Iz džepova građana Srbije podmiriće se dugovi fudbalskog kluba Partizan, a uprava je toplo zahvalila Vladi Srbije i premijeru Aleksandru Vučiću.
Premijer je od poreskih obveznika iskeširao tranšu od oko 400.000 evra za ovog fudbalskog dužnika, a poreski dug Partizana je, razume se, reprogramiran. Takvu prilivegiju u državi Srbiji imaju samo oni čiji se poreski dugovi mere milionima evra.
Zbog neplaćenih poreza i doprinosa državi Srbiji i drugim poveriocima, teškim čak oko dva i po miliona evra, UEFA je zabranila fudbalskom klubu Partizan da igra u Ligi šampiona i Ligi Evrope u prvoj od naredne tri sezone u kojoj se kvalifikuje za neko takmičenje.
Navijačko-huliganske grupe povezane sa fudbalskim klubovima u tesnoj su sprezi sa vlašću već više od četvrt veka. Koristila ih je Miloševićeva vlast u obračunima sa opozicionim protestima, a onda i petooktobarske elite. Priznao je to i sam Ivica Dačić, aktuelni šef diplomatije, nekadašnji portparol Miloševićeve Socijalističke partije Srbije i član mnogih demokratskih koalicija posle 2000. godine.
„Izgleda kao da smo iznenađeni što postoje mafijaške i navijačke grupe, a godinama i decenijama unazad se svi udvaraju tim grupama. Pa, i moja partija je ponekad vodila politiku udvaranja nacionalizmu i šovinizmu jer je to moderno i popularno kad vam trebaju glasovi. Niko neće da mu se zviždi na stadionima“, kazao je Dačić pre tri godine za produkciju "Insajder".
Zašto se može privatizovati jedan Mančester Junajted ili Čelzi u Engleskoj, kolevci fudbala, a ne mogu Zvezda i Partizan? Ko pruža otpor tome?
Izgleda da se odgovor na to pitanje krije upravo u Dačićevim rečima da je udvaranje navijačkim hordama popularno zarad izbornih glasova. Kaže to za naš radio i Zoran Pavić, poznavalac tematike, novinar lista „Danas“.
„Ja ne mogu drugačije to da protumačim nego kao čist, jeftini populizam. Dakle, navijači i Zvezde i Partizana su ogromna masa ljudi i zbog toga vrlo, vrlo značajna stavka u biračkom telu.“
Toga su i te kako svesne te navijačko-huliganske grupe, dodaje naš sagovornik:
„Na svom bunjištu se ponašaju potpuno kaubojski, sve im je dozvoljeno. Jednostavno su zaštićeni kao medvedi od države i vlasti“, konstatuje Pavić.
Privatizaciju fudbalskih klubova srpske vlasti su obećavale još od 2000. godine, ali do dana današnjeg ništa na tom planu nije učinjeno.
Marko Tomaš, pisac i novinar iz Mostara, koji kaže da voli svoj Velež, ali je i poštovalac Partizana, navodi u "Intervjuu nedelje" Radiju Slobodna Evropa (koji ćemo emitovati u subotu, 14. januara) da ne možete ne plaćati dugove, poverioce i vlastite radnike, a da budete tretirani kao i oni koji plaćaju.
U vezi sa statusom sportskih klubova ima zanimljivu ideju:
„Ukoliko gledamo razvijenu Švedsku, otprilike zemlju veličine Srbije, gdje je sport poluamaterski, kakva je to onda budalaština da mi u Srbiji ili u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, ovako siromašni, imamo profesionalni sport? Ja mislim da bi amaterizacija bila rješenje u smislu da bismo očistili sport od svega onoga na što se žalimo – znači, na razne menadžerske klike. Kad bi amaterizirali, nestalo bi novca; kad bi nestalo novca sklonili bi se svi sumnjivi likovi jer ne bi imali interesa da se bave time.“
U delu srpske javnosti, međutim, postoji otpor da se prodaju Zvezda i Partizan.
„Meni se čini da je taj otpor više napakovan medijski – da su Partizan i Zvezda nekakve ikone, nacionalne institucije toliko značajne – sećate se onih priča iz osamdesetih o četiri stuba srpstva: politika, Srpska akademija nauka, Crkva i Zvezda. Dakle, to je mistifikovano do krajnjih granica i tu je onda čuđenje kako to da neko uopšte može da bude vlasnik te neke Zvezde koja pripada svima nama. Ali, nekima, izgleda pripada, malo više. Dakle, i ta doktrina je plasirana iz nekih interesnih razloga“, kaže Zoran Pavić.
I tako teku lagodni dani ove dve "fudbalske ikone", njihove uprave i menadžera, a novac poreskih obveznika im se sliva bez ikakve kontrole, preko sponzorskih ugovora sa prezaduženim javnim preduzećima, ali verovatno i na druge načine. Takođe, javnost nikada nije dobila uverljiva objašnjenja za optužbe i sumnje da ti putevi skrivaju načine na koji se novac građana Srbije sliva u privatne i partijske džepove.
„To je jednostavno izuzetno dobra mašina za pranje para, ali time nisam rekao ništa novo. To sam isto rekao pre jedno desetak godina, kada je Partizan nazivan ’fudbalskom Galenikom’. Naime, bila je javna tajna da u vreme predsednik kluba Dragana Đurića (koji je kupio farmaceutsku firmu „Galeniku“), su te ogromne pare – tada je Partizan zarađivao basnoslovne pare jer je tada imao šta da proda, četiri-pet sezona ostvarivao je izuzetne transfere – nestale jer se podvlačenjem crte po odlasku Đurića pokazao minus od 25 miliona evra, ako je to uopšte i bio ceo dug. Dakle, te pare su nekud otišle nekim poluinstitucionalnim kanalima. I to vam je otprilike ta priča – političko-kriminalna“, konstatuje Pavić.
Ipak, u svom prvom ekspozeu, onom koji je podneo 24. aprila 2014. godine, kao jedan od zadataka Vlade Srbije koji će biti urađen premijer Aleksandar Vučić naveo je upravo privatizaciju sportskih klubova. Već krajem te godine, međutim, šef vlade je rekao nešto sasvim suprotno:
„Ja nemam snage da se borim sa tim. Priznajem poraz, mislim da je jedino rešenje za srpski sport privatizacija, u ovom trenutku vam kažem da sam nemoćan to da rešim jer sam potpuno sam. O tom pitanju niko ne sme da im kaže ništa zato što se svi plaše šta će da im se pojavi i šta će neko da im kaže na nekoj sledećoj utakmici“, kazao je Vučić.
Kako to da premijer i lider partija koja četvrtu godinu uspostavlja stabilnu vlast u zemlji, nema moć da ostvari cilj koji je sam najavio?
„On je isto tako javno nekoliko puta rekao da država ne može da se izbori ni sa huliganima. Kad on kaže da oseća otpor ljudi iz klubova, on čak i ne pominje toliko otpor u javnosti. Ja, međutim, mislim da njega otpor u javnosti mnogo više žulja jer ljude u klubovima on postavlja“, kaže Zoran Pavić.
Uostalom, dodaje naš sagovornik, ne mora vlast da usvaja nikakve nove zakone i uredbe o privatizaciji klubova. Jedna jedina jednostavna stvar bi bila dovoljna da se raščisti stanje u njima:
„Jednostavno se zatvore kanali državnog finansiranja tim klubovima i oni će u roku od par meseci, zavisno od ažurnosti pravosuđa, otići u stečaj“, zaključuje naš sagovornik.
Ne samo da su nadležni autoriteti daleko od logične završnice i privatizacije fudbalskih klubova, nego se po spremnosti za spašavanje odavno posrnulog Partizana, sada izloženog i strogoj meri UEFA, jasno vidi da je država rešena jedino da čuva postojeće stanje. Bez obzira na sportsku, ali i finansijsku cenu.
Facebook Forum