„Globalna zdravstvena kriza izazvana korona virusom, zahteva efikasne mere u cilju zaštite zdravlja i života ljudi, a to uključuje i borbu protiv dezinformisanja koje može da izazove paniku i socijalne nemire“, navela je komesarka Saveta Evrope (SE) za ljudska prava, Dunja Mijatović u pisanoj izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE). Pojedine vlade međutim, ističe Mijatović, ovaj imperativ koriste kao izgovor za uvođenje „nesrazmernih ograničenja medijskih sloboda“.
„To je kontraproduktivan pristup koji se mora zaustaviti“, navela je Mijatović u pisanoj izjavi. „Naše dragocene slobode i prava moramo da zaštitimo naročito u trenucima krize“, dodala je komesarka SE za ljudska prava.
„Poslednjih nedelja, parlamenti, vlade i lokalne vlasti su donosile zakone, uredbe i odluke koje nose rizik ometanja novinarskog rada i ograničavanja prava javnosti na pristup informacijama“, navela je Mijatović.
Brojne zemlje uvele oštre mere
Mijatović ističe da se novinari koji krizu prate u Mađarskoj i u Ruskoj Federaciji, suočavaju sa različitim sankcijama koje, po novim zakonima, uključuju i rizik od petogodišnje zatvorske kazne za širenje „lažnih informacija“.
„U Azerbejdžanu, nedavno doneti amandmani nameću vlasnicima internet portala obavezu da spreče širenje „štetnih informacija“ na internetu. U Rumuniji, vlastima se dekretom dozvoljava da uklone sadržaj i da blokiraju sajtove čiji sadržaj pruža „lažne informacije“ o razvoju COVID-19 i preventivnim merama, bez mogućnosti da se na odluku uloži žalba. U Bosni i Hercegovini, dekreti i predlozi zakona usmereni na kažnjavanje kruženja informacija koje bi mogle izazvati paniku, nose rizik od ograničavanja novinarskog rada i slobode izražavanja na društvenim mrežama“, navela je komesarka SE za ljudska prava.
U Jermeniji su, dodala je, „brojni listovi i sajtovi morali da obrišu pojedine informacije nakon usvajanja striktnih pravila koja zabranjuju objavljivanje informacija medicinske i epidemiološke prirode koje nisu u potpunosti u skladu sa zvaničnim izvorima“.
Pristup informacijama kolateralna šteta državnih mera
Pristup informacijama takođe je postao kolateralna šteta mera koje vlade preduzimaju u cilju suzbijanja pandemije, izjavila je Dunja Mijatović.
„Kako je međutim ukazano u nedavnoj zajedničkoj izjavi međunarodnih eksperata, novinarstvo ima krucijalnu ulogu tokom zdravstvene krize. Uprkos činjenici da su pravovremene informacije ključne kako bi javnost razumela opasnost i usvojila mere čiji je cilj lična zaštita, u mnogim državama članicama (Saveta Evrope, dod. aut.) zabeležena su filtriranja informacija i odlaganje pružanja odgovora po zahtevima za pristup informacijama od javnog značaja“, navela je Mijatović.
Kao primer, navela je da su u Češkoj, Srbiji i Italiji zabeleženi slučajevi sprečavanja novinara da prisustvuju konferencijama za medije, kao i da pribave informacije od zdravstvenih organa ili da dokumentuju rad službenika zaduženih za sprovođenje zakona.
„Od najveće je važnosti da novinari mogu da rade pod bezbednim uslovima, bez straha da će biti maltretirani ili napadani, kao što je naglašeno u Preporuci (2016) 4 Komiteta ministara o zaštiti novinarstva i bezbednosti novinara i drugih medijskih aktera.
„U Turskoj je, međutim, nekoliko novinara privedeno u odmazdi zbog izveštavanja o COVID-19. U Sloveniji je novinar koji je podneo zahtev za informacijom o merama koje je vlada usvojila u borbi protiv pandemije bio meta klevetničke kampanje medija bliskih političkoj stranci koja predvodi vladajuću koaliciju“, navela je Mijatović.
„Nema sumnje da se vlade suočavaju sa izazovima bez presedana tokom ove pandemije“, rekla je predstavnica SE istakavši međutim da „to ne može biti izgovor za pritiskanje medija i uskraćivanja prava ljudi na informacije“.
„Novinari i medijski učesnici obavljaju nezamenljiv posao koji služi javnom dobru. Njihov rad mora biti zaštićen, nikako potkopavan“, ističe Mijatović.
„Iz navedenih razloga, pozivam sve države članice Saveta Evrope da očuvaju medijske slobode i da osiguraju da mere koje se uvode u cilju borbe protiv dezinformacija budu neophodne, srazmerne i podložne redovnom nadzoru, uključujući Parlament i nacionalne institucije koje se bave zaštitom ljudskih prava“, saopštila je Mijatović.
Mere borbe protiv dezinformacija ne smeju nikada da spreče novinare da obavljaju svoj posao ili da vode ka neprimerenom blokiranju sadržaja na internetu, istakla je komesarka za ljudska prava SE. „Države koje su uvele restrikcije koje ne ispunjavaju ove standarde moraju ih hitno ukinuti“, saopštila je Dunja Mijatović.
