosti da nam mnogo pomognu“, objašnjava on za RSE.
Prema njegovim rečima, godišnja članarina za džematlije je između 1.200 i 1.500 dinara (oko 12 evra) po domaćinstvu i od toga se prikupe skromna sredstva.
„Nikada nismo uspeli da naplatimo više od 20 odsto”, ističe Dudić.
Obraćali se i predsedniku
On je istakao da se još u maju obratio predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću da im pomogne za isplatu plata 237 verskih službenika, ali da odgovor nije stigao.
“Smatram da je to nepravda i da ovim činom i predsednik Republike Srbije pokazuje neozbiljnost“, ocenjuje Dudić.
On podseća i da je IZ zatvorila džamije dva puta od početka pandemije i da je dala veliki doprinos u sprečavanju širenja korona virusa.
„Smatramo da pored toga što živimo u ovoj državi, da bi je osećali kao svoj dom, treba da neko povede računa i o IZ koja je druga po brojnosti u državi”, rekao je Dudić.
RSE je pitanja o finansiranju Islamske zajednice i obraćanju njenih predstavnika uputio Vladi Srbije i predsedniku Srbije, ali odgovori nisu stigli do zaključenja teksta.
Dudić je dodao i da bi od velikog značaja bilo da se Srbija ugleda na susedne države pa da bar delimično Mešiha, Medresa ili Islamski fakultet budu na budžetu Vlade Srbije.
Prema poslednjem popisu, oko tri odsto ukupnog stanovništva Srbije izjasnilo se da pripada muslimanskoj zajednici. Islam je, posle hrišćanstva, druga najveća vera u Srbiji.
