Posle više od 21 godine od ubistva novinara Slavka Ćuruvije, vlasnika i glavnog urednika dnevnika “Dnevni telegraf”, četvorici nekadašnjih pripadnika Resora državne bezbednosti (RDB) za njegovu likvidaciju suđenje je počelo ponovo.
Tokom nedelje ponovljeni proces je otpočeo glavnim pretresom, bez pripremnog ročišta. Okrivljeni su ostali pri tome da nisu krivi za Ćuruvijinu likvidaciju, odbrana je tražila izbacivanje ključnih dokaza, a sudsko veće je odlučilo da se nastavak suđenja zakazan za petak 9. oktobar, otkaže.
Branka Prpa, istoričarka i tadašnja Ćuruvijina nevenčana supruga, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) da ne očekuje da će na ponovljenom suđenju biti otkriven nalogodavac egzekucije Ćuruvije, kao što nije otkriven ni nalogodavac ubistva premijera Srbije Zorana Đinđića 2003. godine.
“Služba državne bezbednosti je izmrežila ovu državu na način da je sam premijer države ubijen, a ta stoglava hidra na delu je i danas. U pitanju je manipulacija velikih razmera jer nijednog trenutka nije postavljeno pitanje nalogodavca. Onda, o čemu mi pričamo?”, kaže Prpa i dodaje da zato ni od ponovljenog suđenja ne očekuje ništa.
Zašto je suđenje vraćeno na početak?
Apelacioni sud saopštio je 7. septembra da je ukinuo prvostepenu presudu za ubistvo Ćuruvije i vratio predmet na ponovno suđenje prvostepenom sudu. Ukazao je da je Specijalni sud presudom prekoračio optužbu i uvođenjem NN lica kao neposrednog izvršioca izmenio činjenično stanje opisano u optužnici, kao i dodavanjem radnji optuženima za koje nisu optuženi.
Suđenje se ponavlja za tadašnjeg načelnika Resora državne bezbednosti (RDB) Radomira Markovića, tadašnjeg šefa beogradskog centra DB Milana Radonjića, kao i pripadnika rezervnog sastava DB Miroslava Kuraka i operativca DB-a Ratka Romića.
Radomir Marković je ovom, sada ukinutom, presudom bio osuđen na 30 godina zatvora za podstrekavanje na ubistvo Ćuruvije, a na istu kaznu za saizvršilaštvo u ubistvu osuđen je službenik DB Milan Radonjić. Pripadnici ove službe Romić i Kurak, zbog saizvršilaštva u ubistvu, osuđeni su na po 20 godina zatvora.
Romić i Radonjić su u kućnom pritvoru već tri godine, a prethodno su tri i po bili u pritvoru, od hapšenja 2014. godine. Marković u zatvoru izdržava kaznu od 40 godina zatvora zbog četvorostrukog ubistva na Ibarskoj magistrali u oktobru 1999. godine. Kurak je osuđen u odsustvu jer se nalazi u besktvu i za njim je na snazi crvena poternica Interpola.
Iz ukinute presude proizlazi da je Slavka Ćuruviju 11. aprila 1999. godine ubilo nepoznato lice (NN), a da su mu osuđeni pripadnici nekadašnje Državne bezbednosti pomagali u pripremi ubistva. Naime, umesto Miroslava Kuraka koji se u optužnici pominje kao direktni izvršilac ubistva, on u ukinutoj presudi nije pomenut kao takav, već nepoznato lice (NN), čiji identitet nije utvrđen.
U obrazloženju Apelacije ukazano je da se u presudi ne navodi nijedan dokaz na osnovu kojeg je prvostepeni sud bez dileme utvrdio prisustvo još jedne osobe na mestu ubistva, i to baš neposrednog izvršioca. Nema ni dokaza na osnovu kojih se može utvrditi da je to NN lice sa Radonjićem, Romićem i Kurakom postiglo dogovor o ubistvu Ćuruvije.
Takođe, u obrazloženju Apelacionog suda se kaže da je uvođenjem NN lica na više mesta u presudi ona učinjena nerazumljivom, jer je nejasno da li se u konkretnom slučaju radi o jednom ili je reč o više NN lica.
Zatim, navodi se dalje, nije uopšte navedeno na koji način su Kurak i Romić omogućili NN licu da ubije Ćuruviju i time postali saizvršioci. Nejasno je gde su se u momentu izvršenja krivičnog dela oni nalazili i da li su bili zajedno ili su bili razdvojeni.
Prpa: Optužnica je bila na klimavim nogama i to sam tužiocu i rekla
Nasuprot ukinutoj presudi, optužnica tvrdi da je Ćuruviju 11. aprila 1999. godine ubio Miroslav Kurak, a da mu je saučesnik bio Ratko Romić, koji je drškom pištolja udario u glavu Ćuruvijinu prijateljicu Branku Prpu.
Prpa, istoričarka i tadašnja Ćuruvijina nevenčana supruga, i tokom svedočenja, i sada za RSE, tvrdi da “Miroslav Kurak nije čovek za koga Tužilaštvo tvrdi da je pucao u Slavka” i da je to govorila i tužiocu, ali da je on ostao pri optužbi da je Kurak neposredni izvršilac.
“Optužnica je bila na klimavim nogama i to sam tužiocu i rekla”, kaže Prpa za RSE.
Ona navodi da je tužilac optužio Kuraka kao neposrednog izvršioca ubistva Ćuruvije na osnovu svedočenja Milorada Ulemeka Legije, bivšeg komandanta JSO, (Jedinice za specijalne operacije), koji nije učestvovao u akciji i koji nije imao nikakva direktna saznanja o tome, već je naveo da je čuo da je ubica Kurak.
“Ta optužba je”, kaže Branka Prpa za RSE, “bila u direktnoj koliziji s onim što ja kao jedini svedok mogu da potvrdim ili da ne potvrdim. Dakle, ja nisam potvrdila ni u istrazi ni na samom sudu da je Kurak bio taj koga sam videla. I onda je tužilac u svojoj završnoj reči pokušao da ospori i mene kao svedoka tvrdeći da imam slab vid i da sam bila u šoku.”
“Međutim”, nastavlja Prpa, “ja sam gledala u ubicu, i ubica je gledao u mene. Videla sam ga direktno nad sobom u trenutku kada je odlučivao da li će da me likvidira kao što je prethodno likvidirao Slavka do kog sam ležala. E, pa ta osoba koja je u njega pucala nije bio Kurak jer Kurak ima karakteristično lice koje bih zapamtila”, svedoči Prpa.
Kada je slučaj došao do suda, Milorad Ulemek Legija je naveo da mu je prećeno zbog svedočenja i odbio je da se pojavi na sudu. On trenutno služi maksimalnu kaznu od 40 godina zatvora zbog ubistva premijera Srbije Zorana Đinđića 2003. godine.
Prpa Ističe da joj je logično što je Apelacioni sud prihvatio njeno svedočenje, ali dodaje da nije morao ponovno vratiti sudski proces na početak, nego da je mogao sam doneti presudu.
Za Jelenu Ćuruviju obaranje presude iznenađujuće
Jelena Ćuruvija, ćerka Slavka Ćuruvije i počasna predsednica Fondacije Ćuruvija, za Radio Slobodna Evropa kaže da je obaranje prvostepene presude bilo iznenađujuće.
O pravnim razlozima poništavanja te presude ne može da govori iz stručnog ugla, ali navodi da joj je čudno da sudije uvode NN lice u presudu, ako znaju da to ne mogu da čine pošto ga nije bilo u optužnici.
Ona, međutim, navodi da je reč o specifičnom slučaju s obzirom da je struktura Državne bezbednosti i posle svrgavanja vlasti Slobodana Miloševića 5. oktobra 2000. godine ostala ista i da su imali dovoljno vremena da unište sve snažnije dokaze i dokumentaciju od onih koji su sada na raspolaganju.
Ipak, kako ističe, dovoljno je saznanja o političkoj pozadini ubistva da je nalogodavac ubistva Ćuruvije tadašnja vlast.
Ona za RSE kaže da oni iz državne bezbednosti nastoje da zaštite svoje ljude, kao i da su kod mnogih koji su svedočili bili prisutni strahovi.
Očekuje, kaže, da odgovorni na kraju sudskog procesa budu privedeni pravdi, ali dodaje da su spremni i na to da neki iz strukture tadašnje DB budu oslobođeni.
Kako je tekao proces?
Uprkos gotovo četiri godine suđenja, izvođenja dokaza, saslušanja oko 100 svedoka, nadležni organi nisu uspeli da odgovore na neka od ključnih pitanja, od kojih je najvažnije to da nisu otkriveni i procesuirani nalogodavci egzekucije Slavka Ćuruvije.
Više od dvadeset godina je prošlo od tog 11. aprila 1999, kada je, u vreme NATO bombardovanja tadašnje SRJ, ispred svog doma u Svetogorskoj ulici u Beogradu ubijen Slavko Ćuruvija.
Nekoliko vlada je za to vreme promenjeno, ali nijedna od njih nije odgovorila na pitanje ko je i zašto ubio Ćuruviju. A to je samo potkrepljivalo sumnju da je u ceo slučaj umešan tadašnji politički vrh uz svoje tajne službe kao izvršioce.
Istražne radnje nakon ubistva Slavka Ćuruvije počele su 2001. godine, u vreme vlade premijera Zorana Đinđića, ali je u gotovo petnaest godina do početka suđenja to sve rađeno fragmentarno, jer, kako kaže Jelena Ćuruvija, očigledno nije bilo u vrhu prioriteta vlasti.
Posle ubistva premjera Đinđića, ubrzo na čelo vlade dolazi Vojislav Koštunica iz tadašnje Demokratske stranke Srbije (DSS).
Nakon svrgavanja Miloševića s vlasti u oktobru 2000, kada je postao predsednik SRJ, Koštunica nije smenio Radomira Markovića s mesta čelnika Resora državne bezbednosti.
Kada je preuzeo vladu 2004. godine, kako navodi Branka Prpa, suspendovana je cela prethodna istraga i započela nova.
Prolaze, međutim, godine tapkanja u mestu.
Tokom 2007. i 2008 saslušano je stotinak svedoka, ali specijalni tužilac izveštava samo o tome da ne postoji napredak.
Srpska napredna stranka, koja 2012. godine dolazi na vlast, februara 2013. formira Komisiju za istraživanje ubistava novinara, a oktobra iste godine na snagu stupa zakon kojim je ukinuta sudska i uvedena tužilačka istraga. Ove mere konačno pokreću istragu sa mrtve tačke.
Milorad Ulemek Legija 8. januara 2014. daje izjavu o ubistvu Ćuruvije specijalnom tužiocu. Ulemek navodi da je iz razgovora s Radomirom Markovićem shvatio da su Ćuruviju ubili Ratko Romić i Miroslav Kurak. Onda 13. januara 2014. biva pokrenuta zvanična istraga.
Već sutradan su uhapšeni DB-ovci Milan Radonjić i njegov potčinjeni Ratko Romić. Miroslav Kurak je u bekstvu i za njim je raspisana međunarodna poternica.
Suđenje za ubistvo je počelo sedamnaest godina od egzekucije Ćuruvije i trajalo je od juna 2015. do početka 2019. godine.
Analiza slučaja Univerziteta u Njujorku
Univerzitet Kolumbija (Columbia) u Njujorku objavio je u oktobru analizu slučaja Slavka Ćuruvije u kojoj se navodi da je osuđujuća presuda Prvostepenog suda viđena kao prelomna presuda jer bi to bilo prvi put u istoriji Srbije da će ljudi odgovorni za ubistvo novinara odgovarati.
“Takav ishod značio bi prijeko potrebnu promjenu i poslao bi jasnu poruku da neće biti nekažnjivosti za zločine nad pripadnicima medija”, navodi se u studiji koja detaljno opisuje ceo slučaj i dosadašnji tok suđenja.
U analizi se takođe podseća i da je prema Svetskom indeksu slobode štampe, Srbija trenutno na 93. mestu od 180 zemalja i da su, prema istom indeksu, novinari u Srbiji često izloženi napadima, uznemiravanju i zastrašivanju, a njihove žalbe na sudovima češće se ignorišu nego rešavaju.
Tokom poslednjih 25 godina, upozorava se, ubijeno je troje novinara i Slavko Ćuruvija je jedan od njih. Nijedan slučaj nije razrešen, ističe se u analizi.
Nisu ispitani pripadnici tadašnje vlasti
Iako se u optužnici navodi da je Ćuruvija ubijen zbog "javnog istupanja u zemlji i inostranstvu i kritike nosilaca političke vlasti, mogućnosti da utiče na javno mnenje i delovanje opozicionih društvenih snaga”, Branka Prpa ističe da niko nije ispitivao niti procesuirao vrh tadašnje vlasti.
Iako se tokom istrage pominjala više puta kao nalogodavac Mirjana Marković, predsednica Jugoslovenske levice (JUL) i supruga predsednika tadašnje SR Jugoslavije Slobodana Milooševića, ona i njen suprug, kao ni pripadnici drugih stranaka koje su činile tadašnju vlast, nikada nisu bili predmet istrage, ukazuje Prpa.
Ona podseća da su u tadašnjoj koalicionoj vladi sa Miloševićevom Socijalističkom partijom Srbije (SPS) učestvovali i JUL i Srpska radikalna stranka (SRS). Potpredsednici vlade bili su predsednik i zamenik predsednika SRS Vojislav Šešelj i Tomislav Nikolić, a iz redova SRS bio je i tada generalni sekretar stranke i ministar informisanja Aleksandar Vučić, aktuelni predsednik Srbije i vladajuće Srpske napredne stranke (SNS).
Kako je podsetila, Vučić nikada nije pozvan da se izjasni da li je upoznat sa nekim od činjenica u ovom slučaju.
